Репортер РТС-а се тестирао на коронавирус, управо му стигли резултати

Елем, због ње ПОНЕКАД, као неколико претходних дана, имам сув кашаљ. Пре пола године сам и коначно престао да пушим па се понекад тако закашљем без разлога. Ипак, са комбинацијом свега, јавио сам се здравственом центру у Љубљани.

Тестирање изгледа тако што морате да се појавите са маском на лицу и здравственом картицом у вечерњим сатима (мој термин је био у 21.30) испред импровизоване амбуланте.

Тамо су већ чекали људи, неких пет-шест, тако да сам схватио да заказују групе на цео сат. Између људи је по два метра размака док стоје у реду. Ту около је било неколико сестара и лекара са потпуном заштитом – од заштите на ногама, преко комплетног одела, капе и маске сличне оној за скијање.

Када је дошао ред на мене, ушао сам у једну празну просторију која је у ствари контејнер као они на градилиштима. Сестра ми је претходно објаснила да када уђем смакнем маску са носа, а оставим на устима. Тако је и било. Затим је убацила онај штапић за узимање бриса из носа дубоко, чини ми се изнад обрва и то је било то.

"Хвала лепо, добићете резултате у наредна 24 часа".

Сад, ја сам био 100 одсто сигуран да ће резултат бити негативан. Свуда сам се чувао. Исто, самоизоловао сам се и без изузетка кретао са маском две седмице после повратка из Јапана, где сам извештавао о српским држављанима у карантину на крузеру.

Док сам био у Ломбардији нисам дотакао ништа осим волана и камере. Гориво сам сипао на пумпи која је без особља и где се плаћа на аутомату, картицом. У Венецији се део пута – од паркинга до старог града возио празним трамвајем са маском на лицу и без додиривања било чега. Имам мало дете и старије људе у својој и жениној породици.

Ипак, ђаво ми није дао мира и желео сам да будем сигуран са папиром. И због себе и због других. Малопре ме је звала медицинска сестра са инфективне и саопштила да ми је налаз на Ковид-19 НЕГАТИВАН. Јупи!

"Незаштићени смо од предрасуда"

Сад иде закључак. Дакле, нема где нисам био, а где су коронавирусом угрожени наши претплатници.

Волим то да поставим тако. Ти људи или њихове породице нас плаћају да знају шта је са њиховим најближима. Оно што добију у саопштењу од амбасаде или државе у којој су се задесили је обично мало и штуро.

И, право да вам кажем, добар је осећај известити на крају да су сви добро. Е, сад, свуда је заиста било ризика, али сам свуда строго водио рачуна и нисам се опуштао.

На мом примеру видите – ако се пазите, сигурно ћете остати безбедни!

Ипак, незаштићени смо од предрасуда. А, било је свега, и дискриминације, и склањања у страну других због страха да сам заразан. И ја све то разумем.

То није лош знак – опрез није кукавички чин.

Мада, мало је горак осећај, али га брзо покрије разум. Кажем себи – све је океј.

Најновије, овде у Љубљани је да Словенци полако обустављају тестирање. Нису ухватили нултог пацијента и сад нема смисла гомилати људе у реду, а ни шансе да се локализује епидемија. Савет је да сви са симптомима остану код куће.

До тада, сви чине исто по препоруци Владе. Смањује се кретање. Туриста већ неко време нема и сад је Љубљана видно другачија.

Мислим да за преко две године колико живим овде никада нисам видео овако празне улице. Али, о томе у неком новом тексту. До тада, смањите ризике сами и остаћемо надам се на овим малим бројевима у Србији. Уздравље!