Зашто сам мислио да је АТП куп глупо и непотребно такмичење

Свака прича о тенису у Србији почиње помињањем једног имена – Новак Ђоковић. И ја ћу га користити да илуструјем нека од "чуда" која су се могла видети само на АТП купу.

Можемо рећи да смо навикли да Ноле победи Рафу у неком важном финалу. Али мало ко од тениских стручњака би прогнозирао начин на који је "бик са Мајорке", иначе актуелни број један, савладан у мечу са највећим ривалом на АТП купу.

Да вам је неко рекао да ће у једном тренутку Новак имати више форхенд винера од Рафе, вероватно бисте му рекли да је луд. Не бисте веровали ни да ће сервис тако добро да га служи, да је у појединим тренуцима Рафа, који је одличан ритернер, изгледао немоћно као да је преко пута њега Џон Изнер.

Другу важну ствар можда не можемо назвати чудом, али је сигурно нешто на шта нисмо навикли. Новак је имао фантастичну подршку са трибина која га је носила, можда и највећу на теренима ван Србије.

Мора се поменути да је велику подршку, логично, имао и тим Аустралије у својим мечевима. Публика је целом турниру дала посебан печат и верујем да је у великој мери утицала да можда и саме репрезентације доживе турнир озбиљније него што су то у почетку.

Да се не лажемо, већини играча АТП куп је служио као припрема за први гренд слем у сезони – Аустралијан опен. Тако сам га и ја посматрао. Ипак, како је такмичење одмицало, формат се показао изузетно интересантним.

За успех није довољно имати само једног врхунског играча. Веома важна улога била је и другог члана екипе по рангу који је доносио драгоцене бодове, али често и скидао притисак са прве звезде неког тима (Душан Лајовић – одличан пример).

Ипак, највећа неизвесност била је у дубловима, који су често одлучивали ко пролази даље. На крају, дубл је одлучио и ко осваја први АТП куп и одлази у историју. По природи ствари играчи у репрезентацијама нису уиграни у дублу као они који играју редовно на турнирима.

Пошто је уиграност пресудна ствар у таквим мечевима, до краја је увек владала неизвесност и виђени су многи преокрети који су публику и играче дизали на ноге (међу њима је и преокрет Србије у финалу, када су Шпанци први стигли до брејка, али је селектор Ненад Зимоњић својим саветима успео да врати Виктора и Новака у игру).

Победа Зимоњићеве екипе радује тениске навијаче у Србији. Али због првог издања АТП купа разлог за радост имају љубитељи тениса широм света. Признајем да сам био и против промена у формату Дејвис купа, које су се такође показале добрим.

Најкраће – АТП куп је турнир који се одржао у право време на правом месту. Донео је нова узбуђења на почетку сезоне, учинио је припреме за Аустралијан опен занимљивим, додатно је вратио тенис у оквире репрезентативног такмичења...

Показало се да свет тениса вапи за променама које није лако спровести у претрпаном календару играча. Свакако је унета нова динамика и верујем да ће у будућности цео тениски свет нестрпљиво чекати да на АТП купу види прву слику о томе шта њихови омиљени играчи могу да прикажу у сезони.

Због тога мислим да нису у праву они који сматрају да су непотребна два репрезентативна такмичења. Реформисани Дејвис куп и АТП куп у овом формату су права формула за промоцију репрезентативног тениса. Било би фантастично увести и сличан турнир у женској конкуренцији. Нема ништа боље за тенисере него да годину почну и заврше играјући за своју земљу.