Таковска 10: Да ли ће "помахнитала фаза" рушења светског поретка донети мир Украјини

Професорка Мировних студија Радмила Накарада истакла је у Таковској 10 да је светски поредак и даље, од пада Берлинског зида, у фази распада и оценила какве су могућности за успостављање мира у Украјини. Доцент на ФПН Стефан Сурлић објаснио је каква је позиција Кијева и председника Зеленског после привремене обуставе америчке помоћи и "дебакла у Овалној соби", док је директор Института европских студија Слободан Зечевић оценио зашто је позиција ЕУ тешка и какве су могућности за њено наоружавање.

После три године рата у Украјини, прича се о миру. Када се и како та прича завршава, ако Кијев настави да инсистира на безбедносним гаранцијама, а Москва остане при одбијању војника земаља НАТО-а у Украјини – у Таковској 10 говорили су професорка Мировних студија Радмила Накарада, директор Института европских студија Слободан Зечевић и доцент на ФПН Стефан Сурлић.

Професорка Накарада указује да се данас живи у тренутку када мир никад није тако оспораван као концепт и систематски представљен као издаја, морално изневеравање, са нагласком на то да се мора победити непријатељ.

Боји се да је Украјина, без обзира на то што је председник САД Доналд Трамп започео, још увек прилично далеко од мира упркос наративу који се сада чује.

"Помахнитала фаза" и рушење поретка

Када је реч могућности да се ствара нови поредак, сматра да се од пада Берлинског зида одвија једна "помахнитала фаза", где се многе ствари руше, али без неких рационалних остварења интереса.

"Тако да мислим да смо у још увек сведоци више распада неког поретка, него конституисања неког новог", објашњава Накарада.

Мора ли Зеленски да "подвије реп"

Дан је почео привременом обуставом америчке помоћи Украјини, после чега је председник Володимир Зеленски истакао је да је његов прошлонедељни сукоб са Трампом за жаљење и да је спреман да ради под вођством председника САД на доношењу трајног мира и да је "време да се ствари исправе".

Сурлић оцењује да, иако су процене о америчкој помоћи различите, фронт не може да се одржи без активне помоћи САД.

"Мислим да је закључак јасан одмах после дебакла у Овалној соби. Упркос овом сусрету у Лондону, мислим да је саветовано Зеленском да подвије реп и да што пре нађе заједнички језик са Трампом. У супротном, то би значило да је и Трамп већ сам наговестио врло радикалне потезе, не само допремање оружја, него и директну логистичку помоћ Русији преко тајних канала. Све су то озбиљне претње за Украјину и Зеленски није сада у позицији да се коцка", сматра Сурлић.

Шта (не) може Европска унија

Што се тиче позиције ЕУ, Зечевић указује да она нема војску, не може чак ни да брани своје границе, нема геостратешку самосталност и нема ефикасне органе одлучивања који би могли ефикасно да доносе одлуке.

"Мислим да ЕУ у овом тренутку, неколико чланица ЕУ без америчке подршке не могу да издрже рат од неколико дана. Рецимо, француска интервенција у Малију је захтевала америчку подршку, британско-француска интервенција у Либији је захтевала америчку подршку. Значи, једноставно нису довољно способни да одговоре у следећем сукобу", објашњава Зечевић.

ЕУ намерава да се наоружа и инвестира око 800 милијарди евра у оружје, али Зечевић истиче да су за то потребне године, можда једна деценија, да би они достигли одређени ниво који би им омогућио да буду војно релевантни на међународној сцени.