За зимницу да набавимо шаргарепу?!? Зар је једна довољна?!?

С јесени спрема се зимница. Неко стручнији од мене ће рећи како се спрема, а ја ћу открити да парадајз понекад није само један, али не само то.

ТУРШИЈА. На једном порталу јесењи наслов: „Кисела зимница: туршија која ће вам трајати до следећег пролећа“.

Прво што примећујемо су синтагма кисела зимница и именица туршија.

А значе исто.

Према речнику страних речи и израза, туршија је реч турског, односно персијског порекла и значи укисељено поврће које се чува за зиму.

А шта је потребно да би се поврће укиселило?

ЕСЕНЦИЈА. На једном сајту сазнајемо за 15 савета за добре домаћице, а један од њих је: „За пресолац којим се кисели поврће најбоље је да се употреби чисто винско сирће или есенција.“

Дошли смо до есенције, а у Речнику МС се каже да је то концентрована сирћетна киселина. Реч је латинског порекла.

Сада је све јасно.

Јесте? А шта је пресолац?

ПРЕСОЛАЦ. Већ смо рекли да пресолац служи за кисељење поврћа.

У Речнику МС смо још сазнали да је то „слана вода у којој се држи сир, којом се прелива риба ради чувања и слично“.

А шта сајтови о кулинарству кажу о томе?

Пресолац се справља на тај начин што се добра пијаћа вода прокува, охлади до 70 степени Целзијуса и дода јој се 20–22 посто кухињске соли.“

Овога пута реч није ни турског, ни латинског порекла, наша је: пресолац је, како књига каже, пресољена вода.

ПОВРЋЕ. На истом порталу сазнајемо да „за припрему туршије (...) по жељи и укусу укућана, набавите жуту паприку шиљу, зелени парадајз, краставчиће, шаргарепу, карфиол“.

Како каже проф. Рада Стијовић, код неких именица које означавају поврће, а имају и једнину и множину, „једнинска форма се, најчешће, употребљава у збирно-градивном значењу“.

Тако и у нашем примеру паприка, парадајз, шаргарепа и карфиол употребљени у једнини означавају множину, то јест имају градивно значење као именице шећер, вода или брашно.

ЛУКАЦ. Налазимо га у примеру с почетка века: „Јашу не миришем ни колико црни лукац“ (П. Адамов), али данас се сматра регионализмом.

А реч је забележио Вук Караџић у Српском рјечнику као деминутив од лук.

Али изгледа да то више не важи.

ПАТЛИЏАН/ПАРАДАЈЗ. На Википедији, у тексту о плавом патлиџану, стоји да се „у српском језику патлиџаном назива парадајз“.

Да ли је то тачно? Јесте.

У Речнику МС налазимо да, поред плавог (модрог, црног) патлиџана, постоји и црвени патлиџан, што је, у ствари, парадајз.

Понекад плави патлиџан зову плави парадајз, али за то нисам нашао потврду у неком од речнику.

ЏЕМ. Него, то је била кисела зимница. А сада „Слатка зимница: време е за џемови и слатко“, кажу на једном македонском сајту.

Хајде да их послушамо. Да пођемо од џема и то оног од бресака. Или брескви. Како би требало?

Није лако одговорити на то питање. У старијој литератури су дата оба генитива множине, али у Речнику МС из 2007. само облик с непостојаним „а“ – бресака.

У важећем правопису нису помињали брескве.

Најбоље ће онда бити да задржимо само облик бресака. Дакле, џем од бресака.

ВОЋЕ. Када говоримо о џему од бресака, употребићемо множину.

Професорка Стијовић каже да именице које означавају воће не могу имати градивно значење, не могу множину исказивати једнином.

Наводи примере: „Купи орахе (не орах)“, „Не заборави да купиш трешње (не трешњу)“.

Постоје изузеци: понекад ће се чути сок од јабуке (поред такође правилног сок од јабука).

СЛАТКО. „Почасти ме слатким од вишања“, писала је Политика 1951. И шта је овде необично? Па инструментал „слатким од вишања“.

Речник МС каже да је слатко „у шећеру кувано воће“.

Даље се истиче да може имати придевску промену (слатко/слатког/слатком), али и именичку (слатко/слатка/слатку).

Данас је уобичајена ипак именичка промена. Тако на Википедији сазнајемо да „гост обично узима једну кашичицу слатка (не слатког) из чиније и гутљај воде“.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње