Додик: Одлука Европског савета потврда дејтонске структуре БиХ

Поред одлуке да одобри отварање приступних преговора, Савет ЕУ позива Европску комисију да припреми преговарачки оквир за БиХ који би био усвојен када се предузму сви кораци наведени у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. године.

Босна и Херцеговина је захтев за чланство поднела још 2016. године, 2022. добила је статус кандидата.

Милорад Додик је на конференцији за медије рекао да је одлука Европског савета потврда да дејтонска структура БиХ функционише, као и да нема потребе за мењањем дејтонске структуре БиХ.

"Желим да кажем да је јуче тај дан најављиван као нека важна утакмица у којој се, ето, десило да смо ми добили, односно БиХ, условне преговоре са ЕУ. Ради се о чињеници да није утврђен датум и да то само по себи није ништа посебно, осим потребе да се поново решавају питања која су раније била на дневном реду како би се ишло даље, оно што јесте потврда јесте да Дејтонска структура БиХ функционише, да њен састав од два енитета и три народа може даделује кроз механизам координације", рекао је Додик.

Додаје да је Европски савет најмјеродавније политичко тело у Европи.

"Утврдили су да је БиХ политички стабилна. Неспојиво је са ЕУ да се намећу било каква рјешења", навео је Додик.

Додик је нагласио да ће српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић надзирати у име Републике Српске све преговоре о приступању БиХ ЕУ, а Република Српска ће предложити главног преговарача.

Цвијановић: Желимо преговарачки, а не преварантски процес

Одлука Европског савета је важна зато што према критеријума ЕУ држава мора да покаже демократски капацитет, јер је то процес који припада изабраним органима, а не неизабраним странцима, истакла је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић на конференцији за новинаре.

Додала је да то искључује појединце који намећу било какве одлуке и страни интервенционизам.

"Могу причати шта год хоће, без Републике Српске не би било овога, јер то је недавно признао и европски комесар Оливер Вархељи", нагласила је Цвијановићева.

Истакла је да желе да виде преговарачки, а не преварантски процес, што значи да нема никаквих наметања са стране.

"Велика сметња у нашем европском путу лежи у ОХР-у, али и ПИК-у", рекла је Цвијановићева.

О приступу са Бриселом тренутно преговарају Црна Гора, Македонија, Албанија, Украјина и Молдавија и одавно Србија и Турска.

Последња примљена у Европску унију је Хрватска чији председник сада подржава отварање преговора са Босном и Херцеговином уз опаску да ће трајати дуго, како каже, 500 година и дуже него што су били под Турцима.