Да ли је везани Афроамериканац жртва тексаских полицајаца или тексашког расизма

ГРЧКА. У наслову „Kада ћемо говорити – недужан као Грчка“ нашем читаоцу је засметала употреба придева недужан. „Недужан не значи да неко“, вели он, „није дужан, него да није крив.“

Још нешто га је интересовало: „Где је тај ваш лектор?“

Наш читалац је и у праву и није. Баш тако. Према Речнику МС, недужан значи „који није крив“ и ту је читалац у праву.

Али у наслову имамо на делу игру речима: синтагма недужан као Грчка упућује на синтагму дужан као Грчка, која је већ постала гнома.

Уз то, у тексту се потенцира на кривици за тешку економску ситуацију у тој земљи, што је веза са придевом недужан.

Игра речи је помогла да наслов добије интригантан призвук.

РОГОБАТНО. Тако је један читалац окарактерисао наслов „Тексашки полицајци на коњима водили Афроамериканца везаног конопцем кроз град“.

Затим каже – „ајде да сложимо тај неспретни наслов: 'Тексашки полицајци на коњима водили кроз град Афроамериканца везаног конопцем'.“

У праву је, у питању је ред речи у реченици, краћу синтагму треба ставити испред дуже.

ТЕКСАС. Али нешто је промакло читаоцу. У наслову али и у остатку вести говори се о тексашким полицајцима. И шта ту није у реду?

У Правопису МС стоји „тексаски према Тексас; тексашки је изведено према житељском имену Тексашанин.

Дакле требало је написати тексаски полицајци, то су полицајци државе Тексас, а не тамошњих житеља.

Ваљда је аутор те вести превише гледао серију „Тексашки ренџер Меквејд“…

ЛЕТИЛИЦА. Један анонимни посетилац сајта РТС-а чита вест „Перт, авион ударио у зграду“, па нас пита да ли је требало написати летилица, што је, како каже, српска реч, а авион није.

У Речнику страних речи и израза стоји да је авион реч француског порекла, настала од латинске речи avis (птица) и значи „летелица тежа од вазуха, аероплан“.

У Речнику МС забележена је летилица, али се упућује на именицу летелица, у значењу: балон, авион, хеликоптер, ракета, летећи тањир и др.

Из овога се види да авион и летилица нису синоними, а и било би претеривање прогонити речи које смо одавно позајмили и које нико не осећа као страно тело у нашем језику.

ДОПИСНИЦА. Једна читатељка нам се обратила питањем: „Дописница као жена новинар која се јавља из других градова матичној редакцији? Мене овај израз најпре подсећа на ПТТ.“

Именица дописница значи: 1) поштанска карта, отворена писмена пошиљка која служи за дописивање, 2) жена дописник.

Из овога се може назрети мој одговор нашој читатељки: речи у српском језику су неретко вешезначне, па тако и дописница, и не може јој се приписати само значење под 1).

ЦЕНТАР „САВА“? Један наш читалац се чуди зато што се у медијима истрајава на писању Центар „Сава“, уместо да буде како он сматра да је једино правилно – „Сава“ центар.

Зато позива „стручне лекторе“ да погледају на сајту Агенције за привредне регистре шта тамо пише: ЈКП „Сава“ центар.

Али тако је и у важећем правопису, уз напомену: „Центар 'Сава' – према нашем реду речи“.

ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ. Ову синтагму чујемо свакодневно, не размишљамо о њеној коректности када на неком сајту или у штампи наиђемо на њу, али онда неко дошапне: плеоназам.

Налазимо је у загребачком Вјеснику Социјалистичког савеза радног народа Хрватске још давне 1960: „Временске прилике… су успориле радове.“

Без обзира на то, у Речнику МС између осталог можемо прочитати да именица прилика значи повољан тренутак (Сада је прилика да зарадим новац) и уз инструментал у значењу – у току, за време.

Именица прилика ипак садржи и временско значење па синтагама временске прилике, ма колико уобичајена, зато није препоручљива јер је плеонастична.