Геополитички Вимблдон: Меч лопта за Кину

Меч Ђоковића и Федерера за најбољег у историји морао је да се заустави да би се завршио један много важнији меч.

Онај чији је пети сет почео у Вухану. На пијаци због поједеног слепог миша или панголина, на Светским војним играма, где су га, неки верују и у то, донели Американци како би добили тај сет или у националној вуханској лабораторији где је створен „кинески вирус", како га не зову само теоретичари завере већ и Доналд Трамп лично. 

Баш борба против овог вируса одлучиће најбитнији меч у овом веку. 

На кинеском се Америка каже меи гуо, тј. лепа, дивна земља. Да ће уопште доћи до меча САД - Кина и јесте био само диван сан. 

Као да је 2003. кад је Федерер освојио Вимблдон, уз само један изгубљен сет за две недеље на трави, неко рекао да ће се појавити неки Србин који ће се са тим Швајцарцем такмичити за најбољег у историји. 

Тог пролећа 1999. Америка је била оно што је Федерер био од тог Вимблдона 2003. па све до Новакове 2011. године. Број један - на АТП листи, на спонзорским уговорима, по уметничком дојму, по свим критеријумима и параметрима. Једина велика сила. Хиперсила. 

И тог маја 1999, у свој тој моћи док је бомбардовала Југославију та хиперсила сравнила је са земљом и кинеску амбасаду. То јесте била грешка. Кобна грешка. То је онај тренутак када водиш 2:0 и имаш брејк у трећем сету и крећеш да понизиш противника. Тако да га вратиш у игру. 

Дечко који је рођен у граду у којем се то десило и који је тад имао 12 година могао би бити метафора ове велике земље која се ни из чега, и за никад краће време, уздигла од дна до врха света.

И све то захваљујући невероватном раду и још невероватнијој вољи. Све захваљујући вери у себе и свој модел. У свој аутентичан приступ. Добро и захваљујући најбољем ритерну на свету. Перфектном враћању сваког ударца противника. Ђоковић је Кина. 

И даље је на први поглед Федерер број један свих времена, има највише гренд слемова, има највише недеља на врху АТП листе. И даље је његова мека моћ највећа: за њега се навија свуда у западном свету. Свуда у тој „златној милијарди", у тој групи најсрећнијих људи на свету. 

Федерер је Америка. Моћ, поредак, мит о властитој изузетности. 

Али, пандемија вируса Корона потпуно мења глобалну слику о изузетности; Кина се показује као сила која има искуство у решавању проблема, одговорност, дисциплину, емпатију , солидарност. Чак и маркетинг.

Мислите да је само код нас случај да је све што уради Кина видљивије од свега што раде друге велике силе? Наравно да није. 

Сада у ери короне и у ери Трампа који неће да стави маску остаје нам само да се сетимо времена америчке компетентности у свим глобално битним питањима. Па чак и реаговања у оваквим или сличним ситуацијама: пре само пет година Америка је створила и водила коалицију земаља у борби против Еболе. 

Америка се после почетног оклевања неки би рекли и равнодушја сада окренула томе како да заштити властити народ; глобални приступ као их да не занима. За разлику од Кине. 

Корона вирус тако је практично показао оно што се могло видети већ 2016. године. Има она сјајна насловна страна „Шпигла" и текст под насловом: Америка више није предводник слободоумног света. Водила је Америка западни свет, слободноумни свет како га назива недељник из Хамбурга, тачно сто година, од 1917 до 2017.

Време је изгледа за промену, време је за новог глобалног владара, време је да почнемо да се навикавамо на време када најјачи глас неће долазити из Вашингтона. 

Ово је преокрет раван оном у прошлосезонском финалу Вимблдона када је Ђоковић пред очима целог света спасавао меч лопте и напослетку победио у мечу за титулу најбољег у историји. 

Сад му је преостало само да то верификује са још четири освојена гренд слема и још 20 недеља на првом месту на АТП листи. 

Само да се заврши овај пети сет у најбитнијем мечу столећа: кинеско - америчком дуелу. И даље не можемо са сигурношћу рећи како је почео али је већ сада скоро је извесно како ће се завршити.

Кина има меч лопту.