Читај ми!

Сећање на Србе страдале у арадској тврђави – најстарији имао сто једну, а најмлађи годину дана

У Араду је одржана комеморативна свечаност српским страдалницима у Првом светском рату. Аустроугарска монархија је у злогласној тврђави заточила и стогодишње старце и бебе.

Више од двадесет хиљада српских интернираца прошло је кроз страхоте концентрационог логора у арадској тврђави за време Првог светског рата.

Славољув Стојадиновић из "Удружења потомака ратника 1912 - 1918" из Пожаревца каже да је открио после 92 године да је његов чукундеда остао ту са снајама.

Сваке године, комеморацији посвећеној српским страдалницима, поред државне делегације Србије, присуствују и представници Румуније уз војне почасти.

Државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Миодраг Капор наводи да су аустроугарске власти интернирале у тврђаву хиљаде Срба из Босне и Херцеговине, Крајине, Славоније, Бачке, Срема, Баната, али и са територије окупиране Србије.

Заменик градоначелника Арада Илиа Кеша каже да је ту страдало 4.317 људи.

"Један од најтужнијих тренутака у историји српског народа, према којем исказујемо саосећање и блискост", истиче Кеша.

Бројке су далеко веће, многи почивају у реци Мориш, део на арадском гробљу. Монархија је подигла споменик чуварима и мучитељима који су умрли од шпанске грознице, да и након смрти чувају српске страдалнике који почивају поред твђаве.

Колика је окрутност била према заточеницима арадске тврђаве, који су били војно неспособни, сведочи и чињеница да је најстарија жртва био Јаков Вујичић, који је имао 101 годину, док је Томо Спремо имао само годину дана.

субота, 20. јун 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом