Ђоковић-Беретини: Борба за историју, 20 титула и даљински
После пречке Мијатовића против Холандије која се "још тресе", престао сам да пратим фудбал. Понекад Енглезе, репрезентацију и то је то. У последње врема екраном средње величине ТВ пријемника који несрећним случајем стоји у дневној соби доминирају РТС "Полетарац", "Маша и меда", Би-Би-Сијев канал посвећен планети. Рововска борба око даљинског не јењава последњих дана, Вимблдон је. А данас није баш сваки дан.
Нисам неки љубитељ спорта, цртане филмове обнављам у врло ограниченом дневном трајању, упознајем се са новом продукцијом. Али, гледа ми се тенис, Вимблдон и Ђоковићеви обрти. Прате ми се реакције Иванишевића.
На кварно у договорено време мењам канале. Убеђујем најмлађег члана породице да је фантастично гледати фантастичног. Не разуме сигурно, али не одустајем. Покретима медведа из популарног цртаног филма имитирам бекхенд, форхенд, "кријем" скраћивање лопте.
Често не успева. Кратак смех каже помери се, не изигравај кловна и пусти ме на миру.
Затим покушавам да будем линијски судија. Демонстрирам вику у моменту када гласно изговарају "аут", али поново ништа.
У крајњем очају одлазим до витрине, вадим лоптицу са Новаковим потписом коју је моја супруга "освојила" прескачући забезекнуте гледаоце на Ју-Ес Опену 2012., веома брижљиво упаковану у пластичну кутију.
Вади се само у посебним приликама, и када се са ње брише прашина. Свети грал, тријумф, део нечега што траје заувек.
Следи прича о лоптици, четвртини финала против Дел Потра (скоро, па измишљена у мојој интерпретацији, сем резултата - 6-2, 7-6, 6-4), шеширу Шона Конерија...
То делује мало занимљивије, видим очигледну промену расположења. На тренутак помислим на извојевану победу.
"Шеши", "шеши", ори се, међутим, дневном собом. Ни "л" од лопте, ни "Ђ" од Ђоковића.
Први сет против Шаповалова нисам гледао, остала два на махове, у паузама породичних обавеза.
У реду, причам причу о шеширу, али не одустајем. Следи вук који презире културу, доктор мачак и "Ако деца зубе перу сваки дан....".
Нада умире последња, као и жеља да се објашњава некоме ко је много мали да би разумео потезе, покрете, бројеве.
"Сурово" поткупљујем сат времена вимблдонског полуфинала дечјим песмама. И тенис је дидактика, посебно ако га игра највероватније највећи свих времена.
За данас сам, зато, обезбедио обожавани јогурт са јагодама и "коментаторску позицију".
Финале Вимблдона је, кад игра Ђоковић, на крају крајева, више од игре.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар