Скопље – од устава до свитања, постају ли Македонци мањина у сопственој држави

"Како су сви настали од мајмуна, само ми од Бугара", упитао је некадашњи македонски премијер Зоран Заев бившег бугарског колегу Бојка Борисова након што је Софија од Скопља тражила да призна македонски језик и идентитет имају бугарске корене. Том признању додају нове захтеве.

Северна Македонија могла би још једном да мења устав, и то девети пут од стицања независности 1991.

Пре пет година променила је име као услов за наставак европског пута. На том путу сада Бугарска држи рампу и захтева да се Бугари као национална мањина укључе у преамбулу.

Према последњем попису, у Северној Македонији живи око 3.500 Бугара или 0,19 одсто. Политички аналитичар и некадашњи министар за европске интеграције у македонској влади појашњава – није реч о захтеву бугарске мањине већ о уцени Софије.

"Тако да кад се ми демократизујемо и европеизујемо вероватно ћемо једног дана да одемо у кревет као недемократски Македонци, а да устанемо као европски, демократски Бугари. То је отприлике начин на који Софија размишља. Уколико се сутра промени политика у Софији, уколико рецимо председник Бугарске промени своју реторику па каже ‘браћо Македонци, идемо заједно, ви сте посебна нација, имате посебан језик’, ми с тим немамо проблема", истиче Ивица Боцевски, политички аналитичар из Скопља.

Најбројнија мањина Албанци

Најбројнија мањина која чини готово четвртину становништва у Северној Македонији су Албанци – у уставу и институцијама заступљени дуже од две деценије.

"Македонија има такав устав да се добио баланс односа и заједничког владања. Наравно, Македонци су већина и имају у тој порцији владања више, а и етногеографска структура је да Албанци немају бројке у источном и југоисточном делу државе, највише их је на северозападу и западу", каже Алберт Муслију, политички аналитичар из Скопља.

Управо у том делу државе, у Тетову које важи за престоницу Албанаца у Северној Македонији, недавно је одржан скуп без иједног обележја земље домаћина.

Уместо тога, заставе Албаније и Велике Албаније. Иако су поруке одјекнуле и ван македонских граница, Алберт Муслију посету Аљбина Куртија види као рецепт за бољи пласман албанске опозиције на идућим изборима имајући у виду да су на власти у Тетову албанске партије које не учествују у власти на централном нивоу.

"Посета, ја мислим да је то био политички циљ пре избора зато што Курти је реално популаран међу младима у Македонији и свим Албанцима који губе поверење у политичке странке са његовим антикорупцијским наративом", наводи Муслију и додаје да је било само једно обележје "природне Албаније", албанска знамења, што у Северној Македонији, истиче, није забрањено законом.

Прекршајне пријаве због неистицања заставе Северне Македоније

Закон је, ипак, прекршен па су градоначелник Тетова и председник скопске општине Чаир добили прекршајне пријаве због неистицања заставе државе у којој живе.

"Не треба потцењивати, треба да будемо забринути јер се то неће дешавати само овде на тлу Македоније, него као што је била исцртана карта на застави, обухваћене су територије Црне Горе, Албаније, Србије, Грчке и Северне Македоније", указује Жељко Шајн, новинар из Скопља.

Власти Северне Македоније већ су правиле уступке Албанцима – 2019. албански језик је уз македонски постао службени.