Трамп објавио: Украјина и Русија пристале да не нападају енергетске циљеве

Оружане снаге Русије извеле су нападе на објекте железничке инфраструктуре у западним деловима Украјине који се користе за транспорт војне робе из европских земаља, саопштило је Министарство одбране.

"Настављени су напади на објекте железничке инфраструктуре у западним регионима Украјине, који се користе за превоз терета војне намене из земаља Европе", наведено је у саопштењу.

Једна од мета напада беспилотних летелица био је и брод за превоз расутог терета у луци Одеса, који је, према наводима руског Министарства одбране, допремио средства намењена за подршку украјинским снагама.

(Танјуг)

Руска војска је извела ракетни напад на град Изјум, у Харковској област.

Повређене су четири особе, укључујући троје деце, саопштио је начелник Регионалне војне управе, Олег Синегубов. 

(Укринформ)

Амбасадори Европске уније сагласили су се да продуже санкције хиљадама руских појединаца и фирми за само недељу дана, како би решили неслагања око њиховог продужења за шест месеци, саопштио је протпарол ирског председнишвта ЕУ.

Навео је да су санкције продужене за седам дана како би се државама чланицама омогућило додатно време да свеобухватно испитају предлоге за обнову.

Амбасадори држава ЕУ имали су рок да ду сутра постигну договор о обнављању тренутних санкција, али се нису усагласили по питању тога да ли са листе санкционисаних треба уклонити руског-узбекистанског милијардера Алишера Усманова, преноси Ројтерс.

Француска и Словачка се залажу за његово уклањање са листе позивајући се на "забринутост у вези са националном безбедношћу", изјавиле су европске дипломате.

Санкције, које погађају скоро 3.000 компанија и појединаца, требало је да истекну 15. септембра, али је рок продужен ради додатног разматрања предлога за обнављање.

Санкције ЕУ захтевају једногласно одобрење свих 27 држава чланица и неопходно их је обнављати сваких шест месеци.

Усманов је почетком 2026. године имао богатство процењено на 18,8 милијарди долара, према Блумберговом индексу милијардера. Он је покренуо бројне судске процесе у Европи са крајњим циљем да му се санкције укину. 

(Reuters, Танјуг)

Русија ће моћи да настави извоз нафтних деривата када се гарантује да је домаће тржиште засићено, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. 

"Што се тиче наших испорука, Русија је заиста увела забрану извоза нафтних деривата. Ова забрана је на снази. Њен циљ је првенствено обезбеђивање услова за засићење домаћег тржишта", рекао је Песков.

Према његовим речима, када се задовоље потребе руских потрошача, могло би се појавити питање обнављања испорука на светска тржишта.

(Известија)

Украјина је предложила својим партнерима да осигурају споразум с Русијом којим ће се зауставити уништавање критичне инфраструктуре, изјавио је председник Володимир Зеленски.

"Храна, енергија и други витални ресурси морају бити заштићени, а руски удари су првенствено усмерени на њих. Украјински енергетски објекти, лучка инфраструктура, логистика, па чак и складишта хране и лекова свакодневно су мета“, напоменуо је.председник.

Истовремено, Зеленски истиче да, Украјина није сигурна да Русија жели да се придржава било каквих споразума.

"/„Ако су наши партнери спремни да осигурају искрену жељу Русије да не нападне нашу електроенергетску мрежу, наше друге енергетске објекте, критичну инфраструктуру или транспорт хране, онда смо, наравно, спремни да осигурамо одговарајуће уздржавање од наших удара", нагласио је председник.

(Унијан)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да су се Украјина и Русија сагласиле да обуставе нападе на енергетске циљеве друге стране, наводећи да је раст светских цена дизела углавном последица рата Русије и Украјине, а не сукоба на Блиском истоку.

"Украјина је пристала да не напада руске енергетске циљеве. Русија је пристала да учини исто", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Social.

Трамп је додао да је "раст светске цене дизела углавном изазван ратом Русије и Украјине, а не Ираном". 

Амерички председник је јуче позвао украјинског председника Володимира Зеленског да престане да напада руске рафинерије нафте, оценивши да ти напади "наносе штету свету" у тренутку када поремећаји у снабдевању горивом, повезани са ратовима у Украјини и Ирану, доприносе рекордном расту цена дизела у САД, пренео је Си-Ен-Би-Си.

"Зеленски мора да уради једну ствар. Мора да престане да уништава дизел гориво у Русији", рекао је Трамп током посете Ирској у недељу. Казао је да Украјина може да напада друге циљеве, али не и постројења за производњу дизела, јер тиме изазива несташице горива.

Кремљ је затим, поздравио Трампов позив Украјини да обустави нападе на енергетску инфраструктуру и постројења повезана са производњом дизела.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да треба поздравити "сваки позив кијевском режиму да прекине нападе на мирну економску инфраструктуру".

Песков, међутим, није желео да одговори на питање да ли је Русија спремна да се уздржи од напада на економску инфраструктуру Украјине.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски разрешио је Руслана Кравченка са места генералног тужиоца Украјине, објављен је председнички указом.

"Сменити Руслана Андрејевича Кравенка са места генералног тужиоца", наводи се у документу.

Ова одлука је донета у складу са другим делом члана 11 Закона Украјине "О правном режиму ратног стања". Конкретно, током ратног стања, шеф државе може одлучити да разреши дужности службеника чије именовање и разрешење спадају у његову или њену надлежност и да те дужности додели другој особи за одговарајући период.

Случај "Картагина"

Национални биро за борбу против корупције Украјине спровео је специјалну операцију разоткривања криминалне организације коју је предводио званичник из Канцеларије генералног тужиоца Украјине. Напомиње се да је ова група може бити умешана у заштиту мреже лажних кол центара и прање имовине. Случај је назван "Картагина".

Данас је објављено да је Кравченко самостално организовао петодневно пословно путовање у Париз, у Француској. Тамо је требало да учествује на састанку Парламентарне скупштине Савета Европе.

Пре овога, Кравченко је објавио да је потписоа обавештење о сумњи против шефа Националног антикорупцијског бироа Украјине и особе блиске шефу Специјализованог антикорупцијског тужилаштва (САТ).

(Унијан)

Државни тужилац Украјине Руслан Кравченко, који је недавно поднео оставку усред нове истраге антикорупцијских органа, напустио је земљу ноћас због наводног петодневног службеног пута у Париз, јавља Украјинска правда

У копији наредбе државног тужиоца пише да је Кравченко отпутовао како би учествовао на догађају Парламентарне скупштине Савета Европе, преноси украјински лист, наводећи да се његово име, међутим, не налази на списку учесника. 

Кравченко је оптужио Национални антикорупцијски биро Украјине и Специјализовано антикорупцијско тужилаштво за незаконито одузимање материјала у вези са предметима против њихових запослених током претреса спроведених у оквиру антикорупцијске операције "Картагина", а након тога је поднео оставку.

(Украјинска правда)

Портпарол Европске комисије Гијом Мерсије казао је данас да Украјина мора да реформише Канцеларију генералног тужиоца и распише конкурс за ту позицију.

Према његовим речима, те промене су неопходне како би Украјина обезбедила владавину права и наставила европски пут, пренео је портал Суспилине.

"Борба против корупције један је од кључних услова за приступање ЕУ. Унија има политику нулте толеранције према корупцији", навео Мерсије.

(Танјуг)

Врховна рада је примила предлог председника Украјине Володимира Зеленског о сагласности парламента за разрешење Руслана Кравченка с места генералног тужиоца, саопштио је председник парламента Руслан Стефанчук.

Зеленски је позвао Врховну раду да одмах подржи смену Руслана Кравченка са места генералног тужиоца.

Национални антикорупцијски биро Украјине (НАБУ) објавио је 4. септембра да је у оквиру операције "Картагина" разоткривена криминална организација која је наводно систематски примала мито од лажних кол центара и "прала" примљена средства.

Кравченко је 6. септембра објавио саопштење у којем тврди да није имао никакве везе са прикривањем илегалних кол центара.

Касно увече 7. септембра, Кравченко је објавио да је поднео оставку на место генералног тужиоца, а јутрос је саопштио да је потписао "обавештење о сумњи" против директора НАБУ-а Семјона Кривоноса.

(Укринформ)

Сваки позив кијевском режиму да прекине нападе на цивилну економску инфраструктуру може бити само добродошао, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков, коментаришући одговарајући предлог председника САД Доналда Трампа.

"Свакако, сваки позив кијевском режиму да прекине нападе на мирну економску инфраструктуру може бити само добродошао", рекао је Песков новинарима.

Он је одговарао на питање да ли Кремљ сматра Трампов позив украјинском председнику Володимиру Зеленском да се уздржи од напада на инфраструктуру за производњу дизел горива позитивним кораком ка решавању сукоба.

Песков није одговорио на питање да ли би Русија била спремна да се уздржи од напада на економску инфраструктуру Кијева ако би Украјина пристала на овај захтев.

"Генерално, свака земља може да искористи свој утицај на кијевски режим да га подстакне на већу флексибилност, што ће бити значајан допринос решењу", рекао је Песков.

(Интерфакс)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте оценио је да је напад на воз у Украјини показао колико је очајан постао руски председник Владимир Путин.

"Русија постаје све безобзирнија док наставља свој страшни рат против Украјине“, додао је Руте.

(Reuters)

Савезно тужилаштво Немачке подигло је оптужницу против 57-годишње пословне жене из Берлина Илоне В, осумњичене да је достављала осетљиве информације официру руске војне обавештајне службе ГРУ, објавио је Шпигел.

Према наводима из оптужнице, која има 74 стране, Илона В, немачко-украјинска држављанка, оптужена је за шпијунажу у корист Русије.

Првобитна сумња да је реч о "посебно тешком случају" шпијунаже, како наводи Шпигел, није потврђена.

Илону В. су службеници Федералне канцеларије криминалистичке полиције ухапсили 21. јануара у Берлину, а истовремено су претресене куће двоје бивших запослених у немачком Министарству одбране са којима је, према наводима истраге, била у контакту.

Према истрази, Илона В. је од новембра 2023. године наводно достављала осетљиве информације контакту у руској амбасади у Берлину.

Немачка контраобавештајна служба утврдила је да је тај мушкарац био официр ГРУ који се представљао као заменик аташеа.

Савезно тужилаштво терети Илону В. да је систематски прикупљала информације о учесницима политичких скупова у Немачкој.

Према писању Шпигела, међу информацијама које је наводно прикупљала били су детаљи са "НАТО разговора" одржаног у новембру 2023. у хотелу Адлон у Берлину, као и са Немачко-украјинског пословног форума у децембру 2025. године.

На том догађају В. је, према наводима, седела неколико метара иза немачког канцелара Фридриха Мерца и украјинског председника Володимира Зеленског.

Према истраживању Шпигела, Илона В. била је веома активна у Берлину.

Тај недељник наводи да је водила је компанију која је пружала услуге у области односа са јавношћу, као и удружење посвећено промоцији међународног разумевања, а годинама је присуствовала пријемима и догађајима на којима су учествовали амбасадори, високи дипломате и истакнути политичари.

У управном одбору њеног удружења били су пословни људи и бивши посланици СПД и ЦДУ.

Њен адвокат Мартин Шислер није желео да коментарише оптужбе.

Уколико оптужница буде прихваћена, Илони В. ће се судити пред сенатом за државну безбедност Апелационог суда у Берлину.

(Tanjug/Spiegel)

Руске трупе су погодиле два теретна брода у Црном мору, објавила је aгенција Интерфакс.

Како напомиње Ројтерс, и Русија и Украјина међусобно су нападале извозне терминале и бродове за превоз жита, што је ескалација која је створила највеће ризике за трговину на Црном мору у последњих четири и по године рата.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да су лидери Кине и Индије рекли Владимиру Путину да су спремни да помогну у окончању сукоба у Украјини и да је руски председник веома позитивно реаговао на тај предлог.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да се разговор одржао на маргинама самита БРИКС-а у Њу Делхију и да је Русија отворена за сваку земљу која користи свој утицај да подстакне Кијев да покаже "већу флексибилност“.

Познат је став Москве која каже да је спремна да настави мировне преговоре, али уз потпуну контролу над остатком Доњецке области у источној Украјини. Кијев је небројено пута одбацио територијалне уступке.

(Reuters)

Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро сматра да је руски напад на воз у близини украјинско-пољске границе изведен је са циљем застрашивања и поделе Европљана.

Баро је то рекао на Европском арктичком самиту у Финској.

Руски дрон је у недељу погодио путнички воз на граници Украјине са чланицом НАТО-а Пољском, који се налазио иза композиције у којој је био бивши британски премијер Борис Џонсон и друге европске дипломате.

(Reuters)

Напад руског дрона на воз на граници Украјине са чланицом НАТО-а Пољском у недељу имао је за циљ да уплаши западне земље које подржавају Кијев, оценила је шефица спољне политике Европске уније Каја Калас.

"Мислим да би требало да делујемо супротно. Требало би да покажемо да смо ту за Украјину и да се не плашимо“, рекла је Каласова новинарима у Рованијемију, у Финској, где је присуствовала самиту о арктичкој стратегији.

(Reuters)

Две особе су погинуле, а 14 је рањено у нападима руских снага на Херсонску област у Украјини за протекла 24 сата, саопштио је шеф Херсонске регионалне државне администрације Александар Прокудин.

"Руске снаге су гађале критичну и друштвену инфраструктуру, као и стамбене делове насеља у том региону, оштетивши седам стамбених зграда и 13 приватних кућа", додао је Прокудин у објави на Телеграму.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски затражио је од посланика Врховне раде да без одлагања подрже смену украјинског државног тужиоца.

Главни тужилац Руслан Кравченко, прошле недеље поднео је оставку на функцију, након што је истрага о корупцији стигла у његову канцеларију.

Против њега није подигнута оптужница нити је означен као осумњичени у било којој истрази, али су антикорупцијски органи оптужили његовог подређеног да је помагао у вођењу криминалне групе за преваре.

Односи између украјинских антикорупцијских тела и других органа за спровођење закона били су под сталним притиском током протекле године, а Кравченко је изјавио да је потписао "обавештење о сумњи" против шефа Националног антикорупцијског бироа (НАБУ), једног од тела која истражују његову канцеларију.

Он је тврдио да је шеф Бироа Семјон Кривонос фалсификовао службена документа како би стекао "незакониту корист у изузетно великом обиму" и оптужио га за фиктивно усвајање детета ради "избегавања законске одговорности пред судом".

Према украјинском закону, Зеленски треба да поднесе званичан захтев парламенту да прихвати Кравченкову оставку. "Постоји само један пут за овог државног тужиоца - смена са функције. То сам му и рекао", написао је Зеленски на Телеграму.

(Reuters)

Противвзадушна одбрана оборила је или неутралисала 85 од 108 руских дронова током ноћног напада на Украјину, саопштиле су украјинске ваздухопловне снаге.

Како се додаје, погоци су забележени на седам локација.

(Українська правда)

Пет особа, укључујући једно дете, повређено је у Сочију када су пали остаци украјинских дронова, саопштиo je Штаб за ванредне ситуације Краснодарског краја.

"Једна одрасла особа је хоспитализована, док су остали примили сву неопходну медицинску негу амбулантно“, наводи се у саопштењу штаба за ванредне ситуације.

Једна жена и њена ћерка повређене су у нападу беспилотне летелице на Шебекино у Белгородској области.

Како је навело руско Министарство одбране, руски системи противваздушне одбране оборили су током ноћи 399 украјинских беспилотних летелица.

(Известия)

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига рекао је да је неопходно повећати притисак санкција на Русију након руског ваздушног напада на воз у близини граничног прелаза Јаходин - Дорохуск са Пољском.

Андриј Сибига је, током заједничке конференције за новинаре са министром спољних послова Пољске Радославом Сикорским, упозорио да се "руски удари већ спроводе директно у близини украјинско-пољске границе", преноси агенција УНН.

"Данас је изведен удар на граничном прелазу Јаходин - Дорохуск, а Путинов терор буквално куца на врата Европске уније и НАТО-а. Зато данас нису довољне парцијалне одлуке, потребне су снажне санкције, континуирана војна подршка Украјини и максимално интензивирање притиска на Русију. Москва мора да схвати да сваки нови чин агресије само повећава цену рата", казао је Сибига.

Рекао је да је са Сикорским "још једном разговарао о приступу да се не чекају велики пакети санкција, већ да се усвоје одговарајући пакети санкција против агресора, против Русије, након сваког удара, сваког масовног удара на Украјину".

Сибига је навео да би једна од области политике санкција требало да буде ограничавање могућности Русије да производи балистичке ракете и дронове.

"Морамо лишити Русију могућности производње балистичких ракета и дронова и ограничити јој приступ војним технологијама. И ту још увек постоји велики потенцијал. Нажалост, Русија је научила како да заобиђе санкције. Нажалост, Русија наставља да користи елементе производа произведених у западним земљама, у европским земљама, у производњи и балистичких ракета и дронова. И ми смо ове информације пружили нашим европским партнерима", навео је Сибига.

У руском нападу о коме је говорио Сибига била је погођена локомотива путничког воза у Волињу, око два километара од границе са Пољском, а у том нападу нико није повређен.

(Танјуг/УНН)

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је синоћ да ће наредне недеље и месеци бити "период веома интензивираних акција" Русије, као и да се не може искључити да би ескалација могла да утиче и на територију Пољске.

Туск је, током конференције у владином Центру за безбедност, након руског напада на украјинско-пољску границу, рекао да "ескалација руских акција постаје чињеница", као и да су "примери тога све ближи" пољској граници, преноси РМФ24.

Додао је да покушај паралисања граничног саобраћаја није први такав случај. "Морамо бити свесни да ћемо од данас деловати много агресивније. Знамо и можемо очекивати да ће наредне недеље и месеци бити период веома интензивираних акција Русије. Нажалост, не можемо искључити да ће ова ескалација утицати и на нашу територију", рекао је Туск.

Он је казао да се нада да се најгори могући сценарио може избећи, али да не искључује да би Русија могла да користи још софтициранију опрему.

  "Напади вечерас показују да су Руси спремни да користе опаснију опрему него икада раније. Мислим на млазне дронове. Њихов домет и прецизност су алармантни. Наравно, Украјина, која је веома добро припремљена за одбрану од дронова, такође није у стању, благо речено, да се 100 одсто ефикасно бори против њих", казао је Туск.

Руска беспилотна летелица јуче ујутро је погодила железничку инфраструктуру у близини граничног прелаза Украјине и Пољске, Јагодин-Дорохуск. Дрон је погодио локомотиву путничког воза који је саобраћао од Кијева до Варшаве. У нападу није било повређених нити погинулих, а у тренутку удара, воз се налазио два километра од границе са Пољском у Волињу.

(РМФ24, Танјуг)