Бугарска клизи ка новим изборима, Петков позива на референдум против мафије

Недуго пошто је киша растерала присталице и противнике странке Кирила Петкова, који су протестовали испред парламента у Софији, кандидат за новог премијера Асен Васиљев вратио је мандат председнику Румену Радеву, окончавајући недељу дана дуг покушај да Бугарска добије нову владу без ванредних избора.

"Враћамо мандат… Нажалост нисмо успели да пронађемо 121 посланика који би били спремни да подрже наш програм", рекао је Васиљев новинарима у Софији, након чега је Радев најавио "паузу" пре него што мандат за састав нове владе уручи другој политичкој групацији.

Суштински, Бугарска има још две шансе да формира нову владу пре него што Радев именује прелазну владу и распише ванредне изборе, четврте од априла прошле године.

Политичка криза у Бугарској временски се подударила са почетком рата у Украјини и енергетском кризом коју је тај конфликт произвео, тензијама насталим због преговора о спорним питањима са Северном Македонијом, али пре свега због најављене борбе против корупције које је почео кабинет Кирила Петкова.

Коалициона влада пала је након што је странка ИТН Славија Трифонова оптужила Петкова за издају националних интереса јер је тајно преговарао о скидању вета са почетка преговора Скопља са Европском унијом.

Сарадници Кирила Петкова су тврдили да је пад владе изазвала комбинација утицаја мафије, која је желела да спречи контролу начина на који се троше буџетска средства, и руског утицаја у Бугарској.

Одмах након што је парламент изгласао неповерење влади, она је протерала 70 руских дипломата, што је додатно уздрмало дотадашњу коалицију, коју су напустили и проруски настројени социјалисти.

Тако настала политичка криза дубоко је поделила бирачко тело у овој држави, па према последњим истраживањима јавног мњења партија Кирила Петкова и ГЕРБ Бојка Борисова имају готово једнаку подршку.

"То је скоро као референдум за мафију и против ње", рекао је Петков, који је упозорио да ће политичка криза коштати Бугарску неколико милијарди евра из европских фондова, као и да ће одложити прикључивање ове државе еврозони, најављено за 2024. годину.

Такође, нејасно је како ће се нови избори одразити на покушаје Бугарске да обезбеди стабилно снабдевање природним гасом, пошто је Русија прекинула доток тог енергента након што је влада Кирила Петкова одбила да плаћа у рубљама.

Генеза политичке кризе у Бугарској

Криза у Бугарској почела је пре неколико седмица кад је из владајуће коалиције иступила партија ИТН Славија Трифонова, који је Петкова оптужио да води земљу у банкрот, те да се са западним дипломатама тајно договорио да Бугарска скине вето са почетка преговора Северне Македоније и Европске уније.

Странка ИТН је, до напуштања коалиције, имала 25 посланика у парламенту, али је тај број у међувремену смањен пошто је Трифонова, из различитих разлога, напустило неколико посланика.

Један од пребеглих посланика, Николај Радулов, оптужио је шефа посланичке групе ИТН-а, сценаристу Тошка Јорданова, да му је претио "чупањем ноктију". Навео је и да је једна од посланица те странке у последњи час одустала од одласка из ИТН-а, правдајући се главобољом.

Иако питање почетка преговора Скопља и ЕУ представља окидач политичке кризе у Бугарској, тамошњи аналитичари сматрају да проблем, у ствари, представљају реформе које је покренула влада Кирила Петкова, чиме су у великој мери угрожене позиције неколико утицајних странака. Прва жртва лома на бугарској политичкој сцени био је председник Скупштине Никола Минчев.