Србија има дефицит у буџету и то је сасвим добра вест
Пореским обвезницима још нико није рекао да је буџет опште државе на крају 2019. године био у минусу, иако није сваки мањак лош. Ако не повећава јавни дуг, добар је!
Од представника власти стално слушамо како је „државна каса у суфициту, четврти пут заредом" и како је то историјски резултат.
Од критичара власти, са друге стране, чујемо како суфицит заправо и није добар, јер то значи да се не планира добро, као и да је држава привреду и грађане превише оптеретила и од њих узела више него што је требало.
А подаци о извршењу буџета, које је недавно објавило Министарство финансија, показују нешто сасвим друго – фискални резултат чије име као да се не сме спомињати.
Да, буџет на нивоу целе државе Србије за 2019. годину је у дефициту. Не, дефицит није вулгарна реч, јер не мора нужно да буде лош, ако је мали. И не, то није ни неочекивано.
Ребалансом буџета за 2019. годину било је планирано да дефицит достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.
Мањак по мери
Преведено у паре, то је око 23 милијарди динара. А остварени мањак од 11 милијарди динара на крају 2019. године двоструко је бољи од плана, који су и Међународни монетарни фонд и Фискални савет оценили као добар.
Уз то, дефицит од 0,5 одсто је био предвиђен и у првобитној верзији консолидованог буџета, али се у другој половини године, баш као у претходне две, испоставило да у каси има вишка. А држава је ове године одлучила да оно што је претекло и потроши.
„То је одговарајући циљ за Србију", оценио је Фискални савет када је прекројена државна каса прошле јесени стигла у парламент. Без обзира на то што је имао примедбе на начин како је вишак у каси потрошен. Али суштински Фискални савет је овај тренд описао као добар јер мањак у државној благајни од 0,5 одсто обезбеђује даље смањење јавног дуга.
Треба напоменути да се и план и остварени резултат односе на консолидовани дефицит. То значи, да осим републичке, укључује и локалне и војвођанску касу, као и фондове. Ко је онда целу државу гурнуо у минус?
Где се више трошило
Баш као и претходних година у републичком буџету је гладац, али је на локалу јадац. На првом месту у дефициту су локалне касе, градови и општине (8,69 милијарди), покрајинска каса (2,05 милијарди).
У минусу је и Републички фонд здравственог осигурања, Национална служба за запошљавање, као и јавна предузећа Путеви Србије и Коридори. Занимљиво је, на пример, да је Фонд пензионог и инвалидског осигурања у плусу (2,83 милијарде динара).
И оно што је важно, буџет централне државе је у плусу од 12,75 милијарди динара. И на тај резултат се позива власт. Али то је само део слике.
И ММФ, који за неки дан долази у Србију у редовну контролу аранжмана из предострожности, који наша земља има са Фондом, интересује укупан резултат, односно цела слика. А цела слика показује минус. Али, ММФ на то неће имати примедбе, јер је мањак у складу са планом и јавни дуг ће уз мали дефицит остати на силазној путањи.
У најкраћем, није сваки мањак у државној благајни лош. Дефицит је добар ако не повећава дуг.
Мањи дуг је добар друг
А јавни дуг ће наставити да пада све док је стопа привредног раста већа од оствареног мањка у каси. Што је 2019. године био случај. Исто такав минус планиран је и за ову годину.
Зато, правда за мали дефицит!
То што је Србија 2014. године била на ивици дужничке кризе, то што смо по том показатељу били међу негативним рекордерима у Европи, то што је дефицит од скоро седам одсто изнад глава пореских обвезника висио као баук, то што је претходних неколико година на нивоу целе државе буџет био у плусу...
Све то није довољан разлог да дефицит заврши на списку вулгарних српских речи и израза. И да нико ни име не сме да му спомене.
Није сваки мањак исти, без обзира та то што настаје на исти начин - ако су расходи већи од прихода.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар