Шеф ме изнервирао, добила сам дијагнозу

Ако бих гуглала све симптоме које имам, сазнала бих да или умирем, или сам под стресом.

Боли те желудац? То ти због стреса. Немаш апетит? Стрес. Много једеш? То је на нервној бази. Розацеа? Стрес. Имаш дијареју? Физиолошка реакција на стрес. Аритмија? Стрес.

То је и општа дијагноза радне популације, односно: стрес је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења, пише Википедија.

Куд сви Турци, ту и мали Мујо. У стрес.

Генетика ми каже да ћу, кад остарим, бити наџак-баба. Списак свега што ми смета је подугачак и било би илузорно направити га, али и крајње неинтересантно. Неке ћу да споменем.

На пример, када одете у продавницу, а испред вас je жена која има три-четири ствари у корпи. „Одједном“ се сети да није узела банане, па тркне да их узме. Али, упс, није узела ни млеко. Па оде до млечних производа. А ми остали чекамо, јер је она била паметна и са полупразном корпом стала на касу.

Или када комшија остави увече ђубре испред врата и оно смрди целе ноћи. Или када вам укућани оставе гутљај јогурта у фрижидеру. Када сте у сандалама и падне пљусак, а идете на посао. Или када уместо соли ставите шећер у боранију. Добро, то се можда само мени дешава.

Када хоћу да изађем из аутобуса, али не могу јер неко неће да се помери, а стоји „на вратима“. Када људи ставе торбе да седе поред њих, док други стоје. Довикивање са рођацима преко телефона. И најгоре – када иза мене седне неко ко жваће жваку отворених уста.

Нервира ме и када ме неко зове у традиционално време одмора (зато постоје поруке), или када наставља разговор након што сам рекла да сам заузета или да једем. Када одем се неким на пиће, а тај све време гледа у телефон, шта пише на Фејсбуку, Инстаграму, шта су све људи качили на „сторије“. Зар сам толико досадна?

Највећи стрес је ипак када ме нешто удари по џепу. Тако сам због розацее, након неуспешних савета форумашица, отишла код дерматолога. Фина нека докторка, све лепо објасни, препише терапију, гомила неких кремица, француска медицинска козметика. Одем у апотеку, кажем треба ми то, то и то. Кад оно 7.000. Молим? Седам хиљада – 7 хиљада – СЕДАМ ХИЉАДА.

Претрага на „Гуглу“ показује да треба да уклонимо факторе стреса из своје околине. Пошто не могу да лечим људску глупост, мислим да сам осуђена на то да лечим последице.

Доплер је пак отишао да живи у шуми. Почињем да га разумем.