Не правите залихе, сачувајте хладну главу

Купићу неко дезинфекционо средство, ако га  пронађем, паковање уља, млека, брашна, тестенине, две-три конзерве и обавезноооо бар три паковања тоалет папира (то је, из неког разлога, од кључног значаја)!

Све ћу то одвући кући и чекати...

Шалим се, наравно, али нажалост баш то смо претходних дана могли да видимо на снимцима из земаља у којима је коронавирус узео маха. Надала сам се да су године невоља, ратова, несташица и хиперинфлације биле довољан разлог да више никада, без преке потребе, не станемо у ред и не правимо залихе.

Нада је ипак била узалудна. Прво смо, кад је вирус стигао у Италију и регион, похрлили у апотеке. Нестала су, брзином светлости, дезинфекциона средства и маске, а онда, кад су се први случајеви појавили и у Србији, на ред су дошле залихе хране, тоалет папир, убруси, кућна хемија…

Тужна сам и помало бесна због оног што већ два-три дана виђам по продавницама. Све пунија колица и све празнији рафови, а тек је почело! Гледам људе који носе оне намирнице из мог "пакета за Дан Д" с почетка ове приче и дође ми да их продрмам, да викнем… Ало, људи, шта то радите?!

Док у страху од несташице, глади или чега већ, купујете неразумно и панично, размишљате ли о томе да у ствари сами себи "копате рупу"? Ако се сви буду тако понашали, несташица је неизбежна, а онда настаје паника, злоупотребе и прави проблеми.

Да ли вам пада на памет да ће маске које сте негде непотребно нагомилали, сутра заиста бити неопходне онима који брину о болеснима? Размишљате ли како ће, ако се ситуација заиста погорша, без њих радити возачи, пекари, продавци, поштари, сви они без којих не можемо да замислимо нормалан живот? Требаће им и она дезинфекциона средства која сте одавно "разграбили".

Део хране, коју сте неразумно куповали, вероватно ћете бацити пошто ће јој истећи рок кад све ово прође. Чак и да не прође и да буде још горе, неће вас спасти џак брашна или паковање уља које сте довукли кући. Једино што можете да постигнете оваквим понашањем су велики поремећаји на тржишту због којих сутра могу настати нови проблеми.

Зато, покушајте да се смирите и да размишљате трезвено. Имала сам, нажалост, неколико пута у животу прилику да будем у заиста опасним и неизвесним ситуацијама. И увек су се паника и неразумно понашање показали као највећа претња по живот. Од глади, с друге стране, нико није умро (бар не у тим ситуацијама).

Потрудите се, дакле, да сачувате "хладну главу", радите свој посао, понашајте се разумно и водите рачуна о себи, али и другима.

Само мирно, прoћи ће и ово!