Украјина: У руским нападима погођени објекти Укрнафта; Тас: Стручњаци НАТО учествују у украјинским нападима

Амерички Сенат усвојио је данас велики пакет санкција против Русије, назван по покојном сенатору Линџију Грејему, који је имао кључну улогу у вишемесечним преговорима о том закону.

Закон је усвојен великом већином, са 86 гласова "за" и 11 "против", а сада треба да буде разматран у Представничком дому Конгреса, који је тренутно на паузи до септембра, преноси ЦНН. Предлог закона предвиђа обавезне санкције против високих званичника руске владе, укључујући председника Русије Владимира Путина, као и против руских олигарха, државних компанија и страних фирми које подржавају руску одбрамбену индустрију. Пакет, такође, предвиђа увођење царина до 100 одсто на робу из пет највећих купаца руске нафте и природног гаса, међу којима су Кина и Индија. 

О коначној висини царина одлучивао би амерички трговински представник Џејсон Грир. Изузетак би биле земље које увозе мање од 15 одсто укупног руског извоза природног гаса и које раде на значајном смањењу зависности од руских енергената. Дан пре смрти, Грејем је у Кијеву, док је стајао испред тенкова на улицама украјинске престонице, саопштио да су администрација САД и кључни сенатори постигли договор о пакету. 

Након његове смрти, колеге из Сената залагале су се за усвајање закона, називајући га "прикладним наслеђем" покојног сенатора.

"Познајем овог човека 32 године и спреман сам да кажем - ово је највеће достигнуће Линџија Грејема", изјавио је председник Одбора за оружане снаге Сената Роџер Викер. Сенат је прво процедурално гласање о закону одржао непосредно након Грејемове сахране у Вашингтону. 

Председник Украјине Володимир Зеленски, тада је присуствовао церемонији, састао се са сенаторима на Капитолу и пратио гласање из галерије изнад сале.

"Овај закон је веома важан, а притисак санкција на Русију је веома важан. То није само питање новца и заустављања финансирања рата, већ и велики сигнал Европи и Украјини", рекао је тада Зеленски новинарима. Првобитна верзија предлога, представљена у априлу 2025. године, предвиђала је минималне царине од 500 одсто и мање изузетака, међутим, током више од 15 месеци преговора администрација и преговарачи из Конгреса договорили су нижу стопу царина, уз давање овлашћења америчком трговинском представнику да одлучује о њиховој примени.

Сенат је на крају одбацио амандман којим би се промениле одредбе о царинама, док је други предлог, према којем би земље које више не буду међу пет највећих купаца руске нафте биле ослобођене царина, повучен након што је Грир дао такво обећање у писаној форми.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас поручила је да је сваки нови руски напад на Украјину додатни разлог да Европа појача притисак на Москву.

Калас је на мрежи X навела да је Европска унија, као одговор на недавну серију руских ваздушних удара, усвојила нове санкције против пет особа повезаних са руским војно-индустријским комплексом.

"Са војском заглављеном на бојном пољу, Москва додатно ескалира своју кампању терора против цивила. ЕУ мора да настави да интензивира притисак на Русију док Москва не оконча свој рат", навела је Калас.

Европски савет је саопштио да је су данас усвојене додатне рестриктивне мере против пет особа које су одговорне за подршку руском војном и индустријском комплексу, "као одговор на континуирану агресију Русије против Украјине и њене интензивиране нападе намерно усмерене на цивиле и цивилну инфраструктуру".

"Наведене особе заузимају високе положаје у руским компанијама које су активне у секторима одбране и војне технологије, укључујући развој, производњу или испоруку војне технологије и опреме коју руске оружане снаге користе у рату агресије против Украјине", наводи се у саопштењу.

Санкције су уведене против генералног директора АД "Серпуховског завода Металист", Рамила Наилевича Бадгутдинова, који је на челу компаније која се бави производњом прецизних електромеханичких компоненти, укључујући системе који се користе у руској балистичкој ракети Искандер-М.

Савет је такође на листу санкција уврстио Александра Јуревича Ђукарјева, генералног директора АД "Краснојарски машиностројни завод", компаније која се бави производњом балистичких ракета, укључујући ракетни систем РС-28 "Сармат".

Међу осталим наведеним особама су директори руских компанија које се баве производњом војних комуникационих система и развојем софтвера за беспилотне летелице и војне технологије везане за свемир.

Како је саопштено, санкције су данас усвојене у складу са оквиром рестриктивних мера Европске уније које су усмерене на акције које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине.

"Особе наведене у овом режиму санкција подлежу замрзавању имовине, а забрањено им је пружање средстава или економских ресурса, директно или индиректно, или у њихову корист. Поред тога, забрана путовања у ЕУ примењује се на физичка лица наведена на листи", наводи се у саопштењу.

Најмање две особе су погинуле, а једна је повређена данас у украјинском нападу дроном на Крим, саопштио је лидер региона Сергеј Аксјонов.

Он је објавио на платформи Макс да су украјинске снаге извршиле напад на стамбену зграду у Керчу на Криму, пренео је ТАС. Аксјонов је изразио саучешће породицама жртава и пожелео брз опоравак повређеној особи.

Председник Украјине Володимир Зеленски стигао је у званичну посету Србији, а на аеродрому Никола Тесла дочекала га је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Руска државна нуклеарна корпорација Росатом, која управља Северним морским путем (НСР) кроз Арктик, саопштила је данас да је издала дозволе за седам кинеских транзитних бродова који ће том рутом пловити ка Европи.

Директор Росатома Алексеј Лихачов изјавио је да кинеска контејнерска компанија "Си леџенд шипинг" планира да покрене прву редовну контејнерску линију између Кине и Европе преко Северног морског пута, преноси Ројтерс.

"За разлику од ранијих контејнерских превоза преко Северног морског пута, који су углавном били експериментални или једнократни, програм за 2026. годину предвиђа потпуно успостављање редовне линије, са бродовима који ће током целе пловидбене сезоне испловљавати сваке седмице", навео је Лихачов у саопштењу.

Лихачов је оценио да ова рута постаје транспортни коридор од глобалног значаја због погоршања ситуације у Персијском заливу. Москва настоји да Северни морски пут развије у алтернативу Суецком каналу, али су већи трошкови пловидбе и сезонски лед до сада отежавали остварење тог циља, наводи агенција.

(Танјуг, Ројтерс)

Руска Федерација је напала седам објеката који обезбеђују производњу нафте и гаса на истоку земље, саопштила је прес служба Нафтогаса.

Посебно се напомиње да је уништена опрема кључна за пословање компаније, што је довело до затварања низа погона и губитка значајних обима производње.

"Русија систематски напада украјинску производњу нафте и гаса како би нанела максималну штету нашој инфраструктури уочи зиме. Вечерас се догодило најмасовније гранатирање објеката Укрнафте у последње време. Срећом, није било жртава“, рекао је Серхиј Федоренко, вршилац дужности председника Управног одбора Нафтогаса.

(Униан)

Украјинске војска саопштила је у да су њене снаге током ноћи извеле више удара на руске војне циљеве на Криму, као и у деловима Херсонске и Запорошке области, преноси Укринформ.

Према наводима Генералштаба Оружаних снага Украјине, погођени су радарска станица за рано откривање код Оленивке и објекат за складиштење и лансирање ударних дронова у области Гвардијско.

У саопштењу се наводи да су уништена и два земаљска репетитора за управљање беспилотним летелицама типа “геран“ и “гербер“, као и да су изведени напади на складиште горива у области Мелитопоља и ремонтну јединицу руских снага код Јакимовке у Запорошкој области.

Главна обавештајна управа Министарства одбране Украјине саопштила је да су њене специјалне јединице на Криму уништиле руски противваздушни ракетни систем “панцир-С1“ и војни кран.

Русија се за сада није огласила поводом тих тврдњи.

(Укринформ)

Укупно 1.990 објеката културне баштине и 2.625 установа културе у Украјини оштећено је или уништено од почетка рата са Русијом, саопштило је тамошње Министарство културе.

Према подацима тог министарства, само током јула на списак оштећених додато је још 90 објеката, преноси јавни сервис, Суспилне.

Од укупног броја оштећених локалитета културне баштине, 192 имају статус споменика од националног значаја, 1.605 су од локалног значаја, док су 193 локалитета новооткривена.

Потпуно је, како се истиче, уништено 47 објеката.

Највише оштећених локалитета забележено је у Харковској области - 358, Херсонској области - 303, Kијеву - 272, Доњецкој области - 229 и Одеској области - 211.

Министарство је навело да су током јула нова оштећења претрпели објекти у историјском центру Одесе, који се налази на Унесковој Листи светске баштине, као и споменици у Kијевској, Сумској, Харковској и Запорошкој области.

Истакнуто је и да су све чешћи поновљени напади на већ оштећене објекте.

Према подацима ресорног министарства, оштећене су културне установе у 354 територијалне заједнице, што представља око 24 одсто свих заједница у Украјини.

Највећа разарања током јула забележена су у Сумској, Дњепропетровској, Запорошкој и Черниговској области.

Међу оштећеним установама налази се 906 библиотека, од којих је 228 потпуно уништено, 196 установа уметничког образовања - 25 уништено, 141 музеј и галерија - 20 уништено, 56 позоришта, биоскопа и филхармонија - четири уништена, 13 паркова и зоолошких вртова - два уништена, као и девет резервата природе, три циркуса и филмски студио у Kијеву.

(Танјуг/Суспільне)

Руска војска је погодила објекат у Сумској области где су се склапали мотори за дронове, тврди руско Министарство одбране.

Како се наводи, реч је о моторима за беспилотне летелице дугог домета.

(Известия)

Европска унија је усвојила нове листе санкција усмерених на петорицу појединаца укључених у руски војно-индустријски комплекс, изјавила је шефица спољне политике ЕУ Каја Калас на друштвеној мрежи Икс.

Додала је да је то одговор на недавне руске ваздушне нападе на Украјину, али није прецизирала које су особе санкционисане.

(Reuters)

Руски хакери тврде да су дошли до докумената који, како наводи агенција Тас, указују на директно учешће стручњака НАТО у нападима украјинских оружаних снага на руску територију.

Према наводима хакера које је пренео Тас, они су приступили документима и преписци у вези са нападима на нафтне терминале у Лењинградској и Kалињинградској области у јулу ове године.

Хакери тврде да документи откривају ко је доставио прецизне координате циљева и ко је пружио подршку украјинским операцијама.

Према њиховим тврдњама, у документима се помиње специјалиста за хибридно ратовање Барт де Вахтер, за кога наводе да је украјинској Служби безбедности (СБУ) доставио координате нафтних терминала.

Хакери тврде да он ради за организацију ХАВН, коју повезују са снагама НАТО за специјалне операције и обавештајним структурама.

Према наводима из преписке, Де Вахтер је представнику СБУ достављао обавештајне податке о локацијама објеката, укључујући танкер компаније "Газпром", који превози течни природни гас, и предложио је одржавање онлајн састанка са представницима украјинске службе.

У комуникацији се помиње и мајор СБУ Михаил Марченко, који је, према документима које наводе хакери, описан као стручњак за хибридне претње, шпијунажу, саботажу и информационе операције

Тас је пренео да је 4. јула руска противваздушна одбрана одбила напад украјинских дронова на нафтни терминал у Kировском округу Санкт Петербурга.

Остаци дрона пали су и у близини луке Висоцк у Лењинградској области, а према руским наводима, инцидент није изазвао жртве.

Наводи о документима и учешћу НАТО стручњака долазе из извора које је објавила руска страна и нису независно потврђени.

(Танјуг/Тасс)

Шеф војне управе Сумске области Олег Григоров објавио је на Телеграму да су руске трупе употребиле дрон за напад на пијацу у Билопили, у Сумској области, повредивши најмање 10 људи, преноси Укринформ.

Две особе су у тешком стању“, додао је Григоров.

Напоменуо је да лекари пружају помоћ повређенима. Хоспитализација повређених је у току.

(Укринформ)

Логистички центар руске компаније за онлајн продају “Вајлдберис” у Јекатеринбургу захватио је пожар након напада, саопштило је то предузеће, преноси Ројтерс.

Како преноси лист Известија, три украјинске беспилотне летелице пале су на кров "Вајлдбериса" у Свердловској области.

“Руско Министарство одбране, авијација, противваздушна одбрана и мобилне ватрогасне екипе уништиле су осам дронова. Три беспилотне летелице пале су на кров логистичког центра“, објавио је регионални начелник Денис Паслер на свом Телеграм каналу.

Према прелиминарним извештајима, нема повређених.

(Reuters, Izvestia)