Јесмо ли испали глупи због вести о Ратку Младићу

Све се догодило за пет минута

Колега којег ценим ми је послао поруку с питањем „да ли је умро Младић”. Био сам на улици и сместа сам позвао редакцију да провере све могуће изворе.

Одмах се указао Твитер налог који наводно води нова министарка спољних послова БиХ, налог сумњив јер је отворен само дан раније, а вест о „смрти” Ратка Младића је трећи или четврти објављени пост.

Дакле, такав извор не сме се цитирати без потврде из Хага или из неког другог валидног извора, а потврде није било. (Син Ратка Младића за РТС: Чуо сам се са оцем, звучао је добро)

Вест је лажна, случај затворен, колегама сам поручио да нам може послужити као добра вежба како се поступа у оваквим ситуацијама, све похвале екипи.

Онда сам превртео друге сајтове да видим „ко се навукао”.

Ха! Многи тиражни су најпре објавили вест, а потом и деманти, позивајући се на више него сумњив извор, Боже каква грешка, сеирио сам поносан што смо показали професионалност каква се, свакако, од јавног сервиса очекује.

Тада ми се замрзнуо осмех.

Од како сам преузео одговорност за сајт РТС-а , пре нешто више од годину дана, свакодневно пратим разне аналитике о посећености сајтова и тумачим понашање публике.

Било ми је јасно да су у тих пет минута вести о Младићу имале десетине хиљада кликова, најпре оне о „смрти”, потом исправке.

На крају дана, када се буду сабирали резултати, они који су се „залетели” имаће високу читаност и проћи ће некажњено јер публика воли сензације, чак и када нису сасвим у складу са истином, најблаже речено.

Када се продаје рекламни простор, од којег већина сајтова живи, број посета је главни критеријум, док су професионалност и квалитет садржаја много ниже на листи, готово су безначајни.

Ко има више кликова, зарађује. Ко зарађује, опстаје.

У таквом поретку ствари, уредници који живе од тиража мењају приоритете, истина није најважнија ако имају причу која ће привући публику. 

А ситуација је као на берзи, секунде одлучују да ли ћеш зарадити или изгубити.

Немојте мислити да је лако измишљати вести. Лажна вест је као песма у кафани, мора да падне у правом тренутку, да читаоцу уђе под кожу, да му заигра срце. Да му срце титра још неко време када сазна да је преварен, боље речено да смо се, ето, сви преварили. 

У таквом свету важи гесло краља таблоида Хауaрда Хјуза којег волим да цитирам мислећи да је то што је рекао духовито: „Никад не проверавај занимљиву информацију!"

Оно што сам сматрао врхунским цинизмом полако постаје правило.

И то није наша посебност већ светски тренд, само се тамо много лепше пакује док је овде брутално.

Знам, читаоче, да си на правој страни, на страни истине и професионалности.

Проблем је што ми аналитика показује другачије резултате. А то нису лажне вести.