Десетогодишњица европског сна Хрватске – да ли је време за буђење

И ове године хиљаде лампица у центру Загребу шире празничну романсу – тако стоји у опису Адвента. Хрвати воле да се похвале да је њихов божићни маркет три пута проглашаван за најбољи у Европи. Ове године обележавају и 10 година чланства у Европској унији. Година је кренула оптимистично. Као врхунац европског пута Хрватска је примљена у Шенген и уместо куне увела евро. Тиме је постала 20. држава чланица која се одрекла своје старе валуте. Грађани Загреба ипак не деле еврооптимизам.

"Ми смо се срозали као земља, прије што смо могли то је сада све одузето. Пензионери, умировљеници – питајте како живе. А и мој син који ради од јутра до навечер да би своју фамилију могао издржавати, он направи па онда се касни са плаћањем", каже једна Загрепчанка.

"Па Хрватска је пропала. Да ли је пропала? Је. Ди су млади људи, отишли су ван. Зашто", истиче њена суграђанка.

Млади ипак кажу да им је улазак у ЕУ донео могућност школовања изван Хрватске и отворене границе. Старије брине економска ситуација.

"Катастрофа од цијена, не можете ништа платити. Ја не знам како ви, али ми тешко. Ја радим, дијеца раде, кредити, циркуси, свашта. Само када збројите један дан шта потрошите", поручује Загрепчанка.

А упоредо с инфлацијом расту и плате у Хрватској. Просечна зарада је око 1.150 евра, а још значајни податак је да је медијална зарада око 1.000 евра. У последњих десет година просечна плата у Хрватској порасла је око 40 одсто. Али расту и цене.

"Животни стандард је данас више под утјецајем неких других фактора. Цијене расту, инфлација је повишена под утјецајем фактора који немају везе са увођењем евра", поручује Сандра Шваљек, заменица гувернера Хрватске народне банке.

Преговори дуги десет година, референдум без апсолутне већине

Пут до чланства трајао је такође 10 година. Хрватима се чинило да преговори предуго трају, да је ЕУ неправедна према њима, а посебно их је обесхрабрило што су пре њих у Унију ушле Румунија и Бугарска. Доказ скептичности је референдум о уласку у ЕУ 2012. године. Да би он успео – морао је да буде промењен Устав. Донета је одлука да је референдум ваљан и без апсолутне већине. Тада је на гласање изашло 43,5 одсто бирача, а улазак у ЕУ подржало је њих нешто више од 66 одсто. Или свега 30 одсто укупног броја бирача.

"Поверење грађана у ЕУ контунируано расте, особито од чланства 2013. на овамо. Расте с великим кризама, расло је с Бегзитом, расло је ковидом, расло је с ратом у Украјини – заправо је то сигнал да Хрватска осећа колико је важно бити део овог клуба, колико смо сигурни и колико је то добро за наше грађане", наглашава Андреа Човић Видовић, шефица Представништва Европске комисије у Хрватској.

"Мислим да је ових 10 година, од 2013. до 2023. било сјајних 10 година за развој Хрватске", сматра хрватски премијер Анреј Пленковић.

"Хрватској је десет година чланства донијело осјећај самопоуздања, осјећај да је сада моћнија као земља него што је била прије уласка у ЕУ и у том смислу да је сигурнија, донијело јој је приличну финансијску помоћ за неке развојне пројекте, а нарочито у контексту потреса за санирање потреса", истиче Дејан Јовић, професор на Факултету политичких наука у Загребу.

Шта је Србима у Хрватској донела ЕУ

Улазак Хрватске у Европску унију припадници српске заједнице видели су као прилику за коначни излазак из ратне трауме. Рат је прво сећање 38-годишњег Николе Вукобратовића. У Крижевцима покрај Загреба, где је одрастао, није било рата, али је Никола сведок тог времена.

"Моја генерација која је одрастала деведестих била је заправо увјерена да је тај тип националних тензија и аверзије према Србима у Хрватској нешто што је привремено и нешто што се односи само на деведесете и да чим се рат заврши то је готова ствар, живјећемо неке другачије животе. То се тек дјелимично остварило. Сада, 30 година након рата, још увек има довољно људи који су заинтересирани да другима отежавају и загорчавају живот само зато што су другачији по том националном идентитету", наводи Никола Вукобратовић.

За председника Српског народног вијећа Милорада Пуповца све креће од спортских манифестација. Сматра и да ће се овим начином гашења ватре, она дуго гасити.

"Када се почнеш скадирати 'Убиј Србина' или 'Ој Хрватска мати Србе ћемо клати', тог тренутка су стечени сви увјети да се прекине утакмица, да телевизија прекине преношење програма, јер је то ширење говора мржње и то је позивање на насиље", поручује Пуповац.

Колика је корист бити у ЕУ

Ако је нешто спојило Србе и Хрвате за ових 10 година чланства, то је што су и једни и други чланство у ЕУ видели као шансу за бољи живот, али изван Хрватске.

"Срби, наравно као и Хрвати, дијеле све оне проблеме и предности чланства или држављанства у ЕУ. Треба и рећи да Срби у Хрватској традиционално живе у слабије развијенијим подручјима и то су била подручја из којих је био највећи потицај према исељењу у сврху радних миграција према Западу", објашњава Никола.

А колика је корист бити у ЕУ? Хрвати и Срби одговарају различито, али у једном су јединствени – да није било Европске уније, последице земљотреса у Загребу и Петрињи биле би катастрофалне.

"Европска унија јако је пуно помогла. Постоје бројни извори финансирања. Европски фонд солидарности кроз милијарду евра финансирао је обнову јавне инфраструктуре након потреса, говоримо о Загребу и Петрињи. Затим корона криза је дизајнирала нешто што се зове 'Next Generation EU', то је инструмент који се манифестира кроз националне планове опоравка и отпорности. Хрватска ће до 2026. имати на располагању десет милијарди бесповратних средстава", наводи шефица Представништва Европске комисије у Хрватској.

Ипак, највећи пројекат откад су Хрвати у ЕУ је изградња Пељешког моста, који повезује најјужнији део Далмације са остатком Хрватске. Пре изградње, морало се пролазити кроз БиХ и граница прелазити више пута. Од ЕУ су добили 357 милиона евра за мост. То је највидљивија корист за Хрвате од ЕУ.

Златно доба за медије приступни процес

И као да изрека љубав је лепа само док се чека важи за однос медија – пре и после чланства. За оне који раде у медијима златно доба био је приступни процес.

"У тим приступним преговорима су наши политички ауторитети покушавали испунити све оно што се пред њих захтјевало, а захтјеви су били заиста тада велики. Тако да у то време су јачале инстутиције, законодавство, на ХРТ-у осијећао се тај неки ентузијазам. Нажалост, уласком у ЕУ у једном тренутку све стаје. Очекује се од Хрватске сада смо ту, сада смо чланица, сада је све у реду, но нажалост није у реду", наглашава Маја Север, новинарка.

Велики проблем је и незаинтересованост хрватских грађана за европску политику. На своје изборе излазе у великом броју, али европске изборе сматрају другоразредним.

"У европарламентарним изборима судјелује мање од 30 одсто грађана, што је својеврсни напредак у односу на прошле изборе, али имамо за сада само троје избора на које су хрватски грађани изашли. Ми смо заправо на дну по изласку у европским стандардима и далеко од европских просека од неких 50 одсто", наводи Јосипа Дика из организације ГОНГ.

Како је данас бити Србин у Хрватској

За разлику од Хрвата, Срби су показали велики политички ентузијазам за европске изборе. Бар је тако изгледало 2019. када је Самостална демократска српска странка са билборда питала: "Знате ли како је бити Србин у Хрватској?" Неки су на билбордима дописивали "изнад закона", други "за дом спремни" и "палите тракторе". Срби су тада били веома близу да уђу у Европски парламент. А како је данас бити Србин у Хрватској?

"Позиција Срба у Хрватској такође је напредовала уласком у ЕУ. Ипак су се отвориле неке додатне могућности. Српска заједница је старија од хрватске, све оно најлошије што се њој догодило догодило се у деведесетим годинама и још увек живимо под дугом сјеном и са дугим репом тих догађаја који су јако смањили бројност заједнице", указује Јовић.

Попис становништва 2021. показао је да број Срба у Хрватској опада. Свега 3,2 одсто грађана Хрватске изјаснило се да припадају српској заједници.

"Бијег од властитог идентитета због нелагоде која људе прати у њиховом животу, у њиховом раду, у школи, у било којем другом мјесту када слушају поруке у којима су Срби представљени негативно", истиче Пуповац.

"Чињеница је да се као Срби чешће изјашњавају старије особе у Хрватској, јер су током деведесетих млађи људи наученији на то да требају скривати или негирати свој идентитет", додаје Никола Вукобратовић.

Ипак, професор Дејан Јовић је оптимиста. Каже да снага српске заједнице уместо у бројности треба да буде у изврсности.

"У мањем броју способних људи који су у стању у подручјима којима се баве показати да су у најмању руку једнаки по способностима, ако не и изнад тога. У том смислу видим и обнову заједнице, а не само њен катастрофичан нестанак", наглашава Јовић.

У другој деценији чланства демографија највећи изазов

За Загреб су те 2013. говорили да је ухватио задњи воз за Брисел. Хрвати сада кажу да је важно путовање учинити што удобнијим и карту не платити прескупо.

Одлазак младих могао би много да кошта. Око 300.000 је оних који су напустили Хрватску у последњих десет година.

Изгледа да је у другој деценији чланства демографија највећи изазов за Хрватску. У супротном, биће све више оних који ће се, весели или тужни, кући враћати само у време Адвента.