Кнежевић: Пропуштена шанса да српски буде службени; Живковић: Црногорски би уласком у ЕУ постао језик Уније

После вишемесечне политичке блокаде, власт и део опозиције у Црној Гори – уз посредовање Европске уније – постигли су договор око уставних реформи неопходних за напредак ка ЕУ. Изостављање иницијативе да српски језик добије статус службеног поново је отворило и питање идентитетско-политичких спорова у Подгорици.

Председник Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић каже да је постигнути договор резултат политичког компромиса и да је "поново занемарио интересе српског народа".

"Пропустили смо велику прилику да српски језик, након пописа становништва, нормирамо као службени – равноправан са црногорским, који је у овом тренутку мањински. То није само питање права Срба, већ равноправности свих грађана Црне Горе", истиче Кнежевић.

Говорећи о одлуци да његова странка почетком године напусти извршну власт, напомиње да је тим потезом желела да укаже на недостатак политичке воље да се отворе питања која се тичу положаја српског народа.

"Да су српски министри и посланици поручили да нема уставних промена без српског језика, премијер (Црне Горе Милојко Спајић) не би могао да уђе у овај процес. Уместо тога, прихваћено је да се о најважнијим идентитетским питањима поново не разговара", поручује лидер Демократске народне партије.

Историчар Богдан Живковић сматра да питање уставних промена није могуће свести на европске интеграције или правна решења, већ да је истовремено и политичко и идентитетско питање.

"До црногорске независности постојала је свест да, без обзира на национално изјашњавање, сви говоримо српским језиком. Управо је преименовање језика у црногорски било једна од главних политичких идеја власти Мила Ђукановића, кроз коју је грађен нови идентитет и дистанца према Србији", указује Живковић.

Црногорски језик као службени у ЕУ

Осврћући се на различите приступе српских политичких странака у Црној Гори, Живковић тврди да је у средишту спора дилема да ли је делотворније учествовати у власти и правити компромисе или остати ван извршне власти како би се сачувале кључне идентитетске позиције.

"Не мислим да би Европска унија имала проблем са изменом Устава у том делу који се тиче службеног језика. Реч је пре свега о унутрашњим политичким трвењима. Ако садашње решење остане на снази, црногорски језик неће бити само уставна категорија у Црној Гори, већ ће постати и службени језик Европске уније", оцењује Живковић.

Кнежевић наводи да ДНП није тражила измену устава која би подразумевала референдум, већ допуну којом би српски језик, уз црногорски, добио статус службеног. Појашњава да је то било могуће обезбедити двотрећинском већином у парламенту, али да за такав договор није било политичке воље.

"Када смо тражили разговор о српском језику, речено нам је да то није питање за владу, већ за парламент. Двадесет дана касније, управо је влада покренула уставне промене које се тичу правосуђа. Зато сматрам да је изневерена изборна воља грађана који су нас подржали", подвлачи саговорник Јутарњег програма.

Најављује да његова странка неће подржати предложене уставне измене и да ће наставити институционалну борбу за питања која сматра кључним за српски народ у Црној Гори, укључујући статус српског језика, држављанство, заставу и химну.

"Бићемо једина странка која неће гласати за ове уставне промене јер у њима нема српског језика. Наставићемо институционални притисак, а после избора 2027. године, ако будемо у прилици да учествујемо у формирању власти, то ће бити један од наших кључних услова", закључује Кнежевић.

Тензије у односима Београда и Подгорице

Осврћући се на односе Београда и Подгорице, Живковић верује да су последње мере забране уласка појединим новинарима само наставак кризе у односима две државе.

"Веома је важно да дође до извесног јединства српских политичких представника у Црној Гори, јер би то допринело и заштити српских националних интереса и релаксацији односа Београда и Подгорице. Истовремено, забрана уласка новинарима, без обзира на то шта неко мисли о њиховом раду, представља нарушавање слободе говора и слободе кретања", упозорава Живковић.

Кнежевић одговара да се ограничења не односе само на поједине новинаре, већ и на медије из Србије, што, према његовим речима, додатно оптерећује односе две државе.

"Такве мере нису новост, јер су и раније српским држављанима, интелектуалцима и јавним личностима забрањивани улазак или јавни наступи. Због тога сматрам да је Црна Гора постала један од инструмената хибридног рата против Србије", каже Кнежевић.

Гостовање Милана Кнежевића и Богдана Живковића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.