Побуна у Русији – кад Вагнер утихне
Мање од 24 сата трајала је побуна руске војно-техничке организације Вагнер коју чине људи спремни да ратују за новац. Дипломата и бивши амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић каже за РТС да је Јевгениј Пригожин изводећи своју "оперету" показао све слабости Путинове Русије. Историчар Александар Животић истиче да је начин на који је лидер групе Вагнер себе представљао, уз успехе његових бораца, створио у руској јавности позитивну слику, што некоме вероватно смета. Дипломата и новинар Драган Бисенић сматра да је побуна била изненађење јер је група Вагнер стекла репутацију апсолутног патриотизма и лојалности Русији.
Дипломата и бивши амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић каже да га побуна групе Вагнер у Русији ниje изненадилa, али да у контексту изненађења треба говорити о томе како је изведен тај догађај.
"Било је у средствима информисања, у појединим анализама, чланцима и изјавама представника Вагнера и људи који познају ситуацију у руским оружаним снагама назнака да предстоји сукоб између Вагнера и руске армије, али сам очекивао да то буде сукоб између два вода или две чете, да се у том формату потуку на терену Украјине, имајући у виду жесток вербални рат између шефа Вагнера Пригожина и министра одбране Шојгуа и начелника Генералштаба Герасимова", каже Ђукић
Истиче да, по његовој оцени, након онога што се десило може да констатује да је Путин за сада изгубио, а да Пригожни за сада ништа није добио.
Ђукић сматра да је Пригожин изводећи своју "оперету" показао све слабости Путинове Русије – од њеног политичког система, до анахроног војног система у којем изузетно велику улогу има приватна армија којом не може да се командује из центра, што, како каже, армија сама по себи не подноси, а рат поготово.
"Пригожин колико год да је приписивао себи да је заслужан, толико је ометао друге руске трупе на фронту својим захтевима и постављањем", сматра Ђукић.
"Путинова Русија тражи озбиљно преиспитивање"
Ђукић истиче да је Пригожин показао и колико руска специјална војна операција врло тешко напредује и колике проблеме Русија има у њеном извођењу.
"Путинова Русија је озбиљно болесна и Путинова Русија тражи озбиљно преиспитивање", наглашава Ђукић.
На констатацију да Украјинци сами признају да ни њихова громогласно најављивана контраофанзива не тече како треба, Ђукић каже да је контраофанзива закаснила и да још увек није узела пуног замаха јер је поремећена изливањем воде на левој страни Дњепра након што је брана дигнута у ваздух.
Ђукић наглашава да Пригожин има веома велике амбиције и да је у последње време испољавао чак и политичке амбиције.
Имао је, каже, једну турнеју по Русији, укључујући Сибир и Далеки исток, где је почео политички да се позиционира. Многи су у њему видели неког будућег Путина односно будућег председника Русије. У неколико наврата је отворено критиковао и Путина.
Истиче да је трећа и врло битна Пригожинова димензија и то што је мултимилионер или мултимилијардер.
"Његова фирма Вагнер се бави експлоатацијом злата и дијаманата по Африци, тргује нафтом и гасом, има руднике... Он је у бизнису до грла", истиче Ђукић.
"Јасно се видело да сукоб тиња и прети великим пожаром"
Историчар Александар Животић, професор Београдског универзитета, каже да оно што се догодило није изненађујуће јер се видело да сукоб може да изазове унутрашње проблеме и турбуленције у самој Русији.
"Руско државно руководство је решило да почетне проблеме у Украјини, када је у питању вођење војних операција, решава тако што ће мањак људства да надомести ангажовањем великог броја добровољаца, а потом и једне велике приватне војне компаније која је у потпуности приватна војска. Историјско искуство нас је учило да тако нешто не може да се заврши без тежег инцидента", истиче Животић.
Наглашава да то само по себи изазива нарушавање јединствене линије командовања, нарушава контролу и дисциплину унутар оружаних снага.
"Имате ситуације које се стварају саме по себи, где један мањи инцидент може да доведе до ескалације. Јасно се видело у претходних неколико месеци да тај сукоб не само да тиња, него да прети једним великим пожаром", каже Животић.
Подсећа да је почело код Бахмута, где су се Пригожинови људи жалили да не добијају довољно муниције...
"Затим је Пригожин прешао на отворену критику начина на који се води читава такозвана специјална војна операција, нарочито борбена дејства у Бахмуту. Онда је прешао на најотвореније критике војног вођства, да би се то на крају претворило у жестоку критику самог Министарства одбране, уз велике похвале на рачун украјинске армије и начина на који изводи своја борбена дејства. То свакако у Москви није могло да наиђе на добар пријем", наводи Животић.
"Разилажење на самом терену се итекако види"
Животић истиче да постоји велики број проблема на руској страни када је у питању вођење операције, нарочито када је у питању систем командовања.
Наглашава да само ангажовање добровољаца и приватних војних компанија нарушава јединство система.
"Саме Пригожинове акције су у једном моменту изашле испред онога што је вођење операције. И само Министарство одбране и Генералштаб су имали низ проблема од почетка рата. Када је у питању командовање на терену, променио се велики број генерала. Тражио се кривац за неуспехе и пропусте. Разилажење на самом терену се итекако види и одражава се на ефикасност", наглашава Животић.
Истиче да је и начин на који је Пригожин водио медијски део рата и себе представљао, уз резултате које су његови борци имали, створио у руској јавности врло позитивну слику о њему и његовој групацији, што некоме вероватно смета.
"Не сме се изгубити из вида ни начин на који је он ту компанију формирао и како је она нарасла. Имала је своје активности пре свега на простору Африке и у Сирији, међутим њено нарастање на овај ниво се десило уз помоћ државних и војних органа. Њима је дата опрема којом располаже само војска и омогућен им је приступ казненим заводима да регрутују људство из редова осуђеника за најтежа кривична дела", објашњава Животић.
Истиче да је Вагнер зато конгломерат оних који се могу назвати "пси рата" и тешких криминалаца.
"Можете мислити какав је то ментални склоп људи и колико могу бити опасни и на унутрашњем плану", напомиње Животић.
"Учешће добровољаца и плаћеника све чешћа пракса у ратовима"
Дипломата и новинар Драган Бисенић сматра да побуна јесте била изненађење јер је група Вагнер стекла репутацију апсолутног патриотизма и лојалности Русији и руском циљу у специјалној војној операцији.
"Имајући у виду да је та конфронтација са Министарством одбране и са начелником Генералштаба Герасимовим трајала неколико месеци, могло је да се сматра да је постигнут неки модус вивенди, иако је од почетка тај однос зачуђујући и неприродан за једну униформисану организацију која има строгу хијерархију", наглашава Бисенић.
Истиче да учешће нерегуларних јединица, добровољаца и плаћеника постаје све чешћа пракса у ратовима.
"То су прво испробали Американци у својим интервенцијама, а Русија је ту доктрину усвојила након интервенције у Авганистану, када је постало јасно да друштво тешко подноси дугачак и исцрпљујући рат у којем су губици континуирани, где страдају рођаци и чланови породица, што аутоматски ствара отпор према том рату, ствара напетости у самом друштву и нетрпељивост према политичком вођству", објашњава Бисенић.
Истиче да је Вагнер учествовао и у другим ратовима, али да оваквих акција и најава није било.
"Тим пре, ако можемо да се присетимо када је група Вагнер извела пред камеру 4. јуна претученог потпуковника команданта 72. мото-механизоване дивизије, чија јединица је пуцала на припаднике Вагнера, који је признао и говорио да је то чинио у пијаном стању и у тренутку нервног растројства. Такво јавно понижење армије вероватно није забележено, па ни у свим побунама које се дешавају током ратова", наводи Бисенић.
"Пригожин се етаблирао као јавно лице специјалне војне операције"
Бисенић истиче да су незадовољство и побуне јединица у ратовима рутинска и честа ствар која се догађа због проблема у снабдевању јединица и због услова за вођење рата.
"Поставља се питање зашто Вагнер, као јединица која је била практично једина која је остваривала неке резултате у последњих девет месеци, није добијао неопходну опрему да би успешно и даље водио своје операције. На једној страни одговор је да је Министарство одбране наредило штедњу свих војних материјала како би се припремило за украјинску контраофанзиву", истиче Бисенић.
Каже да се Пригожин етаблирао као јавно лице специјалне војне операције Русије и да је логично питање зашто је Кремљ дозволио да дође до сукоба и веома непријатних ствари које су незамисливе за једну војску и зашто све није решено на процедуралан и нормалан начин.
Сматра да су постојали начини да се овакав скандал и претња за положај Русије избегне, али су ствари на крају решене у последњем тренутку.
Коментари