Стармер: Кијев може да испали "сторм шедоу" на Русију; Кремљ: Британија неодговорна, одговорићемо

Украјина неповратно креће ка чланству у НАТО-у, наводи се у нацрту завршне декларације Самита у Ваштингтону, преноси Гардијан.

У декларацији се такође понавља претходни став да ће Украјина добити формални позив да се придружи "када се стекну услови“.

(Guardian)

Једна особа је погинула, а осморо је рањено у руском ракетном удару на региону Николајева, навео је локални начелник.

Виталиј Ким у објави на Телеграму рекао да је погођен цивилни објекат у граду Вознесенску.

Како је додао међу повређенима је и градоначелник Вознесенска.

Уочи удара, украјинско ваздухопловство објавило је узбуну за ваздушни напад на јужне регионе због активности руске авијације.

(Reuters)

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг рекао је да се пакет помоћи Украјини састоји од пет делова и да очекује од земаља чланица Алијансе да се око њега сложе.

Столтенберг је новинарима у Вашингтону рекао да је овај НАТО самит "историјски", јер чланице славе 75. годишњицу постојања најуспешнијег савеза у историји, али да ће лидери земаља учинити нешто више од славља - донеће важне одлуке за будућност

"Очекујем да се савезници сложе око значајног пакета помоћи за Украјину који се састоји од пет делова. Први је да НАТО пружи безбедносну помоћ и обуку Украјини, затим да (НАТО) обећа да ће дугорочно наставити да пружа подршку (Украјини), најава тренутне подршке, укључујући противваздушну одбрану, нове билатералне споразуме о безбедности и интензивирање рада на интероперабилности између украјинских снага и снага НАТО-а, укључујући и нови центар за обуку и авијацију у Пољској", рекао је Столтенберг новинарима у Вашингтону на маргинама самита.

Иистакао да је сврха снажнијег оквира и улоге НАТО-а у пружању обуке и безбедносне помоћи да смањи ризике за будућа евентуална кашњења у испорукама.

''Али, нема за то гаранција, јер је испорука на крају крајева на парламентима земаља чланица. Сврха снажнијег оквира је да подршка Украјини буде снажнија и предвидљивија'', рекао је Столтенберг.

Навео је да је погрешна перцепција да су САД усамљене у подршци Kијеву, додајући да 50 одсто војне подршке и више од 90 одсто хуманитарне и економске помоћи долази из Kанаде и земаља Европе.

Говорећи о ономе шта треба урадити након завршетка рата у Украјини, он је рекао да је потребно постарати се да то заиста буде крај.

''Морамо се постарати да, кад престану борбе, Украјина има могућност да одврати будуће агресије из Русије. А најбољи начин за то је чланство Украјине у НАТО-у'', рекао је он.

Навео је да Алијанса не види непосредну војну претњу некој од земаља савезника, истакавши да је Русија потпуно заокупирана ратом у Украјини.

''У протеклим месецима видели смо образац руских непријатељских акција против НАТО савезника'', рекао је Столтенберг и додао да је реч о ''непријатељским делима од дезинформација до саботаже''.

Такође је рекао да очекује да САД остану ''снажан и посвећен'' савезник Алијансе без обзира на исход предстојећих председничких избора у САД.

Рекао је да је уверен да ће чланице Алијансе остати посвећене томе да Украјина постане чланица НАТО-а али да је још рано рећи када ће се то догодити.

(Танјуг)

Володимир Зеленски, украјински председник, рекао је да је захвалан земљама којe помaжу украјинском ваздухопловству слањем Ф-16.

Захвалан сам САД, Данској и Холандији што су предузеле практичне кораке да постигну циљ свих Украјинаца: да ојачају украјинско ваздухопловство Ф-16“, навео је Зеленски у објави на платформи Икс.

Између осталог, додао је да очекује да ће коалиција за ратно ваздухопловство бити додатно ојачана уласком нових учесника. "Ф-16 приближавају нас праведном и трајном миру, показујући да терор мора пропасти свуда и у било које време", истакао је Зеленски.

"Наш тим наставља да ради у Вашингтону на постизању споразума који јачају одбрамбене способности Украјине", навео је Зеленски.

Државни секретар САД Ентони Блинкен рекао је да је слање одбрамбених система Украјини, попут система ''патриот'' и других, кључно за одбрану инфраструктуре и украјинског народа, као и снага.

'Најважније је да се откључају економске инвестиције у Украјини. То је посао број један за Украјину и Алијансу, али то је само део пакета који смо саставили'', рекао је Блинкен у Вашингтону на форуму на маргинама Самита НАТО-а.

Напоменуо је да ''у овом тренутку'' пошиљка борбених авиона Ф-16 које су обезбедиле Данска и Холандија иде ка Украјини.

''Они ће већ овог лета летети над Украјином. Оснажење ваздушне одбране је круцијално за Украјину у борби против руске агресије'', рекао је Блинкен.

Навео је да је за њега успех независна и снажна Украјина, интегрисана у НАТО и Европску унију, и она која ''стоји на својим ногама и економски и демократски''.

''Украјина јесте на том путу. Имамо обиман пакет који гради мост Украјине ка НАТО-у'', навео је Блинкен.

Оценио је да је економска путања Украјине у ''критичном'' стању, пошто Украјина има капацитет за рад одбрамбене индустрије и за себе и за друге, али да ''физичке инвестиције'' морају бити заштићене.

Говорећи о перспективи односа са Kином, Блинкен је рекао да су САД много ''инвестирале код куће'', укључујући ифраструктурне пројекте, климатске технологије и микрочипове, како би се САД ставиле у снажну позицију пред Kином, додајући да европски савезници раде исто.

''Поред тога, мора се радити и на приближавању односа, на пример кад је реч о односима с Kином. Јасно је да смо сада ближи Европи него пре'', рекао је он, и додао да САД саме имају око 25 одсто светског БДП-а, а заједно са осталим чланицама НАТО-а имају око 60 одсто.

Оценио је да је приближавање САД Европи и Азији ''одраз'' онога што Kина ''бира да чини'' и онога што Русија сада ради у Украјини.

Он је поновио речи председника САД Џозефа Бајдена да је НАТО снажнији, већи и способнији него икада пре, и додао да Алијанса брани демократске вредности, али и Украјину.

''Савезници знају да није реч само о Украјини и украјинском народу, већ и о вредностима које нас све повезују, као и са другим земљама које желе мир. НАТО земље бране те вредности. Kомуникација с непријатељем је у реду, она је важна, јер вам тек онда буде јасно на чему сте", рекао је Блинкен и додао да ако неко оде у Москву у овом тренутку, то значи да се Путину ставља до знања да Украјина, Европска унија и НАТО не иду никуда.

Истакао је да је НАТО савез 32 земље и да је, из перспективе САД, важно да се савезници слушају, јасно комуницирају и дођу до консензуса.

''Kонсензус који сада имамо нас не задржава, већ нас гура напред'', рекао је Блинкен.

Блинкен је истакао да су нове чланице, Финска и Шведска, донеле нову енергију и промениле однос снага на "моћан" начин.

'Нордијске земље унутар Алијансе имају велики утицај, а израз тога је одликовање које је председник Бајден доделио Јенсу Столтенбергу. Он је урадио велики посао за НАТО'', рекао је Блинкен и додао да ће Марк Руте, који треба да ступи на дужност генералног секретара НАТО-а, на ''прави начин преузети бакљу'' од Столтенберга.

Изразио је наду да ће Руте наставити да слуша чланице и градити јединство и консензус сваког дана.

''Али то се не дешава само од себе, то је продукт сталног учешћа. Марк ће то и радити'', рекао је Блинкен.

Лидери НАТО-а окупили су се на тродневном самиту у Вашингтону, на којем Алијанса обележава 75. годишњицу постојања.

(Танјуг)

Норвешки премијер Јонас Гар Стјоре на самиту НАТО у Вашингтону најавио је да ће Осло донирати Кијеву шест борбених авиона Ф-16, пренео је тамошњи лист Верденс ганг.

"Способност Украјине да се одбрани од ваздушних напада је апсолутно кључна у њеној одбрани против Русије, тако да је Норвешка одлучила да Украјини поклони шест ловаца Ф-16", рекао је Гар Стојре на самиту.

Стојре је ту донацију први пут најавио када је био у посети Kијеву прошлог августа.

Kако је пренео поменути лист, Данска је Украјини поклонила 19 борбених авиона, Холандија је обећала 24, док је Белгија недавно најавила да ће донирати 30 авиона.

Мали број украјинских пилота тренутно завршава обуку за управљање авионима Ф-16 у Данској.

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је потврдио да Кремљ није видео изјаве британског премијера Кира Стармера о томе да Украјина може да користи британске ракете "сторм шедоу", али сматра да је у питању још један неодговоран корак који води ка ескалацији. 

"Не, још нисмо видели ту изјаву британског премијера, али ако је тако, онда је, наравно то још један апсолутно неодговоран корак.

Раније, Песков је изјавио да ће Русија одговорити ако Британија дозволи Украјини ударе на Русију британским оружјем.

На питање о ситуацији на харковском правцу борбених дејстава, Песков је рекао да је све што се сада дешава на харковском правцу подређено задатку обезбеђивања безбедности Белгорода.

(Танјуг)

У украјинском гранатирању града Шебекина у региону Белгорода једна особа је погинула, а седам је повређено, изјавио је губернатор Белгородске области Вјачеслав Глатков.

"Мушкарац је преминуо од задобијених рана пре доласка Хитне помоћи, док су шест мушкараца и једна жена повређени", потврдио је губернатор.

Додао је да су оштећене три стамбене зграде, два јавна објекта, пет привредних објеката и индустријско предузеће, као и 20 аутомобила.

(Интерфакс)

Нови шеф британске владе Кир Стармер јасно је ставио до знања да Украјина може да користи британске ракете "сторм шедоу" за гађање војних циљева на територији Русије.

Тиме је потврдио политику својих претходника о употреби британског далекометног оружја у рату у Украјини, преноси Блумберг.

Стармер се сложио да Украјина треба да одлучи како да користи ракете "сторм шедоу" које је донирала Британија. 

Ракете се морају "користити у складу са међународним хуманитарним правом", односно, како је премијер приметио, "сторм шедоу" мора да се користе "у одбрамбене сврхе".

(Унијан) 

Руски ФСБ спречио је терористичке нападе авионом на тешку крстарицу "Адмирал Кузњецов" у Мурманску, као и на тројицу војника Министарства одбране у Москви.

Министарство наводи да је у марту службеник украјинских специјалних служби, који се представио као "Олег", преко месинџера ступио у контакт са Русом који је служио на носачу авиона.

"Олег" је покушао да убеди војника да изврши терористички напад и обећао је евакуацију у Финску, али је позвао безбедносне службе.

Тако је украјинска специјална служба, за монтажу запаљивог уређаја, преко једне логистичке компаније послала нестале компоненте руском држављанину.

Према речима такозваног "Олега", целу операцију је лично надгледао председник Главне обавештајне управе (ГУР) Украјине Кирил Буданов.

Против „Олега“ и других Н. Н. лица покренут је кривични поступак.

Поред тога, у Москви је приведен руски држављанин рођен 1994. године, који је такође, по инструкцијама Државне обавештајне управе Украјине, организовао испоруку три моћне експлозивне направе маскиране као поклон.

Према плану Кијева, "поклоне" је требало да приме руководиоци јединица руског Министарства одбране.

Председник Володимир Зеленски изразио је наду да ће борбени авиони Ф-16 које обећавају међународни партнери стићи у Украјину већ овог лета, Кијеву је потребно најмање 128 таквих авиона.

"Знате, то је као да кажете да постоји снажна одлука да се Украјинцима дају Ф-16... али колико? Знате, увек чекамо. Као што ме је мајка чекала после школе, а ја увек нашао разлог да дођем касно. То је исто, али много озбиљније", истакао је Зеленски.

Изразио је наду да ће Ф-16 стићи овог лета. Нагласио је да Русија свакодневно користи 300 летелица у рату против Украјине, док су се партнери определили за 10-20 авиона.

"И да их има 50 – није ништа. Они имају три стотине. Ми се бранимо, треба нам 128 авиона. Док не будемо имали 128 авиона, нећемо моћи да им парирамо на небу, биће тешко", додао је шеф државе.

(Украјинска правда)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да ће Русија одговорити ако Британија дозволи Украјини ударе на Русију британским оружјем.

Блумберг је известио да је новоизабрани британски премијер Кир Стармер сигнализирао да Украјина може да користи британске пројектиле "Storm Shadov" за напад на војне циљеве унутар Русије.

Песков је рекао да би то био неодговоран ескалациони корак.

(Reuters)

Мађарски премијер Виктор Орбан разговарао је са турским председником Реџепом Тајипом Ердоган у Вашингтону о мировној мисији за Украјину.

Орбан је затражио од Ердогана да подржи ту мировну мисију. Он је рекао да је Турска једина земља која је до сада успешно посредовала између Кијева и Москве у руско-украјинском рату, пренео је портпарол Орбана Берталан Хаваси, наводи МТИ.

Орбан је 5. јула боравио у ненајављеној посети Москви, где се састао са руским председником Владимиром Путином и с њим разговарао, између осталог, о ситуацији с Украјином, а претходно је 2. јула посетио Кијев и разговарао са председником Украјине Володимиром Зеленским.

Званичници ЕУ су поводом Орбанове посете Москви саопштили тада да он нема мандат да преставља ЕУ у разговорима са Русијом.

Орбан је истакао да Мађарска, као председавајућа земља ротирајућег преседништва ЕУ, нема мандат да преговара у име Уније, али да жели да направи кораке ка миру у Украјини.

Мађарски премијер је потом отпутовао и у Кину где је разговарао са кинеским председником Си Ђинпингом.

(Танјуг)

Две особе су погинуле у руском ракетном удару на Одеску област, саопштио је Олег Кипер, начелник регионалне државне управе.

"Мета агресора била је лучка инфраструктура Одеског округа. Нажалост, погинуле су две особе, обезбеђење и возач камиона", рекао је Кипер.

(Укринформ)

Након седнице Савета безбедности УН, на којој је било речи о руском ракетном нападу на дечју болницу "Окмадит", Руска Федерација је била домаћин вечере поводом свог председавања Савету безбедности.

Главно јело на менију је био котлет на кијевски начин са пире кромпиром.

Сергиј Кислица, украјински амбасадор у УН, директно је изјавио: "Морална деградација руске дипломатије је очигледна. И шеф Небензје Лавров ће следеће недеље бити примљен у Њујорк, па ће ниво токсичности у седишту УН још више порасти. Добро је што му барем није дозвољено да се слободно креће изван радијуса који су утврдиле власти Сједињених Америчких Држава."

Према речима Кислице, комуникација са руским амбасадором Небензјем постаје све неподношљивија за многе дипломате.

"Не разумем, како неко може да се рукује са Небензјем и прихвати позив на вечеру, плаћену крвљу", навео је украјински дипломата, 

(Украјинска правда)

Руске беспилотне летелице напале енергетски објекат у области Ривне, а поједини потрошачи су остали без струје.

Олександр Ковал, шеф Ривне ОВА, рекао је да је ватра већ обуздана и да нема жртава. 

(Украјинска правда)

Председници Украјине и Сједињених Америчких Држава састаће се сутра, најавила је секретар за штампу Беле куће Карин Жан Пјер.

Према њеним речима, Џозеф Бајден намерава да демонстрира Владимиру Зеленском "непоколебљиву подршку" Украјинцима.

"Председник Бајден ће се састати са украјинским председником Зеленским у четвртак после подне како би разговарали о нашој непоколебљивој подршци Украјини док она наставља да се брани од руске агресије“, рекла је она.

(Унијан)

Украјински председник Володимир Зеленски позвао је у Вашингтону политичке лидере у САД да не чекају исход председничких избора у новембру како би предузели одлучне мере да помогну његовој земљи у рату против Русије.

“Сви чекају новембар. Американци га чекају, као и Европа, Блиски исток, Пацифик, читав свет, а искрено говорећи новембар чека и руски председник Владимир Путин", казао је Зеленски у говору на Институту "Роналд Реган" уочи самита НАТО-а, пренео је Ројтерс.

Додао је да је време "да се изађе из сенке и да се донесу чврсте одлуке, да се делује а не да се чека новембар или било који други месец”.

Зеленски је такође казао да не може да предвиди шта би Доналд Трамп урадио ако би поново постао председник. Он је додао да се нада да Трамп неће напустити НАТО и да ће Америка наставити да подржава Украјину.

(Reuters)

Амерички председник Џозеф Бајден отворио је самит НАТО-а у Вашингтону пожелевши добродошлицу државама чланицама, а у свом говору фокусирао се на подршку Украјини.

Бајден је, користећи телепромптер, рекао светским лидерима да је "НАТО моћнији него икада пре“ на своју 75. годишњицу, истичући ширење алијансе док је он на функцији.

"Задовољство је угостити вас у овој преломној години, с поносом се осврнути на све што смо постигли и гледати напред у нашу заједничку будућност са снагом и одлучношћу. Данас је НАТО моћнији него икада пре", навео је Бајден.

"Овај тренутак у историји захтева нашу заједничку снагу“, рекао је он, наглашавајући решеност НАТО-а да помогне Украјини да се одбрани "од руске инвазије".

Према Бајденовим речима, руски председник Владимир Путин не жели ништа мање од "потпуног потчињавања Украјине и да збрише Украјину са мапе".

"Украјина може и хоће да заустави Путина", додао је он. Председник Америке је додао да неће победити Русија већ Украјина.

У свом говору од 13 минута, Бајден се није освртао на домаћу политичку драму око кампање.

(Танјуг)