Кијев шаље затворенике у војску; тензије између Лондона и Москве због Украјине

До краја марта, 4,2 милиона људи који су напустили Украјину због рата са Русијом имало је статус привремене заштите у земљама ЕУ, објавио је данас Евростат.

Како се наводи у извештају, главне земље ЕУ које су доделиле статус привремене заштите Украјинцима биле су Немачка (1,3 милиона људи, 30,9 одсто од укупног броја), Пољска (955,5 хиљада људи или 22,7 одсто) и Чешка (364,3 хиљаде, 8,7 одсто).

(Eurostat)

Украјински парламент одобрио је нацрт закона који би омогућио неким категоријама затвореника да служе у оружаним снагама Украјине и боре се у рату против Русије.

Закон је усвојен након другог читања, а подржало га је 279 од укупно 450 чланова парламента.

Предлог закона треба да потпише председник државе Володимир Зеленски, који је подржао идеју.

Предлог је први пут поднет парламенту у марту ове године у оквиру напора да се попуне редови Оружаних снага Украјине у току рата са Русијом.

Заменица министра правде Украјине Олена Висоцка изјавила је да би предлог могао да ослободи 50.000 регрута међу онима који су већ одслужили казну, као и 26.000 оних који су тренутно у затвору.

Руска војска такође је из својих затвора регрутовала потенцијалне војнике који би служили у Украјини у замјену за ослобађање од казне.

Олена Шуљак, челница странке Слуга народа украјинског председника Володимира Зеленског, објавила је на Фејсбуку да ће војна служба бити добровољна и да неки затвореници неће имати ову могућност, пре свих они осуђени за кривична дела као што су убиство двоје или више људи, сексуално насиље и тешка корупција.

У Украјини је у априлу усвојен закон о војној мобилизацији с циљем повећања броја војника. Тај закон обавезује Украјинце старости од 18 до 60 година да доставе  војним властима своје личне податке како би канцеларије за регрутацију лакше могле да размотре ко може да буде мобилисан.

(Kyiv Independent, Танјуг)

Протеривање руског војног аташеа из Уједињеног Краљевства и потези Велике Британије усмерени на руску дипломатску мисију и некретнине добиће пропорционалан одговор Москве који ће бити оштар и адекватан, најавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

"Потези британских власти које су буквално опседнуте русофобијом, у потпуности потврђују пристрасну и непријатељску природу енглеске политике према Русији. Више пута смо упозоравали званични Лондон да ће све непријатељске акције наићи на оштар и адекватан одговор", наводи се у саопштењу Захарове.

Велика Британија је претходно саопштила да ће протерати руског војног аташеа, да ће укинути дипломатски статус за поједине некретнине и ограничити дипломатске визе за представнике Руске Федерације.

(Reuters)

Словачки председник Петер Пелегрини позвао је на мир између Русије и Украјине и рекао да, ако је потребно, Братислава може бити домаћин могућих преговора, пренели су словачки медији.

Пелегрини је политички савезник премијера словачке владе Роберта Фица, који се снажно противио слању војне помоћи Украјини и увођењу санкција Русији, преноси дневник Кијев Индипендент.

Говорећи данас у граду Банска Бистрица поводом Дана победе у Европи, недавно изабрани председник Словачке рекао је да европски лидери имају одговорност да обезбеде мир у Украјини како би се избегли "трагични сценарији".

"Хајде да разговарамо о примирју, о сценаријима мира, хајде да мобилизујемо дипломатију и оружје схватимо као последње средство", рекао је Пелегрини.

Осим неуспелих преговора почетком 2022. године, није било директних мировних преговора између Кијева и Москве током руско-украјинског сукоба.

Швајцарска ће бити домаћин мировног самита о Украјини средином јуна, на који су позвани представници око 160 земаља, али не и Русија.

Међутим, званична Москва је саопштила да не би учествовала чак и да је позвана.

Догађај у Швајцарској биће фокусиран на украјински мировни предлог у 10 тачака, план који је први пут представио председник Украјине у јесен 2022. године, а који, између осталог, позива на потпуно повлачење руских трупа са окупираних територија Украјине.

(Танјуг)

У руском ваздушном нападу на школски стадион у Харкову повређено је најмање четворо деце и три одрасле особе, саопштили су украјинских званичници.

Двоје тинејџера хоспитализовано је у тешком стању, рекао је регионални гувернер Олех Синегубов на платформи Телеграм.

Тужилаштво је саопштило да су школа и оближњи стамбени објекти оштећени током напада.

Како наводи Ројтерс, руски напади на Харков су се интензивирали последњих месеци, а мете су често цивилне и енергетске инфраструктуре.

Русија пориче наводе да циља цивиле.

(Танјуг)

Мађарска неће учествовати у дугорочном плану НАТО-а за помоћ Украјини, поручио је шеф мађарске дипломатије Петер Сијато.

''Мађарска ће упркос притиску остати изван луде мисије НАТО-а'', рекао је Сијато.

Савезници НАТО-а су се у априлу договорили да започну планирање дугорочне војне подршке Украјини у рату против Русије, кроз формирање фонда вредног 100 милијарди евра.

Према том плану, НАТО би преузео неке послове координације од коалиције коју предводе САД, познате као Рамштајн група, преноси Ројтерс.

Потпарол мађарске владе Золтан Ковач, коментаришући иницијативу НАТО-а претходног месеца, саопштио је да Будимпешта неће подржати ниједан предлог који би могао да ''приближи Алијансу рату или је промени из дефанзивне у офанзивну коалицију''.

Ројтерс наводи да су се односи Будимпеште и НАТО-а погоршали услед мађарског одуговлачења ратификације предлога о приступању Шведске у Алијансу, што је завршено у марту, али и због веза премијера Виктора Орбана са Русијом упркос рату у Украјини.

Амерички амбасадор у Будимпешти Дејвид Пресман претходно је упозорио Мађарску о наводној опасности блиских односа са Москвом.

Такође је рекао да ће Запад морати да ''заштити своје безбедносне интересе'' уколико не буде промене у политци Будимпеште према Москви.

(Танјуг)

Амбасадори земаља чланица Европске уније постигли су данас договор у начелу о томе да се приходи од замрзнутих руских средстава користе за војну помоћ Украјини, саопштило је белгијско председништво ЕУ.

"Тај новац ће бити коришћен како би се подржао опоравак и војна одбрана Украјине у контексту руске агресије", објавило је белгијско председништво на платформи Икс.

Председница Европске комисије поздравила је овај политички договор.

"Нема јачег симбола и нема веће користи од тог новца него да се Украјина и читава Европа учине сигурнијим местом за живот", навела је Фон дер Лајен на мрежи Икс.

(Икс)

Врховна рада Украјине усвојила је предлог закона о продужењу ратног законодавства и мобилизације у Украјини на 90 дана, саопштио је посланик Алексеј Гончаренко.

Гончаренко је прецизирао да је 339 посланика гласало за продужење ратног законодавства, док је 336 гласало за продужење мобилизације.

Посланик Јарослав Железњак најавио је на свом Телеграм каналу да ће ратно законодавство и мобилизација бити продужени до 11. августа.

Поновљено продужење ратног законодавства онемогућило је парламентарне и председничке изборе у земљи, а петогодишњи председнички мандат Зеленског истиче 21. маја.

(Танјуг)