Свечаном академијом на Тргу слободе обележено 150 година од Невесињске пушке

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да данашњи скуп симболизује јединство Републике Српске и Србије, односно српског народа.

"Везује нас да важне догађаје обeлежимо заједно, да им посветимо дужу пажњу, отргнемо од заборава и да их преместимо тамо где треба да буду наше памћење и наше дивљење. Зато у Невесињу морам да кажем да су славни Невесињци који су дигли Устанак учинили једну велику ствар, а то је да Невесиње више није само географска тачка на овим просторима, него је то темељ историје српског народа и њеног идентитета", каже Додик.

Наводи да је слобода кључна реч српског народа.

"Ми данас морамо да водимо рачуна о својој слободи, свом народу, својим земљама и народима. 

Како је могуће да су тада устаници овде у Невесињу имали исти онај порив, као што га ми имамо данас – да један народ буде заједно, свој и без подела.

Истакао је да морају да извуку поуке из историје.

"Чин попуштања и даровања се показао кроз ово време до сада потпуно погрешно. Нисмо с тим ништа добили, али смо нашој младој генерацији можда ускратили право да сазна више. И данас, као што су се борили људи овде дижући устанак, пре 150 година, ми боримо исте битке. Морамо да знамо шта су наши национални државни циљеви. Ја не кријем да је наш историјски циљ морао да буде уједињење Републике Српске и Србије, наше две државе", истакао је Додик.

Изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић изјавио је да се на крви и жртви невесињског народа који је повео устанак утемељила српска савремена независност, да је 20. век изродио генерације које би револуцијом да направе дисконтинуитет од Немањића и поручио да се Срби суочавају са опасношћу унутрашњег раздора и да се отаџбина и народно јединство морају одбранити.

"Према тим историјским местима се негује посебна култура сећања, да бисмо памтили и учили на тим светлим примерима. Тако су сви народи одвајкада чували сећање на своје националне дивове, да би следили њихове примере и избегли будуће грешке и страдања", изјавио је Вучевић.

Наводећи да се на крви и жртви невесињског народа утемељила српска савремена, нововековна независност, Вучевић је истакао да је на месту устанка отпочео затворени круг правде и правичности.

"На овом месту се формирала светосавска мисао и управо овде, на једном од извора српства, одјекнули су пуцањ и поклич, јецај и молитва Србина, јецај и молитва за слободом и уједињењем", навео је Вучевић.

Према речима Вучевића, у прошлости су лажне идеологије и варљиве политике и пропаганде настојале да Невесињску пушку представе као устанак народа и народности Југославије. Како је истакао, та лаж добар је пример како се током комунистичког периода, али и данас, врши крађа историје, крађа националних победа и на крају крађа идентитета.

"Истина је да је овде Србин лио своју крв за слободу свих. Веровао је да је часно да он у свом јунаштву и другима слободу подари. Та храброст и то јунаштво били су предмет злобе и мржње. До данашњег дана имамо прилике да гледамо како се многи у окружењу наслађају над сваким нашим падом, како силно желе и радују се сваком нашем поразу и подели", навео је Вучевић. 

Наводећи да је најтрагичније од свега што је туробни 20. век, у којем су Срби имали Јасеновац и Јадовно, изродио генерације које су се одродиле, Вучевић је казао да су то управо они који би историју и претке Срба заменили за шарене лажи и јефтина обећања и који би револуцијом да направе дисконтинуитет од Немањића до данас.

"Они отворено позивају нашу децу да се одрекну својих очева, што симболички значи да треба да пресеку све корене, све везе са историјом и вером и да се одрекну свега што нас чини народом Светог Саве. То су они којима је плен испред канона и закона, који би световну и духовну власт добили на улици и под уценом блокада. То су они којима је подршка стране земље испред подршке отаџбине. То су они који нам говоре да ће нам бити боље тек кад престанемо да постојимо, јер овакви какви смо не ваљамо. То су они којима је Србија тамница народа и они који Србе проглашавају за геноцидни народ, иако је српски народ један од најстрадалнијих у читавој Европи", нагласио је Вучевић.

Премијер Србије Ђуро Мацут истиче да је српска историја обележена бројним бунама, ратовима, избеглиштвима и страдањима.

"Кроз векове наш народ је непрестано тражио слободу и често по цену најтежих жртава. Цео 19. век као да смо провели на стражи у војним рововима желећи и снивајући ослобођење и уједињење. У Херцеговини искра борбе за слободом никад се није угасила. Буне су дизане 1825. и 1858. године, али посебно се у памћењу народа урезала она из 1861. године. Његова борба постала је симбол отпора и тежње за правдом", наводи Мацут. 

Истиче да управо Невесињска пушка и, на крају, Берлински конгрес представљају полазну и завршну тачку једног од најзначајнијих и најбурнијих периода у историји српског народа.

"То је био преломни историјски лук од побуне једног народа до дипломатског признања његове државности на европском нивоу. Међутим, уместо правде, великим силама тог доба били су важни њихови интереси, па су границе прекрајане, без разумевања и праведних тежњи људи који живе на Балкану. Уместо мира, многе одлуке рађале су нове несугласице и заоштравања у односима међу народима. И данас када гледамо сличне геополитичке поступке, не можемо се отети утиску да свет и даље није научио лекције из тог доба. Да трајни мир не може да се гради без истине, правде и уважавања страдања оних бројчно малих, али поноситих народа који су своју слободу изборили жртвом, а не на туђ рачун", закључује Мацут. 

Навео је да је Невесињска пушка симбол заветног опредељења за живот у слободи.

"То је право да демократским путем, самостално, на основу слободно исказане воље народа одређујемо своју будућност", истакао је Мацут.

Председник Скупштине Црне Горе рекао је да му је велика част и привилегија што може да се обрати у Невесињу на обележавању века и по од Невесињске пушке.

Невесињска пушка је, како је рекао, симбол отпора и симбол жртве за слободу и темељ слободе свих балканских народа и држава које су биле под окупацијом Отоманског царства.

"Њихово јунаштво неће се памтити само као локална или регионална епопеја већ историјска прекретница која је отворила источно питање како се то тада звало у европској политици и штампи. Та искра отпора која је упаљена у Невесињу 1875. није угашена, као што је то мислио тадашњи окупатор, већ је постала све снажнија, све јача и светија", додао је Мандић.

Мандић је истакао да данас не говоримо само о једном историјском догађају, већ говоримо о темељу слободе за све балканске народе.

"Јунаци Невесињске пушке нису се борили само за своја села, породице и завичај, већ за све Србе и за право на живот у слободи", нагласио је Мандић.

"Данас више него икада пре морамо чувати историјско памћење, морамо васпитавати младе на примерима херцеговачких, црногорских и других српских јунака на моралној вертикали коју су нам оставили. Храброст тих устаника није остала само у 19. веку, она се пренела и на нове генерације, на српске добровољце у балканским ратовима, на мученике Солунског фронта и на оне који су положили животе у Другом светском рату", рекао је Мандић. 

Патријарх Порфирије истакао је да су на Тргу слободе утиснуте речи и мисли свештеника Петра Радовића, једног од вођа Невесињске пушке, које су речи цркве, молитве, покајања, праштања и потврде да је Србин Христов сада и увек. 

"Његова реч јесте позив на веру Христову и крст, на даривање Богу и ближњем у циљу слободе од егоизма, греха, страсти, самољубља. Ово није била пушка освете и мржње, него је то био вапај и хитац овога народа у просторе благодати Божје, у просторе слободе, у просторе достојанства", истиче патријарх Порфирије.

Порфирије је истакао да је свакако посебна и непоновљива личност и да свако има пуну слободу.

"Све што је у нама и око нас другачије, то јест на свој начин, али тај свој начин треба да принесе на трпезу заједнице и да то буде допринос ономе што јесте позив Христов да сви једно буду. То што мислимо другачије, што гледамо другачије, није разлог за неспоразуме и сукобе и не дај Боже за искључивост и мржњу. Напротив, у томе јесте богатство", поручио је патријарх.

Како је рекао, ти дарови и посебни печати не треба да буду презрени и одбачени и да идемо путем једноумља.

"Да не желимо другоме оно што не желимо да они нама чине", поручио је патријарх Порфирије.

Невесиње и њени грађани се сећају историје и оних који су је стварали, али наш поглед мора бити окренут ка будућности, рекао је Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње.

"У последњој деценији пробуђена је нада нашим житељима да може бити боље, а то не би било могуће без огромне помоћи влада Српске и Србије. Наш народ то зна и показује огромну захвалност председницима Републике Српске и Србије Милораду Додику и Александру Вучићу, и сваком ко је на било који начин помогао наш град", истакао је Авдаловић.

На Тргу слободе у Невесињу почела је свечана академија. На почетку интониране химне Републике Српске и Србије.

Патријарх Порфирије поручио је у беседи након литургије, коју је служио у Храму Вазнесења Господњег у Невесињу, да српски народ мора да чува православну веру и живи са њом, јер ће само тада имати радост и мир.

"Наш живот се темељи на вери. Наша православна вера нас је обликовала и сачувала кроз векове", истакао је патријарх Порфирије, преноси РТРС.

Патријарх је указао да српски народ има вере откад зна за себе, али не у било шта, у непознате силе које управљају светом, већ у једног Господа.

Он је истакао да ће Срби као верни народ бити Христови до краја света.

У Храму Вазнесења Господњег у Невесињу почела је Света архијерејска литургија коју служи патријарх српски Порфирије у оквиру централног обележавања 150 година од Невесињске пушке.

Патријарху српском саслужује велики број архијереја Српске православне цркве.

Литургији присуствују министри културе Србије Никола Селаковић, информисања и телекомуникација Борис Братина, посланици у Народној скупштини Републике Српске и Србије, начелници источнохерцеговачких општина, градоначелник Никшића, као и велики број верника.