Четрдесете нису нове двадесете и то је сасвим океј

Захваљујући "великом брату", тј. чињеници да се сваки податак који о себи оставите на интернету негде бележи, Фејсбук ми редовно "предлаже" теме и групе које се на неки начин баве женама у четрдесетим годинама.

Док савете о здрављу, моди, шминкању или фризурама радо прочитам, тзв. мотивационе текстове заобилазим "у широком луку". Знате оно – Жене заблистају тек у четрдесетим (педесетим, шездесетим... у зависности од тога којој се циљној групи обраћају), Године у којима жене знају шта хоће, Четрдесете су нове двадесете и томе слично.

Уз то што ме нервирају, морам да признам да ми такви текстови делују некако жалосно. Да, баш тако ми делује убеђивање да у четрдесетим можете да изгледате исто или боље од двадесетогодишњакиња и да мушкарци траже баш такве – зреле, али неодољиве жене.

Смешна су ми и "истраживања" на која се позивају, а према којима већина жена у петој деценији сматра да им никада у животу није било боље. Наравно, више од половине убеђено је да изгледа млађе него што крштеница показује.

Често и у медијима наилазим на сличне теме. Познате даме у зрелим годинама хвале се виталношћу, затегнутим телом и мушкарцима дупло млађим од себе који их просто опседају. Нас уверавају да су срећне као никад до сад, а себе да су цео живот чекале да им се десе баш те четрдесете. Двадесете, тридесете... све је то било мучење. Живот је, уствари, тек сад почео!

Еe моје драге "исписнице", тешко да је баш тако! Верујем да и ви то врло добро знате и да увече, кад скинете шминку, видите исто што и ја. Боре, подочњаке, седе власи које све теже успевате да сакријете фарбом (а некад сте се фарбале само из жеље за променом).

Сигурна сам да вас ујутру помало боле леђа, руке, ноге, врат и да не смете ни да помислите на храну коју сте некад без много размишљања јеле. Чак и ако редовно вежбате, тело вам се променило, опустило и не слуша вас као некад.

Свесне сте, иако затварате очи и облачите сувише кратке сукње и преуске панталоне, да је све више колегиница које би по годинама могле да вам буду ћерке. Њима се сад удварају колеге које су то исто пре петнаестак година чиниле вама.

На улици вас одмеравају само жене којима из очију сева осуда, презир или сажаљење. Свесне сте да је више од пола живота заувек прошло и да вас не чека баш сјајна будућност, али се упорно заваравате и тврдите да вам је сад баш супер. Добро, можда може и тако да се каже, јер за десет година и четрдесете ће бити лепо сећање.

Вероватно сад мислите да сам превише сурова и негативна. Сигурно сте убеђене да ми се нешто лоше дешава у животу па сам, за разлику од вас, депресивна и несрећна у својој кожи.

Није ништа од тога! Ја сам, једноставно, реална. Не желим да лажем саму себе. Не стидим се својих година, али нисам баш ни одушевљена због тога што их је оволико. Знам да не могу ништа да променим, али одбијам да будем трагикомична "девојчица у покушају".

Нећу да се убеђујем да изгледам млађе и да ми је боље него пре двадесет година. Нећу, зато што то није истина. Младост је младост и колико год била тешка сви бисмо се радо у њу вратили. Кад би било могуће, сигурна сам да бисмо без размишљања бацили ову "срећу"и вратили се у "проблематичне" двадесете.

Нажалост, то није могуће (или бар не још увек). Зато се мирим са својим годинама, изгледом, повременим мањком енергије и вишком нервозе. Фотографије из младости гледам са носталгијом, али нисам љубоморна на младост око себе. Бар не на онај лош начин.

Сат не могу да вратим, али могу бар да старим достојанствено, без патетичних и на пропаст осуђених покушаја да будем оно што нисам. Иако нисам одушевљена оним што видим у огледалу, на неки свој начин сам на то и поносна.

Зато ништа и не кријем. Чак и да покушам, попут већине мојих "Фејсбук пријатељица" које у "информације" не уносе датум рођења, све је узалуд! Године су ту, хтеле ми то или не да признамо. Преостаје нам само да их достојанствено носимо!