Отимају од нас само зато што смо жене, улошци и тампони треба да буду бесплатни

Не знам кад тачно, али вероватно негде почетком студија кад сам имала две-три хиљаде динара џепарца недељно, престала сам да купујем бријаче. Женске. Са мушкима сам остала да се дружим.

Јер новчанику је милије оно што је јефтиније, вазда било и остаће. Још ако је једнаког квалитета, имаш и јаре и паре.

И то је срж почетка ове приче.

Елем, десило се то једног обичног мартовског дана док сам безнадежно лутала међу рафовима супермаркета. У новчанику сам имала једног Теслу и једног Вајферта, последњег. Чврсто сам се борила да га не разбијем, јер кад га разбијеш, то ти излети из руку, а ниси ни приметио.

А бријач ми је баш требао да не улазим у детаље.

Једина опција коју сам имала је купити бријач вредности до 100 динара. И некако свикнута да не залазим међу полице где је мушка козметика, отишла сам међу розе рафове да одаберем судбине важан производ.

Два жилета, три жилета, пластична дршка, гумена дршка, силиконска дршка, цветно паковање, розе паковање, љубичасто паковање. Да бираш! Ако имаш 120 динара за комад. А ја их нисам имала, заправо јесам, али нисам хтела да разбијем хиљадарку.

Мој принцип је био јак, нисам хтела да одустанем од тога да купим шта ми треба за мале паре. И усуд ли је, шта ли је, можда и рођендан који се ближио тадашњем дечку, свакако нека виша сила, натерао ме је да одем и до "мушких рафова".

Кад тамо, ниоткуда, сакривени, у недречавим бојама - невиђено велики избор мушких бријача! Зелени, плави, црни, сиви, без цветића, без икаквих украса. Видим, произвођач исти као за женске. И, што је најважније, цена потпуно другачија него за женске. Шта више, нижа за четрдесетак динара. Бинго!

Размишљам, ваљда неће ништа да ми фали ако једном употребим мушки бријач, шта знам, можда су оштрији него женски, опаснији, не знам, немам искуства, до тада сам куповала само розе.

Купујем, одлазим срећна, неразбијена хиљадарка у џепу, бријач у џепу.

У стану непријатно сазнање - мушки и женски бријачи су потпуно исти. Нема никакве разлике, и тај ружни сиви од 80 динара обавио је исти посао као онај лепи розе од 120 динара. Чекај, па "женски" су скупљи само зато што су у лепом паковању?!

Није ми било тешко, мој калкулантски мозак одмах се бацио на рачуницу. Четрдесет динара (разлике) пута десет хиљада студенткиња у Београду једнако четиристо хиљада динара.

Четиристо хиљада динара чистог профита. Због #јерсможене и то "треба" да буде розе? Само студенткиње, само у Београду. Где су остали градови, остале жене, мислим.

Кад све сабереш, огроман профит - ни за шта.

Јер је упаковано у розе, шљаштеће, са цветићима, ма женскасто. Дери!

Најбезобразнији и најбезобзирнији начин за убирање профита 

Ту није крај. Индустрија бескрупулозно зарађује на женама. На много начина, али овај следећи је најбезобразнији.

Сваког месеца, ако сте здрава жена са редовним циклусом, купујете улошке, тампоне, дневне улошке. Ту нема много избора, то морате да купите какво год да је паковање.

Нека је просечна цена паковања уложака 250 динара, тампона 350, дневних уложака 200. Имам среће и добро здравље, па месечно у просеку за ове стварчице потрошим око 800 динара. Годишње 9.600.

Ако рачунам да просечна жена има циклус око 40 тодина, то значи да ћу потрошити око 384.000 динара на улошке, тампоне и дневне улошке. И добро ћу проћи.

Знам много жена које немају ту срећу са здрављем, које имају чешће циклусе, које трају дуже. Колико ли оне троше? Пола милиона динара за живота, милион?

Само зато што смо жене и што нам је природа тако одредила. Зато што нисам мушко, индустрија, која ни не поставља питање равноправности, убира профит од жена којима то није хир.

Не постоји такав пандан код мушкараца иначе би сигурно био јефтинији, као у случају жилета.

Мушкарци годишње уштеде најмање 80 евра (примера ради, десет дана летовања у Грчкој у предсезони, Крит 2018. сам толико платила) јер имају обавезу мање. А могли би да плате више будући да је познато да су боље плаћени него жене на истим позицијама.

То значи да не постоји довољно оправдан разлог да се женама наплаћује нешто што морају да користе, што није ствар избора, само зато што имају биолошку одлику коју мушкарци немају.

Од самог рођења смо, по овом параметру, без могућности да на то утичемо, неравноправни. 

Кад улошци и тампони постану бесплатни, можемо да говоримо о истинској равноправности.

Да ли ће се то десити у Србији, као што се десило у Шкотској где су бесплатни? Не верујем у то данас, можда буде могуће за моје ћерке и унуке једног дана. 

Али о овоме треба да причамо. И то не само 8. марта. Имамо целу годину јер нам целе године то треба.

Не брините, оних 80 евра бих знала да употребим корисно и за себе и за мушкарце.