Свеједно је да ли ћете да уградите чип, сви ваши подаци су већ доступни

Давних деведесетих писала сам о летећим превозним средствима као једином решењу градског саобраћаја у Београду, инспирисана филмом "Пети елемент". Тада је тако нешто било могуће само као идеја која ће једном, ко зна кад бити остварена. Међутим, будућност је стигла мало раније.

Прототип летећег аутомобила "ЕрКар" имао је недавно свој први међуградски лет између словачких аеродрома у Нитри и Братислави. А 20. јула на годишњицу спуштања Апола 11 на Месец, оснивач "Амазона" лети у свемир, првим летом своје ракетне компаније.

У пакету ових вести из домена фантастике је и та да Пентагон не искључује могућност постојања ванземаљаца. Као да смо прескочили читав век и времепловом улетели у ново доба.

Гледам данас на једној од наших телевизија, ИТ стручњаци ћаскају о уградњи чипа у људско тело, у шаку на пример, и предностима које то доноси: отварате врата покретом руке, укључујете све кућне апарате, прецизно сте лоцирани, увек се зна где сте, безбедни сте јер су у чипу сви подаци о вашем здрављу и свему осталом...

А злоупотребе, наравно да су могуће.

Замислите да вам неко хакује чип! Није то ништа страшно, кажу ајтијевци, то вам је као са чиповима које већ одавно имамо у личним картама, банковним картицама.

Уосталом, кажу они, сви ми остављамо своје податке на много места на интернету, то је данас нормално, сви ти подаци су тамо негде у неком клауду или софтверу провајдера.

Ново нормално је да смо сви на мрежама и у клауду.

Нема тајни, нема интиме, све је на извол'те. Практично је свеједно да ли ћете да уградите чип или нећете, сви ваши подаци су већ доступни.

Уградња чипова који се користе за плаћање и још неке активности већ је почела у неким европским земљама. Људи на то добровољно пристају дожиљавајући их као забаву у свакодневном живот.

Уосталом, кажу познаваоци нових технологија, људи већ одавно у своја тела уграђују пејсмејкере, стентове, вештачке кукове... све то је много веће од чипа.

Дакле, све је јасно. Као и поруке заговорника примене ових новотарија онима који то не разумеју да се врате природи и живе у складу са њом. Много је напуштених кућа у селима широм Србије.

Мислило се да будућност коју живимо долази тек после 2040. Али, ето нас на корак од живота који смо гледали у научнофантастичним филмовима. Не зна се колико ће времена проћи до колонизације свемира као ни то да ли ће га колонизовати људи или нека створења која ће људска раса створити.

Али, отишла сам предалеко.

Да видимо шта кажу вести из нашег времена: делта сој се шири, планета се убрзано загрева, све је већа зависност од друштвених мрежа, опрезно са виртуелним валутама, колико је пандемија променила друштво, Маск се укључио у вечиту полемику чији је Тесла...

И поред свих благодети нових технологија ниједан проналазак није у стању да воли, да брине о нама, да са нама подели радост, страх, стрепњу, неизвесност, бол...сви ти паметни уређаји су, у ствари, врло себични.

Телефони који броје наше кораке,бмере пулс, обавештавају нас коме је рођендан, када треба узети лек, за тренутак могу да нас издају, јер чим се испразни батерија наш дигитални пријатељ одлази.

Сви ми знамо шта нам је потребно да будемо задовољни и у хармонији са другима и са собом,  али нам радозналост не да мира.

Но, све је добро док у тој игри има места за саосећајност, пожртвовање, толеранцију и хуманост.