Москва и Кијев на другу годишњицу рата – у Украјини мобилизација, циљеви Русије непромењени

Слика две године рата у Украјини видљива је и далеко од линија фронта, на западу земље. У Ужгороду, на војном гробљу погинулих, од 24. фебурара 2022. године преовлађују свеже хумке.

Вероника и Васил, уметници, у рату волонтери, посећују гроб блиског пријатеља.

Тарас Хајдук био је историчар, имао је 33 године, мобилисан је на самом почетку рата.

"Његов гроб био је један од првих, сада је тешко избројати их, сваки пут када дођемо затекнемо нова гробна места страдалих војника из Ужгорода. У последње време чешће одлазимо на сахране, него на рођендане пријатеља", каже Вероника Витерец, волонтерка из Ужгорода.

Готово хиљаду километара од Закарпатја, адвокат Виталиј Кузменко је војсци добровољно приступио када су се пре готово две године у предграђима Кијева водиле одлучујуће борбе за главни град Украјине. Од када се на пролеће 2022. године руска војска повукла, служи на јужном фронту.

"На почетку рата, добровољци су се масовно пријављивали, допуњавали редовну војску. Касније током рата, због бројних губитака и рањених, неопходна је попуна јединица на фронту. Са друге стране, морамо да повећамо број војних снага, јер је све више руских трупа у Украјини", каже Кузменко.

Нејасно је, међутим, колико је нових војника Украјини потребно. Генерал Залужни, пре него што је смењен са позције главнокомандујућег, тражио је председнику Украјине до пола милиона нових снага.

Превише, по уверењу Зеленског. У процедури украјинске Раде је закон о мобилизацији - предвиђа нижу границу за ступање у војску са 25 година. Требало би и да регулише отпуст са фронта.

"Што пре закон буде усвојен, то ће пре они који су на фронту од почетка рата коначно моћи да предахну. Мој супруг и мој отац су до краја године били у Бахмуту, а тренутно су у правцу Авдејевке", каже адвокат Људмила Кормуш.

Руске снаге не би заузеле Авдејевку да су муниција и оружје западних партнера Украјине стизали на време, кажу у министарству одбране. Сада очекују интензивне нападе руских снага на неколико фронтова. Ипак, има и тумачења да већих померања неће бити.

 "Мислим да ће бити тешко за Русију да заузимање Авдејевке претвори у стратешки добитак, јер линија фронта показује знаке да ће бити стабилна. Очекујем још једну годину нерешеног сукоба. У сваком случају, будућност овог конфликта неће се одлучивати на ратишту, већ на политичком терену. По мом мишљењу, најважнији догађај ће бити амерички председнички избори који ће показати будући смер овог рата", каже Микола Капитоњенко, професор међународних односа.

И док у Кијеву очекују шта ће бити са америчким пакетом помоћи Украјини, недостаци људства и оружја, и замор ратом - слика су друге годишњице напада Русије на Украјину.

Циљеви Русије остају исти

Уочи друге годишњице сукоба у Украјини, циљеви Русије остају исти, денацификација, демилитаризација Кијева, заштита грађана у Донбасу.

Рат у Израелу, међутим, променио је глобалне околности, па и позицију Русије у свету, пре свега у медијима, оцењују руски аналитичари.

"Током прве године специјалне војне операције руске дипломате и говорници су ометани и дворане су биле празне када они говоре, али сада присуствују догађајима и повратили су улогу у међународној сфери. Израелска операција у Гази одиграла је улогу за руски утицај на пољу медија", каже Полина Соколовна са Примаков института за светску економију и међународне односе.

Утицај на положај Русије готово извесно имаће и предстојећи амерички председнички избори.

"Без обзира на то ко победи, Бајден, Трамп или неко трећи, то ће створити велики јаз у друштву на више нивоа и разорачарање. Истраживања показују да је већина популације незадовољна с оба кандидата, јер не могу да решавају интерну кризу", каже Максим Сучков са Московског државног института међународних односа (МГИМО).

Према његовим речима, постоји и страх у Русији да ће користити такозвани руски фактор у локалној политици, што ће додатно отежати руско-америчке односе. 

Улазак Финске и Шведске у НАТО у Москви није изненађење. Стручњаци то виде као страх балтичких држава, пре свега Пољске који се прелио у Европску унију и НАТО, а осећа у Скандинавији.

"Али сада и чланство није довољно, даља милитаризација, не само у смислу јачања војске, већ је то постало део националне агенде. Ми то видимо и на Балкану, ситуација са набавкама оружја је велика, већа него претходних неколико година и све то нас води на сећање на ситуацију коју смо имали у Првом светском рату, када се свака земља припремала за глобални рат", каже Полина Соколовна.

"Сада постоји утисак у Москви да су ове две земље замениле свој неутрални статус са неким новим приликама, али коначно, мислим да ће то бити горе за њихову сопствену безбедност, нема страха од већег сукоба у Москви, али бих рекао да је присутно разочарање", каже Максим Сучков.

Мостови комуникације између Европске уније и Русије, оцењују у Москви, имају везе и са неодговарајућим односом Уније према глобалним променама. Поништавајући руски утицај постају зависни од САД и то, како објашњавају аналитичари, пре свега по питању енергената и војне заштите.