Црногорска парламентарна већина тражи суспензију Ђукановићевог указа
Посланици црногорске парламентарне већине предали су тамошњем Уставном суду Предлог за оцену сагласности указа о распуштању Скупштине који је синоћ донео председник државе Мило Ђукановић.
Пошто је у четвртак донео Указ о распуштању Скупштине Црне Горе, Ђукановић је донео и одлуку о расписивању парламентарних избора за 11. јун.
У саопштењу из Kабинета председнице Скупштине Црне Горе Данијеле Ђуровић истиче се да укупно 41 посланик тражи од Уставног суда да донесе привремену меру којом ће суспендовати Ђукановићеву одлуку до тренутка када буде изабран нови шеф државе на изборима који се одржавају у недељу и он буде ступио на дужност.
Из Kабинета Ђуровићеве истичу да је после изгласавања неповерења црногорској влади, сагласно Уставу, Ђукановић био обавезан да предложи мандатара, што није урадио до данашњег дана.
"Упркос томе, Ђукановић је 16. марта, донео Указ о распуштању 27. сазива Скупштине Црне Горе. Да би та одлука у потпуности била усклађена са Уставом Црне Горе, неопходно је било да председник предложи мандатара за састав нове Владе што, како се истиче, недвосмислено прецизира члан 92 став 1 Устава Црне Горе.
У њему се наводи да се Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када председник Црне Горе први пут предложи мандатара“.
У саопштењу се указује на то да се Ђукановић позива на став 3 члана 92 Устава који прописује, "али и обликује и јасно дефинише деклараторну природу акта који се доноси након испуњености услова из ставова 1 и 2 члана 92 Устава".
"Дакле, одредба члана 92 став 3 Устава је норма која се тумачи и примјењује у контексту цијелог члана 92, а не одвојено или према потреби у датом тренутку. Наглашавамо да би акт Указа без испуњености услова из ставова 1 и 2 у овом случају добио конститутивни карактер, што он по својој природи није, односно са оваквим начином понашања предсједник државе би самовласно себи дао право одлучивања о распуштању Скупштине, које он по Уставу нема", додаје се у саопштењу.
Поручују да је, када већ Устав прописује услове на основу којих може доћи до распуштања Скупштине, недвосмислено јасно да испуњеност тих услова детерминише могућност доношења указа, односно недостатак тих услова искључује могућност доношења указа о распуштању Скупштине.
Оцењује се да би такав начин доношења аката добио би облик класичне самовоље појединца, а дух норме члана 92 Устава, који, како се напомиње, усмерен је на спречавање таквог понашања.
За доношење указа, након испуњених услова из члана 92 став 1 и 2 Устава, неопходно је образложење да би се знало по ком основу и из којих разлога се приступа распуштању Скупштине, чиме се уједно врши и скраћење њеног мандата, саопштено је из Кабинета председнице црногорског парламента.
"У конкретном случају, апсолутна је непознаница који су разлози за доношење Указа, што представља његову очигледну мањкавост. На овај начин, актом самовоље и неуставним понашањем предсједник Црне Горе поступа супротно Уставу, чиме је угрожен не само принцип подијељености и равнотеже власти, већ и појединачна права посланика Скупштине Црне Горе, о чему ће Уставни суд Црне Горе такође бити у прилици да одлучује", закључује се у саопштењу.
Коментари