Који је домет Орбанове мировне иницијативе

Са циљем што бржег решавања украјинске кризе, мађарски премијер Виктор Орбан је посетом Кијеву 2. јула отпочео мировну турнеју. Обећао је да ће Будимпешта до краја године предузети све да њено председавање Унији резултира прекидом сукоба у Украјини. Кина је подржала Орбанову мировну иницијативу, док Кијев и Москва сматрају да пре мировних преговора нема краја конфликта.

У Кијев, Москву и Кину Орбан је ишао у своје, а не у име Европске уније, која је сем Словачке, према посети Русији заузела критички став.

Брисел је одмах поручио да Орбан није добио мандат да оде код Путина.

Мађарски премијер одговара да једини међу западним лидерима може да разговара са обе стране у рату. Позива турског председника Ердогана да подржи његову мировну мисију, јер је Анкара до сада једина успешно посредовала између супарника.

Виктор Орбан наводи да су ставови Кијева и Москве веома удаљени. "Много корака је потребно да се рат оконча, али смо предузели бар први корак ка обнови дијалога", рекао је Орбан.

На четвртој станици мировне турнеје, у Вашингтону, Орбан је објаснио да ни Путин ни Зеленски нису спремни на привремено затишје пре мировног споразума.

Мађарски премијер повукао је први храбар потез у низу планираних, сматрају упућени.

Предраг Рајић, геополитички аналитичар и саветник премијера Србије мисли да је степен неповерeња који постоји на релацији Москва-Кијев сувише велики.

"Стране не верују једна другој и мисле да могу постићи политичке циљеве на бојном пољу и не одустају. Бојим се да ће се рат наставити и да би могао да ескалира и да ће број жртава бити већи у наредном периоду. Треба поштовати то што ради Мађарска, али не треба гајити илузије да ће вољом само једне европске престонице утицати на било коју од страна да зауставе рат“, навео је Рајић.

Мађарска трпи последице рата због антируских санкција, а до сада је збринула више од милион и 300 хиљада избеглица.

"Ако говорите о миру, стигматизовани сте као руска марионета"

У интервјуу РТС -у, шеф дипломатије те земље каже да НАТО показује крајње неразумевање за украјинску кризу, јер решење тражи на бојном пољу.

''Зато смо се упустили у мировну иницијативу како би две стране нашле пут ка прекиду ватре и да би се постигао одрживи мир. Али, нажалост, овде у Северноатлантској организацији постоји расположење за рат, тако да се реч мир ретко чује. Ако говорите о миру, стигматизовани сте као руска марионета, тројански коњ", рекао је Петер Сијато, министар спољних послова и трговине Мађарске.

Вашингтон Орбану замера и посету Кини, која тражи услове за обнову директног дијалога Кијева и Москве.

Џон Кирби, портпарол Националног америчког савеза за безбедност наводи да то не делује продуктивно у смислу покушаја да се ствари у Украјини заврше, нити у погледу постизања мира.

Ли Ђиан, портпарол МИП-а Кине као тренутни фокус наводи три принципа: да рат не пређе границе, да не буде ескалације и напада на обе стране.

"Председник Си Ђинпинг сматра да је у интересу свих страна да пронађу политичко решење путем прекида ватре“, истакао је Ђиан.

Украјински председник Зеленски поручује улогу посредника могу да имају само Брисел, Америка или Кина.

Предраг Рајић наводи да је крајње време да они који су моћни увиде колико се опасним стварима приближавамо и искушавамо нешто што свет у конфликтима још није видео.

''Ја чак не бих рекао да је ту реч о везнику 'или' већ 'и' - и да би и Кина и Сједињене Државе и ЕУ кад би објединиле напоре и имале јединствен став, помогле да се рат заустави и крене са преговорима. То је сад један широк сукоб да мислим да ниједан глобални фактор не може сам“, навео је Рајић .

Са становишта технологије, наоружања и људства тренутно је тешко замислити пораз Русије, закључује Виктор Орбан.