Мотиватори, заобиђите ме док траје пандемија

"Сејачи" среће или мотивациони говорници сада ме посебно нервирају. Како да будеш позитиван, када се све време трудиш да будеш негативан на корону?

Није природно.

Нећу да радим ништа на силу. Нећу да певам, нећу да вежбам, нећу да се смејем на силу.

Прво, нисам музикална и не желим да малтретирам укућане, а од спортова сада једино што ми пада на памет је мачевање с короном.

Хоћу да ћутим, ако ми се ми се ћути, да плачем, ако ми се плаче и да се смејем само када ми је нешто смешно.

Нећу да глумим срећу.

Гледам филмове,читам књиге и кад ми они не кажу, али сад ми је концентрација једнака нули.

Препоручују: "Радите оно што никада нисте"?

Да се пењем на плафон, или ипак не?

Оно што могу да урадим је да се трудим, из све снаге, да не будем параноична, да се понашам нормално у ненормалним околностима и да не бројим умрле и заражене, јер тако никоме нећу помоћи.

Не показујем страх, а имам га. Није време за сејање страха, он се преноси брже од било ког вируса, а не може се опрати сапуном. 

Препоруке лекара слушам без поговора. Тако да за сада пристајем само на бесомучно испирање руку, испирање мозга не долази у обзир.

Желим да сви из овога изађу без последица, у сваком смислу. Памет у главу, маска на лице и сапун у руке. И то је све што нам треба за мачевање са короном, али нека свако изабере свој "стил". Стилови и треба да се разликују.

Онима који мантрају: "Будите позитивни,будите позитивни...", да будите, само не на корону!