Скопље после трагедије – између екстрадиције и повратка смртне казне

Након убиства тинејџерке у Северној Македонији у току је вишеслојна процедура изручења осумњиченог за то кривично дело.

Дејан Добросављевић објаснио је да та процедура изручења подразумева да је више нивоа правосудних органа укључено у поступак.

У Србији је на снази Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, лице које је на Интерполовој потерници, уколико буде затечено на територији Србије, лишава се слободе и изводи се надлежном судији Вишег суда у Београду.

"То је судија за претходни поступак који практично врши прве провере налога за хапшење лица и утврђује да ли су испуњени услови за евентуално притварање тог лица или примењивање неких мера ограничења кретања на територији Србије, док се не донесе одлука, пре свега, Вишег суда који је првенствено надлежан за доношење одлуке о испуњености услова да се неко лице изручи држави молиљи", објашњава адвокат.

Колико може да траје изручење 

Наглашава да процес изручења зависи од земље у којој се осумњичено лице налази, а примарни услов да би неко био изручен страној држави, конкретно када је у питању Србија, јесте да није њен држављанин. 

Додаје да, када је реч о убиству тинејџерке у Скопљу, адвокатима професионалцима је увек задршка када добију информацију о доказима из медија и да период суђења зависи од разних околности.

"Први корак овде имамо, то је када ће потенцијални осумњичени за ово кривично дело бити екстрадирани из Републике Турске у Републику Северну Македонију. Тај поступак може трајати до годину дана. У Србији, у Турској, може трајати исто одређени период времена. То је држава која доноси одлуку да ће неку особу испоручити", прецизирао је адвокат.

Убиство – различити облици кривичног дела

Монструозни злочин је, објашњава Добросављевић, колоквијални израз за најтеже облике тешких кривичних дела. Кривични закон Републике Србије прави градацију између најосновнијих облика неких тешких кривичних дела и најтежих облика тих кривичних дела.

"Значи имате обично убиство, имате тешко убиство. То су, углавном, кривична дела против живота и тела, где су и тако тешке поставке, које доводе до губитка живота, жртве, учиниоца кривичног дела. И закон ту прави јасну разлику, како одрадим извршења поставке, тако и до запрећених казни за та кривична дела", истиче адвокат.

Указује да монструозно убиство не постоји као правни термин, формално-правно, постоји кривично дело, тешко убиство.

Петиција за враћање смртне казне

Грађани Северне Македоније потписују петицију о увођењу смртне казне. Поставља се питање да ли је реално да се смртна казна уведе тамо где је укинута или није – шта су аргументи "за", а шта "против"?

Добросављевић сматра да после 20 година, од кад је смртна казна укинута у Србији, није реално уопште размишљати о томе да се смртна казна врати у кривично-правни систем. Пракса је, каже, показала да не постоји повећање броја најтежих кривичних дела од укидања смртне казне.

Значи, у неком смислу генералне превенције, њено укидање није дало очекиване резултате и то није само у Србији, него се то показује у већини земаља где је та казна укинута. 

"Тако да у принципу, у неком систему кажњавања, ја лично сматрам да је оправданије имати овакав систем кажњавања, односно кривичних санкција, а да сам противник постојања смртне казне. Сматрам да она није дала резултате које је требала или је једноставно превазиђена протеком времена као облик кажњавања за најтеже облике кривичних дела", поручује Добросављевић.