Банкари, третирајте ме као писменог грађанина иако сам слеп

Слеп сам од рођења. Самостално се крећем, живим и радим. Завршио сам програмирање и мастер студије. Сматрам да сам писмен човек, али ипак не могу да потпишем уговор за отварање текућег рачуна.

Већина банака је до пре 2016. године дозвољавала да се потписујемо употребом факсимила. Као слеп човек, свестан сам да је ово несигуран начин, јер сваки печаторезац може израдити факсимил са вашим именом и злоупотребити га.

Тога је била свесна и држава, па је донела допуну Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

Због недовољног консултовања са слепима, сваки правник је овај закон тумачио на свој начин, па смо у свакој установи добили различиту компликацију при потписивању.

Она се огледала у потписивању уз два сведока, па до овере овлашћења одређеној особи да потпише документацију уместо нас.

То је ударац на самосталност за коју смо се мукотрпно борили, пре свега са самима собом. Такође, ускраћује нам приватност коју други имају. Увек још неко мора да буде упућен у наше приватне послове.

Ова процедура се некако и реши, а онда пожелимо да узмемо кредит. Тада је потребно потписати меницу, а закон о меницама прописује искључиво својеручно потписивање.

Овде се такође мора посетити нотар како бисмо неког овластили за потписивање менице. Све ово би некако и функционисало када би службеници имали јасне процедуре.

Свима је процес некако компликован и замршен.

Када се рачун отвори, исти проблеми настају и при свакодневној употреби, рецимо при подизању новца на шалтеру банке.

Држава у стратегији развоја посебан значај даје развоју електронског пословања. Његов значајан део је електронски потпис који има улогу ручног потписа.

Сваки грађанин Републике Србије може имати електронски потпис на својој личној карти.

Банке би морале да предвиде употребу електронских докумената, јер би тада слепа особа могла да потпише потребну документацију на свом рачунару, а могло би да се омогући и потписивање у просторијама банке уз мања прилагођавања интерних апликација саме банке.

Примери добре праксе су електронска банкарства многих банака. На њиховим сајтовима уз употребу електронског потписа можемо поднети захтев за дозвољени минус, кредит, штедњу и многе друге услуге.

Изменимо Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и то тако да се уведе правило да сваки документ који треба потписати постоји и у електронском облику, да се може потписати електронским потписом.

Банке би, пре доношења оваквих измена, ово питање могле да реше интерним актима.

Тиме би показале бригу о клијентима и жељу да целокупно становништво има једнаке могућности.

Аутор је председник Градске организације слепих Београда