Признајем да вам загађујем ваздух и тешко ћу се поправити

Не сећам се када сам последњи пут удисала ваздух пуним плућима. Кад ово кажем, мислим буквално. Без метафора и лирике.

Пушим већ седам-осам година, десетак цигарета дневно. To значи да сам сваког дана себи живот скратила за 140 минута илити око годину дана укупно.

Не одустајем иако знам да тако озбиљно угрожавам здравље, можда и смртно.

Пушим и док возим своју "корсу" из 2004. којој је, ко зна кад, извађен катализатор.

Знала сам да га нема још кад сам ауто куповала, али нисам много марила. Прво што је скуп, друго - зашто бих га уграђивала кад их већина аутомобила нема?

Не знам да је неко за то кажњен иако се нашироко најављује да тако, аман, више не може. Катализатор се мора имати! Али, не лези враже, речено - неспроведено, како то овде обично и бива.

Исто као што знам колико цигарете трују моја плућа, тако знам и да моја "корса" трује ваша плућа.

Нисам спремна да се одрекнем порока како бих била здравија, па зашто бих се одрекла аутомобила?

Не зато што ми ауто није неопходан него зато што знам има још неколико милиона "корса" и постројења које нас полако убијају, а нико прстом не мрда.

Да имамо добре стазе, можда бих ауто продала и купила бицикл са корпицом попут неке Данкиње. Само што ми кажу да то по оваквом ваздуху није здраво.

Овако, извештаји о концентрацији ПМ-10 и ПМ-2,5 честица за мене полако и престају да буду вест. За вас? Да ли кликнете да прочитате или само наставите даље?

Подигнемо обрве, можда се накашљемо, запитамо се зашто неко нешто не уради и наставимо да гледамо своја посла. И смог.

Баш сам данас (на пуш-паузи) посматрала ту линију где се завршава оно сиво што ми производимо, а где почиње ведро, сунчано небо.

Док мене осуђујете, запитајте се и сами да ли бисте се на -10 одрекли топлине свог половног аутомобила или градског превоза који загађује ваздух и на посао кренули средством које не чини никакву штету?

Знам исправан одговор. Не знам тачан.