Доња Градина, обележавање 78 година пробоја јасеновачког логора – сећања и сведочења

На ногама, стојећи у рупи, одвојени од најмилијих и најрођенијих, ударац маљем у главу или потиљак прекинуо им је сваку мисао и наду да ће преживети.

“Ово је нешто што је било заборављено у периоду када је била идеологија братства и јединства. Знали су они људи чији су преци страдали на овом мјесту, али се о томе некако мање говорило. Међутим, у ова новија времена све више се говори о томе, све више баке и дједови се отварају према својој унучади, а исто тако кроз школске програме ученици могу да сазнају било у својим клупама било да долазе у спомен подручје Доња Градина“, наводи Тања Тулековић, Директорка Спомен-подручја Доња Градина.

Раденко Рељић, начелник општине Козарска Дубица истиче како наука каже да људи, народ који не прати своју историју, који не учи на својим грешкама брзо нестане, и билошки се изгуби у будућности, постане неки други народ, биолошки нестане.

“Свакако ово треба подржати и ако ништа друго те наше претке који су доле дали животе само што су били православци, Срби, не смемо их никада препустити забораву“, сматра Рељић.

Годишње спомен подручје посети од 10 до 15 хиљада школараца и страних туриста, који тек тада спознају разлику између логора Јасеновац и Доње Градине. Изградњом меморијалног центра биће доступнији садржаји, презентације, документи, фотографије, предмети који сведоче о страдању за време НДХ.

“Када уђу у овај амбијент, када виде све те остатке усташке творнице сапуна, тополу ужаса, онда самим тим добију стваран осећај димензије и величине тога злочина који је заиста непојмљив. Када погледате распоред и димензије тих гробница схватите да је овде, односно то је доказ да је у Доњој Градини усташки злочин геноцида планиран систематски. Значи, скелом преко ријеке Саве превожени су логораши директно у Доњу Градину на ликвидације“, додаје Тулековићева.

Поред записа, докумената, предмета, највише сведочанстава се у Козарској Дубици преноси усменим путем, са колена на колено.

“Ево ја сам дијете које потиче из такве страдалачке породице значи моји су дједови убијени тамо и по оцу и по мајци. Моја мајка је рођена у ропству, мој отац је рођен такође у логору. Кад су се вратили, вратили су се на згаришта, то је трагедија коју не пирчам само ја лично, нема куће овде у Козарској Дубици која није дала барем једну, двије жртве“, указује Рељић.

“Мој покојна бака је увијек причала о томе како је она била, како је био дјед, ту су и страдали, и мајка је била, али је била дијете и на крају остала је жива“, прича једна од мештанки Козарске Дубице.

Мештанин Драган Николић каже да је прича његове фамилије та да су и са очеве и са мајчине стране дедови убијени, један директно у Јасеновцу, а други као члан партизанског покрета настрадао у бици на Козари.

“А његова фамилија која је нађена у селу одведена је у логор Јасеновац и Доњу Градину гдје се од њих четворо дјеце двоје вратило и моја бака, односно мајка од те дјеце“, додаје Николић.

Према броју убијених, Јасеновац је трећи на светској листи логора, а по бруталностима које су почињене у њему, први, сматрају историчари.

Са 64.800 квадратних метара и 105 масовних гробница Доња Градина подсећа и чува од заборава.

Кошуте, Баре, Бријестови, Јасен, Храстови, Тополе, Тишина...имена су гробних поља која се налазе у Доњој Градини на 116 хектара највећег стратишта и губилишта логора Јасеновац из Другог светског рата, где су брутално убијани они који су били Срби, Јевреји или Роми.