Комеморација у Рупрехтовој цркви – Беч јачи од терора

Тај део града, назван "Бермудски троугао" је за Беч оно што је Скадарлија за Београд: Простор кафића, барова, малих галерија и књижара, у свако доба дана и дубоко у ноћ пун људи, махом младих.

Тако је било и 2.11.2020, у неуобичајено топло новембарско вече, које су многи искористили за излазак уочи новог локдауна дан касније. Наоружан аутоматском пушком, револвером и мачетом, атентатор је девет минута јурио крајем, пуцајући без циља, осим да убије што више људи, пре него што је и сам убијен у акцији специјалне полиције Wеgа.

Државни и градски врх се окупио на комеморацији у Рупрехтовој цркви, најстаријој цркви у граду која, као и читав тај кварт уских неправилних улица носи изворни средњевековни печат. Дошли су државни председник Александер ван дер Белен, кардинал Кристоф Шенборн, градоначелник Беча Михаел Лудвиг, представници владе и парламента.

Рупрехтова црква је по свему што се до данас зна била главни циљ атентатора. Иако пуна, црква је на тај дан прошле године остала затворена, јер је служба померена због пробе оркестра духовне музике "Зато што верујемо" (Weil ma glaubn). Срећна околност, иначе би се жртве тог дана бројале у десетинама.

Фејзулај убијен - бомби није било

Ту је Кутим Фејзулај и убијен, на платоу испод северног зида Рупрехтове цркве. Сатима је лежао, јер се полиција није усуђивала да му приђе бојећи се да је опасан бомбама.

Испоставило се да бомби није било. Са свим осталим појединостима атентата се бечка и аустријска полиција носи и данас.

Зна се да је дошао пешице из свог стана, удаљеном неких седам километара од места злочина, носећи оружје и муницију у спортској торби. Зна се да је у тих девет минута амока деловао сам, али да је у време пре тога имао подршку неких тридесетак људи са интернационалне исламистичке сцене, од Авганистана до јужнословенских простора.

Од тог броја, седморица седе у истражном затвору у Бечу. Тројица зато што су атентатору помагали да дође до оружја и муниције, четворица јер су га психички снажила и бодрила да у славу Алахову побије невернике. Иронија судбине и дубока патологија исламизма - међу људима које је Кујтим убио, био је и један муслиман.

У деловању правне државе остале су две директне последице тог атентата. Прошле зиме је усвојен пакет анти-терористичких закона, који први пут дефинише религиозни екстремизам као нову категорију криминалног дела. Друго, Служба за заштиту уставног поретка је реформисана у Дирекцију за државну заштиту и информативну службу, чиме је полиција добила већа овлашћења у праћењу потенцијалних терориста. Примат се сада даје превенцији, у пракси то значи јачање полицијског надзора.

Што се тиче одговорности полиције за атентат, она је и даље предмет јавних и службених расправа. Атентатор је био познат полицији, налазио се у програму дерадикализације, након што је две године пре тога заустављен у покушају да се прикључи снагама такозване Исламске државе у Сирији.

Када је у лето прошле године Фејзулај са пријатељима путовао у Братиславу по муницију, словачка полиција је информисала градску, бечку Службу за заштиту уставног поретка. Њени оперативци нису проследили информацију истоименој надређеној државној Служби, а ни сами нису подузели ништа, већ су седели на тој инфомацији.

Комеморација у Рупрехтовој цркви

На комеморацији у Рупрехтовој цркви, изговорене су многе топле речи, да је град јачи од терора, да демократска друштва неће попустити под притиском религиозног фанатизма. Црква је већ на улазу била обележена уметничком инсталацијом "Coexist", која се као ребус састоји од полумесеца, јеврејске звезде и крста.

"Coexist" се понављао у унутрашњости као одјек на набацаним деко-кутијама шибица. Исламски полумесец семантички отвара позив за улазак у цркву - питање је да ли је то позив инклузије или провокације.

Од мора свећа, пластичних кућишта и плишаних играчака које су Бечлије остављале прошле године на местима смрти петоро жртава - на неки начин је и млади албански терориста жртва - аустријска уметница Сабине Виденхофер је направила уметност. Уситњени остаци меморабилија су интегрисани у веће или мање октогоне прозирног Мурано-стакла. Они се ових дана продају на службено спонзорисаним аукцијама, са којих сав приход иде за помоћ породицама убијених.

Годину дана после атентата, Беч, као и други европски градови, покушава да увери сам себе како је сублимација терора кроз уметност универзално средство против буђења нових генерација исламистичких екстремиста.