Годишњица ослобађања логора Маутхаузен, сећање на хиљаде убијених Срба

Дечје игралиште, кућа, прелепа природа подно Алпа, туристи, смех, Ебензе, горња Аустрија. Пре готово 80 година на истом месту, у истим баракама глад, мучење, хладноћа, смрт.

"Овде су рецимо температуре биле минус 15 и она на тих минус 15 у оној обичној пиџами обављао тај посао шта се још догађало, да су ти логораши, кад неко умре тога мртваца узимали и ставили на себе једног изнад једног испод отимали се да ставе да још мало те толплине коју имају да пренесу на себе док се не охладе", рекао је Милош Бајић, председник Удружења заточеника Србије концентрационог логора Маутхаузен.

У једном од подлогора озлоглашеног Маутхаузена, у Ебензеу, логораши су копали тунеле за потребе нацистичке војне индустрије и подземне фабрике наоружања. Од 22 тунела само један је претворен у музеј који сведочи о страдањима, а остали су у функцији - чак и за војну индустрију. Умирали су гладни, изнемогли, под обрушеним камењем и од батина - последњих месеци рата умирало је 350 људи дневно.

"Осетио сам пре свега једно страхопоштовање ка нашим страдалим јунацима и нашим прецима који су овде пострадали, а требало би их поменути чешће и сетити се у свакој прилици када је то могуће", рекао је Иван Радојевић, кадет Војске Србије.

"Изузетно ми је драго што су са нама кренули и људи чији су родитељи, стричеви такође били на жалост у тим логоирма тако да смо од њих могли да чујемо разне приче", навела је Катарина Станковић, кадет Војске Србије.

Маутхаузен је у систему имао око 50 логора. Кроз њих је прошло више од 200.000 људи из тридесетак земаља. Недужни народ покупљен са њива, из школа, универзитета, мимо свих закона, у логорима је мучен и убијан широм тадашње нацистичке Немачке и Аустрије.

У Алковену, велелепном дворцу Хартхајм, зверски је убијено око 30.000 логораша - подвргнутих огледима младих лекара. Била је то лабораторија нацистичке фабрике смрти.

"То је био пројекат Т4 по једној улици у Берлину. Прво су то радили на свом народу, замислите када су то радили до 1940. како су онда прошли наши заробљеници којих је јако много страдало", истакао је Милош Бајић.

Култура сећања која се негује последњих година посетама логорима, ратним меморијалима - у земљи и иностранству – отима од заборава претке који су животе изгубили за слободу отаџбине, поручују из министарства за борачка и социјална питања.

Уочи годишњице ослобађања логораша из Маутхаузена, положили су венце и обишли гробље Ашах, на коме су похрањени посмртни остаци више од 5.000 српских војника из Првог светског рата.

"Свуда на простору Европе су остале српске кости, ми никада нисмо нападали туђе територије ми смо се борили да вратимо оно што нам је кроз историју било отето, и то је један усуд наше српске историје", рекао је Зоран Антић из Министарства за рад, запошљавање и социјална и борачка питања.

Надомак Линца, недалеко од родног града Адолфа Хитлера, данас најразвијенијег индустријског центра Аустрије, налазе се остаци логора Гусен, у којем је током Другог светског рата у гасним коморама и крематоријума, 37.000 људи спаљено и убијено, само зато што нису били Немци. У Маутхаузену је радило шест гасних комора.

"Американци су стигли први овде до логора али им логораши нису дали да уђу унутра све док они не измире рачуне унутар логора и тек седми дан су пустили Американце да уђу унутра у логор", навео је Александар Ченић, почасни конзул Србије у Линцу.

Мелодија Моцартове 36. симфоније - посвећене Линцу, далеко је од тишине због страхота које су као ехо од високих планина одзвањале годинама у Маутхаузену. Ту је и данас.

Логор треће категорије Маутхаузен имао је за циљ да у сваком логорашу убије и последњу жељу за животом. Али, уколико нису могли да раде или су били болесни били би спаљивани или убијани гасом. Управо је прва пећ изграђена у Маутхаузену за спаљивање логораша и како кажу, 1940. упаљена је прва ватра која није гашена све до 5. маја 1945, када је Маутхаузен и ослобођен.