Најглупље питање које постављамо сваког дана

После јутарње цигарете, иде горка кафа – знају сви пушачи. После поздрава "здраво" сви постављају најглупље питање "како си?". То је вероватно једино несумњиво глупо питање које оповргава горњу тврдњу да нема глупих питања. Ипак, нема дана да неком не поставимо ово стварно идиотско питање.

Додуше, оно као ни остала питања можда не би било толико ступидно када би се очекивао искрен одговор. На пример: искрено поставимо неком питање "како си?", а он нас задржи на ходнику и каже, на пример: "Ма, никако нисам добро – поново сам јутрос ишао и дао крв, добар холестерол ми се смањио, али лош зато и даље дивља".

Наравно да не бисте волели да вам на најглупље питање неко да овакав одговор, због тога се питање "како сте?" поставља зато да бисте били лажно заинтересовани, али само дотле док ваш саговорник схвата игру и одговора са неким од понуђених најглупљих одговора. 

На питање "како си?", већина углавном одговара са "добро сам" или "није лоше", па макар били и на умору. Имао би ту Фројд шта да дода, али би сигурно закључио да тупавије ситуације од ове нема.

Али да видимо још одговора. Један број упитаних покуша да понуди просто-проширени одговор: "Ето тако" или "тако-тако". Није мали број оних који одговара: "Не могу да се пожалим", макар имао читаву листу притужби.

Ипак, има и оних који ово питање схватају далеко озбиљније. Један мој комшија на питање "како си, комшо?" увек одговара "морално и натурално", што у његовом жаргону значи "како морам и како ми натурају". Један други, који редовно прича сам са собом, одговара: "Е, мој сине, ти мислиш да сам луд". Има и трећи, који се уклапа у вечито опскурне овдашње прилике, па на најглупље фројдовско питање одговара: "Ево, дугују ми неке паре"...

Има још понуђених одговора. Мени се лично допадају наоко околишни одговори. Тобоже, ни ти ме не питаш искрено, па ја не одговарам директно, јер не знам да ли си неки провокатор. У групу таквих конспиративних одговора на најглупље питање спадају: "Ето, тако, помало, радуцка се", као и наоко исповедно одговарање са: "Па, ето... тако мало... живи се у овом невремену".

Понекад се "како си – добро сам" заподене у непотребну и неукусну етикецију. Питање радника на грађевини колеги који до њега мистријом равна малтер: "Како си, директоре"; одговор његовог пајташа из високоградње: "Добро сам, професоре докторе". На крају не треба заборавити ни помало обешењачке одговоре. Питање: "Како си?", а одговор: "Никад тако добро као ти".

Шта ви најчешће одговарате кад овако погледате понуђене одговоре? Вероватно сте обичан млакоња, па не задевате ни најмању кавгу и обично одговарате само са "добро сам". Размислите још једном о овом најбледуњавијем одговору. Можда бисте бар мало могли да се испрсите или сте расположени да о овој, никако неважној теми, размислите као интелектуалац. 

Ако сте орни да чујете два одлична одговора, знам двојицу интелектуалаца који су смислили најбоље. Могу вам их пренети, али знајте да су они потрошени и препознатљиви по особама која их користе или су их користили. Када Радослава Зеленовића питају "како си, Рале?", он већ годинама као из топа одговара: "Безразложно добро". Кад су Рашу Ливаду, легенду Земуна, питали "Рашо, како си?" он је без оклевања одговарао: "Договорићемо се"!