Како је хрватски радиоактивни отпад из Кршког ујединио ентитете у БиХ

Законом који је изгласан у хрватском Сабору уклоњена је једна од последњих препрека за изградњу центра за складиштење радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко на локацији Черкезовац у општини Двор.

Некадашње војно складиште ЈНА налази се у близини Уне и изворишта Млаке, на свега 800 метара од границе са Босном и Херцеговином и у непосредној је близини две српске општине: Двора у Хрватској и Новог Града у Републици Српској.

Заменик председавајуће Савета министара Сташа Кошарац потврдио је прошле недеље да је Имплементациони комитет ЕСПОО конвенције затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом плана изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори.

“Из Имплементационог комитета Еспо конвенције стигла нам је охрабрујућа вест у вези са проблематиком изградње спорног одлагалишта на Трговској гори. Наиме, овај комитет је на прошлој седници затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом Трговске горе”, рекао је Кошарац.

Прозивке на релацији Сарајево - Бањалука

Без обзира на ову "охрабрујућу вест", али и чињеницу да је еколошки проблематика успела да уједини све нивое власти у БиХ, није могло да прође без политичких прозивки на релацији Сарајево-Бањалука.

Најпре је посланик Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Саша Магазиновић из СДП-а оптужио  званичнике Републике Српске да се "нису довољно потрудили".

Из Бањалуке је стигао одговор да је министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић "држао у фиоци" протесну ноту Хрватској коју је написало Министарство спољне трговине и економских односа на чијем челу је Кошарац. 

Координатор Правног и експертског тима БиХ за Трговску гору Борислав Бојић каже да РС критикују они који нису ништа урадили, али да су сви нивои власти у БиХ против градње складишта са опасним отпадом у близини границе. 

Као доказ нуди управо одговор ЕСПОО-а коме су се обратили средином године. 

“Пре пола године смо се обратили ЕСПОО комитету и сада од нас траже да се изјаснимо о два питања, а Хрватска је добила задатак да да одговор на десет питања. Из тога је потпуно очигледно да Хрватска овај поступак нити води транспарентно, нити води у складу са доброкомшијским односима”, каже Бојић.

Хрватска одбила сарадњу са БиХ

Наводи да је БиХ понудила своје стручњаке у испитивању локације Трговска гора, али да је Хрватска то одбила.

Одлуком Сабора, тврди, прејудицира се одлука да се на граници са БиХ гради складиште радиоактивног отпада.

“Знали смо да ће то ићи у овом правцу и имамо довољно снаге и експерата. Ангажовали смо међународну правну експертску консултантску кућу из Париза која нам помаже да правним путем онемогућимо Хрватску да гради нуклеарни објекат практично у Републици Српској. Две  трећине места где се има намера градити, налази се у РС, у долини реке Уне, непосредно од изворишта Млаке одакле се Нови Град снабдева водом”, наводи Бојић и додаје да ће се у мају у Женеви одржати рочиште на коме ће и Сарајево и Загреб изнети своје ставове поводом градње Центра.

Струка против одлагалишта у Двору

Бојић упозорава да би изградња одлагалишта радиоактивног отпада код Двора угрозило око 250.000 становника како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ. 

“У међувремену смо урадили велики број анализа које показују да је са аспекта струке такво одлагалиште неприхватљиво. Али, Хрватска у последње време приступа томе тако што каже да неће градити одлагалиште, већ складиште. Услови нису исти јер је складиште привременог, а одлагалиште трајног карактера. Пракса у свету, у Европи - свугде где постоје нуклеарни објекти је да се отпад који настаје производњом електричне енергије одлаже тамо где настаје. То значи у Кршком”, прецизира Бојић.

Нуклеарна електрана Кршко - једина је те врсте још из периода ондашње Југославије. У комерцијалну употребу пуштена је у рад 1983. године, а Хрватска и Словенија имају по 50 одсто удела у власништву.

Бојић каже да Словенија у Врбнику већ гради ново подземно складиште и да је првобитно ту требао да се одлаже и “хрватски део” отпада, али да су проблеми настали када је Загреб одлучио да ту пребацује и свој “институционални отпад”.

Селидба у Двор, на границу са Републиком Српском наглашава, неприхватљива је, тврди - за све нивое власти у БиХ.

“Република Српска и БиХ немају никаквих бенефита од електричне енергије настале из нуклеарних потенцијала. Ми бисмо практично добили последице. Добили бисмо катастрофу у долини најлепше реке у овим крајевима што је потпуно неприхватљиво ни за један ниво власти у БиХ. Ни за РС, Федерацију, Унско-сански кантон, нити је прихватљиво за Парламентарну скупштину БиХ, нити за Председништво”, наглашава Бојић.

Најављује да ће се овом темом ускоро бавити и чланови Председништва БиХ.

“Ових дана члан Председништва Жељка Цвијановић заказала је седницу Председништва на којој ће бити разматрана ова тема како би се Европској комисији која је већ сугерисала Хрватској да не води одређене поступке у складу са правилима које прописују. Уверен сам да са аргументацијом са којом располажемо можемо да онемогућимо Хрватску да гради такав објекат”, сматра Бојић.

Строга правила и позитивна светска пракса

С друге стране границе, из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко одговарају да “оштре реакције” долазе “из низа неистинитих и лажних информација које се пласирају у јавност”.

“Пројект успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада спроводи се уз примену строгих правила, поштовања свих закона и позитивне светске праксе. Сврха изградње складишта је да се на контролисан и сигуран начин изолује радиоактивни отпад из околине са циљем заштите околине и људи”, тврди Шеф Одељења за односе са јавношћу Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко Сања Кукмановић.

Додаје да ће се више детаља сазнати када буде доступна Студија утицаја на околину која се очекује у првом кварталу следеће године.

“Студија ће бити упућена Министарству заштите животне средине и зелене транзиције, након чега оно покреће поступак процене утицаја на околину у оквиру које ће бити покренута и јавна расправа доступна како у Хрватској, тако и у БиХ”, прецизира Кукмановић.

Објашњава да је локација Черкезовац одређена Националним програмом спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, истрошеног нуклеарног горива и искориштених извора за изградњу складишта ниско и средње радиоактивног отпада.

“Почетком 90-тих година покренут је поступак избора локације за збрињавање хрватског дела ниско и средње радиоактивног отпада насталог радом НЕ Кршко. Избор локације темељио се на критеријима одобреним од стране Владе Републике Хрватске, а у избору су суделовали домаћи и међународни стручњаци”, прецизирала је Кукмановић.

“Пречице” и трансфер ризика

Међутим, из еколошких удружења у БиХ тврде сасвим другачије.

Активиста из Удружења Греен Теам из Новог Града у Републици Српској Марио Црнковић каже да је саборска одлука о градњи Центра у Двору спорна на више начина.

“Пре свега обесправљује право грађана у Хрватској да кажу ишта на ту тему. Грађане Двора нико ништа није питао када је реч о изградњи тог нуклеарног објекта, а још мање грађане Републике Српске и БиХ. На овај начин Хрватска прави пречицу јер у просторном плану нема уцртан тај нуклеарни објекат и дословно на тај начин, везујући се за политичке одлуке из 1997. и 1999. прави континуитет и гура радиоактивни отпад на границу”, каже Црнковић.

Тврди да је реч о „класичном примеру трансфера ризика са једне државе на другу”.

„Хрватска и Словенија су имале и енергетске и економске бенефите од рада нуклеарне електране Кршко. Међутим, шта се нуди Републици Српској? Нуде се последице тог коришћења нуклеарне енергије која и овде, али регионално изазива читав низ негативних последица. Сада буквално имамо одбојност према нуклеарној енергији зато што осећамо само последице. Али, последице су резултат искључиво политичке одлуке”, истиче Црноковић.

Овај еколошки активиста наглашава да складиштење радиоактивног отпада није проблем уколико се спроводи на ваљан и транспарентан начин.

“Али, уколико имамо случај да политика доноси одлуке тамо где би се струка требало питати, онда имамо озбиљан међудржавни проблем, онда имамо отварање једне Пандорине кутије и покушај успостављања нове светске праксе. Уколико се ово деси Републици Српској и БиХ, свака земља на свету ће имати сасвим легитимно право да све своје, како радиоактивне, тако и друге опасне отпаде гура на границу са другим земљама”, тврди овај еколошки активиста.

Црнковић каже да се БиХ средином ове године обратила Секретаријату ЕСПОО конвенције, а да је пре пар дана отишла притужба и телима ЕУ.

“Почетком наредне године НВО из БиХ обратиће се Архуској конвенцији. Читав низ корака је пред нама, имамо механизаме да бранимо право на живот”, наглашава Црноковић.

Истиче да једино добро у намери Хрватске да одлаже опасни отпад на граници са БиХ, то што су већ довољно посвађани и подељени ентитети и народи успели да се уједине око ове теме.

“Као неко ко живи уз ову реку, иако сам више и тужан и љут зато што се ово дешава мом граду и реци Уни, опет ми је с друге стране драго да имамо барем једну тему око које се можемо сложити, а у овом случају то је одбрана права на живот”, поручује Црнковић.

Коментаришући тврдње из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко, Црнковић каже да је једино тачно да су на почетку биле четири могуће локације, а да је Двор “изабран” тако што није било никога да гласа против.

“Локације Слуњ и Папук су одбачене гласањем 1997, а трећа локација Мословачка гора, након што је утицајни хрватски генерал (Јанко Бобетко) 1999. обећао својим суграђанима из Сиска да се ту неће ништа градити. Против градње на Трговинској гори није било никога да гласа”, објашњава Црнковић.

Мештани Двора уморни од свега

То потврђује и начелник општине Двор Никола Арбутина.

Признаје да онда када је требало, није било никог да гласа и одбаци могућност да се радиоактивни отпад складишти у овом делу Хрватске.

Отуда усвајање закона о изградњи центра за складиштење радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко на локацији Черкезовац види као “техничко решење”.

“Тај закон је донет уместо измена и допуна Просторног плана Републике Хрватске, а политичке одлуке су давно донешене: 1999. Просторни план, а 2014. Стратегија збрињавања радиоактивног отпада и 2018. Национални план за збрињавање националног отпада”, каже Арбутина и додаје да је преостало још само да се изради Студија утицаја на околину, а предуслов за то је био да се дефинише простор на коме ће се Центар налазити.

“Имамо обрнути случај. Уместо да је струка прво рекла да је локација погодна, код нас је најпре политика одредила локација, а после струка потврђује да ли је добра или није”, објашњава Арбутина.

Каже да мештани Двора већ 15 година живе са питањем да ли ће бити “домаћини” нуклеарног отпада и да су од свега уморни.

“Наш став је да сваки, па и овај радиоактивни отпад треба да се складишти на месту настанка. Сви ми у Хрватској смо имали бенефите од те нуклеарне електране, добијали смо струју. Али, само једна јединица локалне самоуправе добија и негативну страну. Зашто баш општина Двор”, пита начелник овог места.

Каже да ово питање стално поставља, а да сви одговарају да је то политичка одлука.

Подсећа да су 1999. постојале две потенцијалне локације: Мословачка и Трговска гора.

“Када се доносио просторни план снагом прстију је политичком одлуком одређено да то буде Трговска гора. Нажалост, у том тренутку није имао ко за нас да лобира и диже руку. А сада кад погледамо, после толико година, не знам која држава има друге солуције за збрињавање радиоактивног отпада. Тешко ми је сада о томе полемисати”, наводи Арбутина.

Проблеми око складиштења радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко датирају још из периода ондашње СФРЈ зато што је једино складиште отпада било у Словенији.

Равноправно управљање нуклеарком Кршко договорено је 2001, а подразумевало је и заједничку одговорност за нуклеарни отпад.

Овом процесу претходио је низ контроверзи насталих након што је Влада Словеније 1998. национализовала НЕ Кршко и прекинула испоруку струје Хрватској.

Уследио је дуг судски спор који је окончан 2015. када је Међународни центар за решавање инвестиционих спорова пресудио у корист Хрватске и одредио оштету од 40 милиона евра.

Обе земље су заинтересоване за проширење производних капацитета у Кршком, а одлуком из 2023. рад нуклеарне електране је продужен до 2043. године.