Цензура или заустављање пропаганде – како Репортери без граница праве границе руским медијима

Пре апела Репортера без граница на штетност руског медија, питали су Раша Тудеј о мисији нове балканске канцеларије, као и о односу са руском владом.

Из Москве је стигао можда неочекиван одговор – основали смо РТ Балкан искључиво са циљем да нервирамо Репортере без граница, након чега је уследила објава организације.

"Ова фабрика лажи мора да се затвори. ЕУ и њене државе чланице морају Србију, која тежи да се придружи Унији, сматрати одговорном за олакшавање рада пропагандне машине Владимира Путина", саопштили су Репотери.

На критике због деловања руског сајта, стигао је одговор из Владе.

"Репортери без граница тражили су од Владе да се забрани рад појединих медија који нису по њиховој политичкој вољи. Сећамо се да су 1999. одбили да ставе у свој годишњи извештај о настрадалим новинарима на радном месту 16 српских новинара и медијских радника убијених у бомбардовању РТС-а. За њих су српски новинари били легитимна мета ваздушног напада", навео је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон.

И док букти рат на фронту, толико траје и онај у медијима. После низа забрана са обе стране, последња је била у јуну.

Инструмент пропаганде или медији

Руско министарство спољних послова забранило је 81 медиј из 25 земаља чланица Уније, док је претходно  из ЕУ саопштено да обуставља дистрибуцију, како је наведено, четири пропагандне мреже повезане с Кремљом, одузимајући им права на емитовање унутар блока.

Није реч о медијима већ о инструменту пропаганде, јасни су у Бриселу, те даље кажу да то није забрана већ мера против ширења дезинформација за рачун Кремља.

"Што се тиче одлуке ЕУ да забрани одређене руске медије, то је било на основу чињеница. Као прво, не представљају слободне и независне медије, а као друго, контролисани су од стране режима Владимира Путина. Постали су део његове пропаганде и кампање против Украјине", поручује портпарол Европске комисије Петер Стано.

Стано додаје да је за ЕУ слобода медија је основни постулат и ми ћемо настојати да га сачувамо

"Прво су биле НАТО бомбе"

У анализи Репортера без граница је и теза да српска власт погодује мисији Раша Тудеј да сузбије перципирани утицај НАТО-а и Евопске уније на Балкану.

"Кажу постоји анти-НАТО наратив, па зато људи не воле НАТО. НАТО бомбе су код њих потпуно скрајнуте и немају везе, па није, прво су биле бомбе. Не само да Србија није црна рупа у Европи, већ је постала оаза медијских слобода када је извештавање о ратовима у питању, од почетка рата у Украјини", истиче колумнисткиња "Недељника" Љиљана Смајловић.

Према њеним речима, у Србији постоје медији које извештавају користећи изворе и једне и друге стране.

"Није реч да су се наши медији драматично поправили, али ЕУ је тиме што је увела цензуру једне стране у сукобу можемо да захвалимо зашто данас делујемо као место медијских слобода", наводи Смајловићева.

Одакле долазе информације

Анализа оних који се баве теоријом медија каже и да Репортери без граница нису мерили квалитет медија са једне и са друге стране, већ су били усмерени на забрану одређеног садржаја.

Професорка на ФПН-у Милица Кулић сматра да није логично да организација, која се зове "Репортери без граница" настоји да направи границе за било коју врсту медија, па и за оне које сматра пропагандним.

"Као што сам против тога да се медији попут РСЕ, Гласа Америке или сличних који долазе са Запада, основани или финансирани од стране Стејт департмента, тако сам и против тога да се праве забране са ове стране. Морамо да знамо одакле нам информације да бисмо могли да је вреднујемо", каже Кулићева.

Правилно цитирање

Кулићева каже да се у извештају Репортера без граница ставља се акценат на то зашто и српски медији, укључећи јавни сервис, цитирају неке информације добијене са РТ.

"Ако се те информације цитирају правилно, ако знамо који им је извор, цитирају се као ставови руске стране, то је једна страна у рату. Чини ми се да је основа професионалних норми да имате информације које служе са обе стране", наводи Кулићева.

Из Удружења новинара Србије постављају питање куда ако изостане дијалог.

"Свет је парадоксално упао у плурализам пропаганди. И шта да ради појединац, професионалац и човек који тражи истину. Па он мора да и слуша, али ако му забраните и тај апсурдни плурализам пропаганди. Шта је остало", пита председник УНС-а Живојин Ракочевић.

Између потресних слика и демантија, чини се истини је тешко приближити се. Медијски рат је једнако суров, као и онај на фронту.