Украјина: Слабе руски напади на Авдејевку; Јелен: Кијев остаје приоритет Вашингтону и Европи

Најмање два руска брода су у пет наврата саобраћала између Северне Кореје и Русије, од средине августа, а постоји могућност да је реч о трансферу оружја, пренео је Вашингтон пост, позивајући се на сателитске снимке. 

На основу анализе Royal United Services Institute (РУСИ), истраживачког центра са седиштем у Лондону, бродови су путовали између севернокорејске луке Најин и луке Дунеј на далеком истоку Русије између средине августа и средине октобра.   

Анализа је уследила након што је америчка влада објавила у петак да је Северна Кореја испоручила више од 1.000 војних контејнераопреме и муниције у Русију последњих недеља за рат у Украјини, указујући на јачање војне сарадње између Пјонгјанга и Москве, преноси јужнокорејска агенција Јонхап.   

Према писању медија, очигледни трансфери су почели око три недеље након посете руског министра одбране Сергеја Шојгуа Пјонгјангу и састанка са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном и око месец дана након  разговора Кима са руским председником Владимиром Путином на космодрому Восточни у Русији, 13. септембра.   

Бела кућа је у саопштењу навела да је примећено само једно пловило под руском заставом, ''МВ Ангара'', које је укључено у трансфер оружја између 7. септембра и 1. октобра. 

Међутим, према писању Вашингтон поста, брод "МВ Марија" је такође уочен на сателитским снимцима. 

Иако је немогуће проверити шта су бродови превозили, снимци из сателита показали су да су бродови повезани са руском војном логистичком мрежом, што сугерише да је у питању превоз војне опреме, сматрају аналитичари института РУСИ. 

Непосредно пре почетка пловидбе, два брода су искључила системе за аутоматску идентификацију како би сакрила своје кретање, наводи Вашингтон пост, позивајући се на податке Marine Traffic – провајдера поморске аналитике, који у реалном времену пружа информације о кретању бродова и њиховој тренутној локацији у лукама.   

Сеул и Вашингтон су саопштили да би сваки трансфер оружја између Северне Кореје и Русије представљао вишеструко кршење Резолуције Савета безбедности УН и претњу глобалном миру.

(Вашингтон пост, Танјуг)

Москва цени уравнотежен став Пекинга о украјинској кризи јер је Кина свесна правог узрока ове ситуације и настоји да је реши, рекао је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.   

"Пекинг разуме праве узроке тренутне ситуације и искрено настоји да пронађе неке начине за решавање овог сукоба. Иницијатива Кине у вези са овим питањем је свима добро позната", рекао је Ушаков на конференцији за новинаре уочи посете руског председника Владимира Путина Кини, преноси Тас.   

Ушаков је раније током дана рекао да ће председник Путин разговарати са својим кинеским колегом Си Ђинпингом на маргинама форума ''Појас и пут''.   

Представник Кремља је рекао да ће се разговори одвијати у две рунде – прво у оквиру делегацијама, а затим у формату "један на један". 

Председничку администрацију ће представљати Ушаков, портпарол председника Дмитриј Песков и помоћник председника Максим Орешкин, који ће присуствовати разговорима делегација две земље.   

Ушаков је подсетио да ће предстојећи разговори представљати други лични сусрет Путина и Сија ове године. 

Кинески председник је у марту боравио у државној посети Русији. Пре тога, руски лидер је посетио Пекинг у фебруару 2022. године, како би присуствовао церемонији отварања Зимских олимпијских игара у Кини.

(Тас, Танјуг)

Руски председник Владимир Путин састаће се у среду са кинеским колегом Си Ђинпингом у Пекингу, потврдио је Кремљ. 

Биће то прво путовање руског председника ван бившег Совјетског Савеза, откако је међународни кривични суд у марту издао потерницу за њим због депортације деце из Украјине. 

Највиши руски дипломата Сергеј Лавров допутовао је у понедељак у Пекинг.

(Гардијан)

Руске беспилотне летелице углавном долазе из Кине, тако да ће Москва потрошити више од 60 милијарди рубаља (618 милиона долара) на нови национални пројекат развоја производње дронова, рекао је посланицима руски министар финансија Антон Силуанов.

"Трошимо додатни новац на дронове – и више од 60 милијарди рубаља на нови национални пројекат за развој сопствене базе беспилотних летелица", рекао је Силуанов.

Према његовим речима, задатак је да 41 одсто свих дронова до 2025. године има ознаку Made in Russia. 

"Данас су дронови углавном из Народне Републике Кине", рекао је Силуанов.

(Ројтерс)

Светска цена нафте ће и 2035. године бити око 100 долара за барел, рекао је потпредседник руске владе Александар Новак.

На питање каква је прогноза његова за цену нафте у 2035. години, Новак је одговорио да је немогуће да се то тачно предвиди ни за неколико месеци унапред, преноси РИА Новости.

"Ако узмете, на пример, период од пре 10 година, 2013. или 2012. године, тада су цене биле око 100 долара по барелу. Сада живимо у 2023. години и цене су близу ових", напоменуо је Новак.

Према његовом мишљењу, ако се овај тренд продужи, глобалне цене нафте би и у 2035. могле да буду "плус минус" 100 долара по барелу. 

(РИА Новости, Танјуг)

Русија се нада да ће пробити украјинску одбрану у сектору линије фронта Купијанск-Лиман на североистоку Украјине, изјавио је командант украјинских копнених снага, генерал-пуковник Олександр Сирски.

Сирски у видео-снимку, објављеном на Телеграму, војницима говори да је ситуација на североисточној линији фронта "значајно ескалирала" последњих дана, као и да руска војска жели "освету" поновним преузимањем територије, која је раније била под њеном контролом.

(Ројтерс)

Украјински званичници тврде да након вишедневних интензивних покушаја напада на Авдејевку, руски удари на тај град, стратешки важан, полако слабе.

"Украјинске снаге су у претходна 24 сата одбиле 15 руских напада из четири правца на Авдејевку", саопштио је украјински генералштаб.

Шеф градске управе Виталиј Барбаш саопштава да се тај број пореди са до 60 напада дневно средином прошле недеље.

"Смањење напада указује на то да су се руски напори да се заузме Авдијевка смањили", рекао је Барабаш.

(Гардијан)

Украјинске снаге претпреле су велике губитке током контраофанзиве која је почела у јуну, на свим правцима у зони "специјалне операције" формирана је дубоко ешалонска активна одбрана, изјавио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу приликом подношења рапорта руском председнику Владимиру Путину.

Према Шојгуовим речима, Оружане снаге Украјине покушавају да у различитим правцима спроведу офанзивна дејства, али безуспешно.
 
"Украјинска војска је током контраофанзиве изгубила стотине тенкова, око хиљаду и по оклопних возила и претпрела озбиљне губитке у људству", казао је Шојгу.
 
Додао је да су руске снаге на многим правцима успеле да побољшају тактичке положаје и да практично нигде није дозвољено никакво напредовање украјинске војске.

Министар је нагласио да је Русија сигурна не само у одбрану, већ и у реализацију предвиђених планова.

(Спутњик)

Уколико Државна дума донесе одлуку о опозиву ратификације Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних тестова (ЦТБТ), Русија неће бити прва која ће спровести нуклеарне тестове, изјавио директор Одељења за неширење и контролу наоружања при министарству спољних послова Русије Владимир Јермаков.   

Наша земља ће, како је нагласио, наставити да поштује мораторијум на нуклеарне тестове који је уведен указом руског председника још 1992. године. 

"Председник Русије Владимир Путин је у свом обраћању Федералној скупштини Руске Федерације 21. фебруара ове године рекао да нећемо бити први који ће спровести нуклеарне тестове. Русија ће то учинити само ако САД прве предузму овај корак", рекао је Јермаков у разговору са новинарима, преноси Тас.

(Тас, Танјуг)

Украјина је позвала да се Русија искључи из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), упозоривши да ће се тело суочити са "спором смрћу" ако Москва остане члан, преноси Гардијан.

"ОЕБС је основан да ублажи тензије између Истока и Запада током Хладног рата. Помаже својим члановима да координирају по питањима, попут људских права и контроле наоружања. Све што Русија данас ради у ОЕБС-у, убија ову организацију", рекао је украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба.

(Гардијан)

Америчка министарка финансија Џенет Јелен изјавила је да подршка Украјини остаје "главни приоритет" за САД и Европу, потврђујући посвећеност Бајденове администрације да подржава Кијев "колико год буде потребно".

"Не можемо дозволити да Украјина изгуби рат из економских разлога када је показала способност да успе на бојном пољу", рекла је Јелен. 

(Ројтерс, Гардијан)

Председник Русије Владимир Путин каже да Украјина, ако жели да почне преговоре са Русијом, треба да поништи декрет о забрани преговора и да објави спремност за дијалог.

"Председник Украјине је издао декрет који забрањује вођење мировних преговоре с нама. Свима, и њему самом. Па, како се може преговарати ако они то не желе, чак су издали и регулаторни документ који забрањује те преговоре", рекао је Путин у интервјуу Кинеској централној телевизији уочи посете Кини.

Истакао је да украјинска страна, ако жели да започне преговоре, прво треба да поништи тај декрет.

"Треба да објаве спремност за те преговоре. Ми смо спремни, укључујући и коришћење предлога наших кинеских пријатеља", рекао је Путин, а преноси РИА Новости.

(Танјуг, РИА Новости)

Руске снаге напале су ноћас Украјину из више праваца, користећи балистичко наоружање, навођене авионске ракете и јуришне дронове, саопштила је команда украјинског ваздухопловства.

Испаљена је једна балистичка ракета "искандер М", пет вођених авионских пројектила Кс-59 и 12 јуришних беспилотних летелица "шахед", преноси агенција Унијан.

Северни и источни делови Украјине нападнути су ракетама из авиона, а напади дроном изведени су на више праваца, посебно на запад земље. 

Украјинско ваздухопловство наводи да је ПВО оборила две ракете Кс-59 и 11 дронова "шахед".

(Танјуг, Унијан)

Губици Украјине током контраофанзиве у поређењу са губицима руске војске су отприлике осам према један, изјавио је руски председник Владимир Путин.

"Рекли су да ће поразити Русију и победити на бојном пољу, да ће стратешки поразити Русију. Почели су активне војне операције, тзв. контраофанзиву. То траје од 4. јуна. Још нема резултата, губици су огромни – отприлике један према осам", рекао је Путин.

Истакао је да је Русија још на преговорима у Истанбулу изразила спремност да оконча сукоб мирним путем, истовремено обезбеђујући своје легитимне интересе, преноси Интерфакс.

"Тамо је украјинска страна за себе предвидела веома строг безбедносни оквир и ми смо се са тим сагласили, али чим су се наше трупе повукле од главног града Украјине, украјинска страна је све те споразуме одмах бацила у ватру", рекао је Путин.

(Танјуг, Интерфакс)

Руске снаге извеле су ноћас масован напад дроновима и ракетама на Украјину, преноси украјинска агенција Унијан.

Команда Ваздухопловства Оружаних снага Украјине упозорила је на могућност напада у Черниговској, Сумској, Полтавској, Хмељницкој, Виничкој и Житомирској области.

(Unian)