Тесла се вратио у Госпић, макар и као Американац

"Жао ми је, али Тесла је био Американац"... речи америчког амбасадора у Београду Ентонија Годфрија данима ми се "мотају" по глави. Мало у шали, а више у збиљи, изговорио их је на аеродрому који носи баш Теслино име, испраћајући авион Ер Србије који ће за Њујорк убудуће летети с Теслиним ликом на трупу.

Можда сте помислили да ово пишем зато што су ме повредиле или наљутиле његове речи.

Не, нису!

Само су ма подстакле на размишљање. У ову реченицу је, како ми се чини, стала читава америчка "филозофија" када су у питању нација, припадност, однос према држави и животу уопште.

Лаконски, једноставно и толико својствено представнику велике силе, један Американац усред Београда "ствари поставља на своје место".

Никола Тесла је живео и радио у Сједињеним Америчким Државама, имао је америчко држављанство и наравно, из тога следи једини могући закључак – Тесла је Американац!

Каква лекција нама – компликованим, завађеним, збуњеним Балканцима! Док се ми расправљамо, пребројавамо крвна зрнца и развијамо којекакве теорије, човек практично, по "амерички", решава једначину Теслиног идентитета.

Волела бих кад бисмо их и ми, Балканци (а посебно Срби), тако решавали, без много филозофирања и беспотребних расправа.

Зашто је толико тешко признати непобитну чињеницу да је Тесла био Србин?

Јер, шта би друго могао да буде син свештеника Српске православне цркве?!

Истина је, такође, да се родио на територији која је тада припадала Хабзбуршкој монархији (у тзв. Војној Крајини), а данас Хрватској.

Чињеница је и да су усташе у Теслином Смиљану, у лето 1941, зверски побиле готово све Србе који су ту живели (од 621 убијено их је 558). Међу њима је било и Николиних презимењака. Вероватно би тако завршио и он да није било науке и Америке... да је којим случајем био само још један оштроумни, али припрости лички сељак.

Не верујем да туристи из свих крајева света који обилазе Теслину родну кућу уопште наслућују да се иза цркве у којој је службовао његов отац, налази масовна гробница у којој почивају Теслини сународници, Срби из Смиљана.

Камена плоча и дрвени крст који су 2018. поставили чланови удружења "Јадовно 1941" неми су чувари невиних душа које су ту скончале.

Неспорно је да су Срби у Смиљану убијани и 1991. (међу њима је било и осморо стараца који су преживели покољ из 1941) и да их данас тамо нема.

Готово да их нема ни у Госпићу и читавој Лици.

Ипак, Никола се "вратио" и то на "велика звона". Три деценије после минирања споменика славном научнику, његова биста поново је у Госпићу.

Додуше, није постављена на исто место, тј. централни градски трг који је такође носио његово име (данас – трг Стјепана Радића), али... Никола је поново у својој Лици, за разлику од већине сународника.

Не знам како на то гледају они који су почетком деведесетих срушили његов споменик, мењали имена улица и школа и брисали све што подсећа на српско, али искрено, то ме баш много и не интересује.

Већина Хрвата је одавно "зажмурила" на Теслино порекло. Схватили су да је од тога много важнији његов допринос науци, популарност и име које је у међувремену постало бренд. Покушаје да га, као Србина, почетком деведесетих "избришу", заменило је "убеђивање" да је Тесла у ствари Хрват!

У међувремену, обновљени и модернизовани Меморијални центар у Смиљану постао је туристичка атракција која доноси новац. Споменик у Госпићу, на који се предуго чекало, само је "тачка на i" читавог тог пројекта!

Ипак, какви год били мотиви хрватских и госпићких власти, драго ми је што се Тесла вратио тамо где ја не могу.

Некако ми је срце мирније кад знам да његова сенка поново "шета" улицама мог родног града. И иако је логично и практично оно што је рекао амерички амбасадор, иако захваљујем богу што је отишао у Америку и задужио свет, знам да је Тесла наш и да ће увек тако бити.

Наш Ниџо, бистрих личких очију, благог осмеха и неке несаломиве крајишке снаге!!! Да није мало претенциозно, рекла бих да се сви помало у њему препознајемо!