Украјина: Русија лансирала 213 дронова; Кремљ: Дуг је пут до поверења Русије у САД

САД не схватају озбиљно предлоге да Украјини обезбеде нуклеарно оружје, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио.

Говорећи о изјави украјинског председника Володимира Зеленског да, уколико Украјини буде одбијен приступ НАТО-у онда би обезбеђење нуклеарног оружја могло послужити као безбедносна гаранција, Рубио је за амерички портал Брајтбарт казао да "нико не би помислио да је то озбиљна понуда са његове стране".

"Нисам чуо (Зеленског) да је то рекао, али ако он то говори, мислим да то није реалан захтев. Треба нам мање земаља са нуклеарним наоружањем, а не више", рекао је Рубио.

Он је рекао да је "суштински изазов" како доц́и до краја сукоба у Украјини, који нец́е довести до новог рата за годину, две или три.

"То је врста ствари о којој ц́е се морати разговарати у било каквим преговорима. Али не мислим да је нуклеарно оружје одговор на то", закључио је Рубио.

(Tanjug/Breitbart)

Представници десетина земаља подржали су Украјину на састанку Уједињених нација у Женеви, који је на маргинама Савета УН за људска права, одржан у знак сећања на украјински "отпор руској агресији", пренео је Ројтерс.

"Нисте сами. Норвешка и друге земље, све земље које су овде, али и друге земље, наставиће да вас подржавају док се борите за свој територијални интегритет, ваш суверенитет и ваше људско достојанство", рекао је заменик норвешког министра спољних послова Андреас Мокфелд Kравик.

Састанак је одржан дан након што је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију коју су предложиле САД, која заузима неутралан став о сукобу у Украјини.

Естонска подсекретарка за спољне послове Мина Лина Линд, рекла је да је "изузетно забринута" због тога што је Савет безбедности УН донео резолуцију у којој се не помиње територијални интегритет Украјине.

"Али мислим да је европска одлучност још већа", рекла је она британкој агенцији након састанка, који су организовали Украјина и Лихтенштајн на маргинама Савета УН за људска права.

Састанку су присуствовали представници углавном европских земаља, међу којима су биле Француска и Немачка, као и Турска, Јужна Kореја, Аустралија, Јапан и представник САД који се није јавио за реч, наводи Ројтерс.

(Reuters)

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да би ЕУ требало да користи посебан програм за финансирање трошкова одбране за пројекте од стратешког интереса за континент.

“Фокус ће бити на областима од европског стратешког интереса као што су европска интегрисана противваздухопловна одбрана, капацитети за дубоке и прецизне ударе, дронови, ракете и муниција и војна употреба вештачке интелигенције“, навела је Фон дер Лајенова.

(Reuters)

Украјински парламент усвојио је резолуцију којом је потврђен легитимитет Володимира Зеленског на функцији председника, истовремено одбацивши могућност одржавања избора док се рат не заврши, чиме је одбио изјаве председника САД и Русије, Доналда Трампа и Владимира Путина, који су сугерисали да је његова власт нелегитимна јер у Украјини нису одржани избори.

Украјинска Рада усвојила је резолуцију из другог покушаја, након што није било довољно гласова подршке за њено усвајање.

Зеленски је претходно рекао да ће се повући ако би то донело мир Украјини, додајући да би то учинио и ако би то значило да ће његова земља добити чланство у НАТО-у.

Парламент је закључио да је Зеленски је освојио власт на легитимним изборима и његов мандат није доведен у питање.

У резолуцији се истовремено наводи да се избори не могу одржати док не буде укинуто ратно стање, већ тек након постизања праведног и трајног мира.

(Танјуг)

Премијер Украјине Денис Шмигаљ рекао је да се очекује да ће украјинске потребе за опоравком у наредној деценији износити 524 милијарде долара.

Процена је, каже, заснована је на извештају Светске банке о губицима и потребама.

"Нови подаци премашују претходну процену за 38 милијарди долара. Овако велики број значе да опоравак мора постати глобални пројекат", истакао је Шмигаљ. 

(Reuters)

Оружане снаге Украјине извеле су 40 артиљеријских напада на насељена места на левој обали Дњепра у Херсонској области током последња 24 сата, саопштиле су службе за ванредне ситуације. 

Гранатирања су погодила 10 насељених места у региону, пренела је РИА новости.

Према изјавама представника хитних служби, украјинска војска током дана је извела 24 артиљеријска напада, док је ноћу било још 16 напада. 

Међу погођеним насељима су Тавријск, Нова Каховка, Кајри, Бољши Копани, Алешки, Казачи Лагерја, Пролетарка, Нова Мајачка, Каховка и Корсунка.

(РИА, Танјуг)

Председник Европског савета Антонио Коста организоваће сутра видео-конференцију чланова Европског савета како би се упознали са посетом француског председника Емануела Макрона Вашингтону, где је разговарао са америчким председником Доналдом Трампом. 

Коста је нагласио да ће видео-конференција бити одржана као припрема за ванредни састанак Европског савета наредне недеље.

"Како бисмо се припремили за специјални Европски савет 6. марта, организујем сутра ујутру видео-конференцију чланова Европског савета како бисмо чули извештај председника Емануела Макрона о његовој недавној посети Вашингтону", навео је Коста.

Макрон се у Вашингтону састао са Трампом, са којим је разговарао о могућем окончању рата у Украјини.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија верује у себе, а да би се говорило о поверењу у Сједињене Америчке Државе "мора се прећи дуг пут".

"Морамо да развијемо мере за враћање и јачање међусобног поверења", рекао је Песков.

Истакао да су лидери САД показали политичку вољу да обнове дијалог с Русијом, који је за време претходне администрације сведен "практично на нулу".

"Предузете су мере за нормализацију дијалога, пре свега, нормализацију рада наших дипломатских ресора на реципрочним основама", рекао је Песков.

Говорећи о наводним плановима о распоређивању мировних снага у Украјини, истакао је да ће разговори о могућим заједничким пројектима САД и Русије и економској сарадњи две земље доћи на ред након решавања ситуације у Украјини.

"Биће времена да се размотре могући пројекти трговинске, економске и инвестиционе сарадње. За то постоје веома велики изгледи", навео је Песков.

Оценио је да би се приступ ЕУ Украјини могао променити након контакта САД и Европе.

"Изјаве Европљана из Кијева још не дају сигнале о балансираном приступу, али можда ће, на основу резултата контаката Европљана и Американаца, Европа некако тежити већој равнотежи", рекао је Песков.

(РИА, Танјуг)

Украјинска војска саопштила је да је Русија током ноћи лансирала седам пројектила и 213 дронова на земљу.

Украјинске ваздухопловне снаге обориле су шест пројектила и 133 беспилотне летелице, саопштила је војска. 

(Reuters)

Кинеско Министарство за трговину саопштило је да је Кина позвала Европску унију да престане са санкционисањем кинеских компанија и дискредитовањем земље, након што су кинески субјекти и појединци укључени у последњи пакет санкција ЕУ против Русије.

"Кина се увек противи једностраним санкцијама које немају основу у међународном праву и које није одобрио Савет безбедности Уједињених нација", рекао је портпарол тог министарства и додао да је потез ЕУ имао негативан утицај на економске и трговинске односе између Кине и ЕУ.

Кина ће предузети неопходне мере како би чврсто заштитила легитимна права и интересе кинеских предузећа, додао је портпарол.

(Reuters)

Европски комесар за индустријску стратегију Стефан Сежурне изјавио је да је Европска унија понудила украјинским званичницима у Кијеву, на трећу годишњицу од почетка рата са Русијом, споразум о ретким минералима, који ће, каже, бити на обострану корист.

"Украјина може да обезбеди 21 од 30 ретких минерала који су потребни Европи. Нећемо тражити договор који није на обострану корист", навео је Сежурне. 

Председник САД Доналд Трамп понудио је украјинском председнику Володимиру Зеленском америчку помоћ у оружу у замену за ретке минерале, али је Зеленски такав споразум одбио.

(Politico.eu)

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је Русија спремна да позове стране партнере, укључујући Сједињене Америчке Државе (САД), да заједно раде на ретким земним металима.

"Спремни смо да то понудимо нашим америчким партнерима, а када кажем партнери, мислим не само на административне, владине структуре, већ и компаније, ако су показале интересовање за заједнички рад", рекао је Путин, који је истакао да Русија има више тих ресурса од Украјине.

"Русија је један од неприкосновених лидера по резервама ових ретких земних метала. Имамо их на северу у Мурманску, на Кавказу и Кабардино-Балкарији, на Далеком истоку, у Иркутској области, у Јакутији, у Туви. То би могли бити прилично капиталне инвестиције, на обострану сарадњу", рекао је Путин. 

(Interfax.ru)

Министар спољних послова Немачке Јерг Кукис изјавио је да Русија неће бити поново примљена у групу Г7, без обзира на то што је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рекао да би волео да се Русија врати у Г7.

"Група Г7 јасно је осудила руски агресивни рат, нарочито на трогодишњицу руског бруталног напада", рекао је Кукис.

Према његовим речима, Трампов предлог да се Русија врати у Г7 неће бити једногласно усвојен.

(Reuters)

Након три године рата, Украјина рачуна на подршку Европе, али питање је да ли ће Сједињене Америчке Државе и НАТО задржати своје савезништво, док Кијев тражи јасне безбедносне гаранције и наставак војне помоћи. Кога Украјина сматра савезником и шта очекује, након што је обележена и трогодишњица рата – о томе је за Јутарњи дневник РТС-а, новинарка Јелена Терзић разговарала у Кијеву са саветником председника Украјине Михаилом Подољаком

Пољски војни авиони полетели су рано јутрос изнад ваздушног простора те земље ради подизања безбедности, након што је Русија извела ваздушне нападе на Украјину, саопштено је из Оперативне команде пољских оружаних снага.

"Предузети кораци имају за циљ обезбеђивање безбедности у регионима који се граниче са угроженим подручјима", саопштено је из Команде. 

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин изјавио је да председник Украјине Володимир Зеленски избегава мировне преговоре.

"Чињеница је да Зеленски избегава преговоре о мирном решењу конфликта и поставља се питање зашто – јер ако би преговори почели, пре или касније, то би довело до укидања ратног стања. Чим би се то догодило, морао би одмах да иде на изборе", указао је Путин.

Према његовим речима, тада више не би било разлога да се избори у Украјини не одрже.

"Сада у Украјини нема избора управо због тога што се не одржавају под изговором да је ратно стање", истакао је руски председник.

(Танјуг)

Најмање једна особа је повређена у руском нападу на Кијевску област, саопштио је начелник Никола Калашњи. 

Сирене за ваздушну опасност оглашавају се широм земље, док је Пољска подигла авионе због руских напада, јавља Ројтерс.

(Reuters)

Руске јединице ПВО пресреле су и уништиле 19 украјинских дронова током ноћи, јављају руске државне агенције, позивајући се на руско Министарство одбране.

(Reuters)