Да ли је урушавање бране у Каховки означило крај нуклеарке у Запорожју
После пуцања бране на Дњепру, из безбедносних разлога, потпуно је обустављeн рад највеће нуклеaрке у Европи "Запорожје", јер je та вода била неопходна за хлађење реактора. Иако је украјинска "Агенција за нуклеарну енергију" саопштила да нема опасности, стрепња расте јер се ратна дејства на том подручју не стишавају. Стручњак за нуклеарну енергију, научни саветник доктор Илија Плећаш објашњава да чак и после гашења реактора постоји опасност због велике количине нуклеарног отпада. Ако, пак, не би био угашен реактор, а дође до експлозије, последице би биле катастрофалне. Ова електрана је већа и много опаснија него што је било сам Чернобиљ, рекао је Плећаш.
Нуклеарна електрана "Запорожје" има шест реактора, од којих је пет већ угашено. Током викенда почело је гашење и шестог – он се ставља у режим такозваног хладног гашења.
"Хладно гашење реактора подразумева да се у реакциони суд увлаче посебни патрони, посебне шипке које практично једу нуклеоне, на тај начин гасe ланчану реакцију и смањују се температура и притисак", рекао је Плећаш.
Коментаришући гранатирање бране Нова Каховка, чију је воду ова нуклеарна електрана користила, Плећаш је рекао да је реч о катастрофалном чину.
"Сама нуклеарна електрана мора да буде увек или уз море или уз реку или уз неко језеро са великим, стабилним количинама воде које гасе секундарни круг око реакторског језгра. Оно даје огромну топлоту, ствара се водена пара, окрећу се турбине, ствара се електрична енергија, али мора да се контролисано хлади", објашњава Плећаш.
У случају да се не угаси последњи реактор, после неког инцидента, могло би доћи до топљење језгра, да уђе у земљу и да се контаминира земља, а у случају експлозије водоника последице би биле катастрофалне.
"Било би нешто слично, чак много горе него у Чернобиљу. Ова електрана је већа и много опаснија него што је био сам Чернобиљ првише од тридесет година", навео је Плећаш.
Опасност постоји чак и када се угасе сви реактори
Украјински Енергоатом саопштава да у нуклеарки има 2.200 тона нуклеарног материјала, а ту је и нуклеарни отпад.
"Без обзира на то да ли нуклеарка ради или не, отпад је подложан да се на њега нападне. Кад смо својевремено бранили Винчу за време НАТО бомбардовања, без обзира на то што реактор није двадесет и нешто година радио, стрепили смо да не буде погођено оно истрошено гориво. Ово чак није ни истрошено, ово је гориво које је радило до јуче. Према томе, постоје велике опасности да и то гориво буде погођено и да дође до велике контаминације", рекао је Плећаш.
Контаминација на овако огромној, највећој електрани у Европи, где постоји шест блокова, довела би, истиче, до катастрофалних последица.
За сада Међународна агенција за атомску енергију саопштава да нема опасности и да прате све, а директор те агенције Рафаело Гроси најављује одлазак у Запорожје.
"Ја се надам да су они у праву, али они морају обезбедити стабилан прилив воде која ће хладити. Вода је једина која може да гаси реактор", рекао је Гроси.
"Нуклеарна енергија је енергија будућности"
Др Илија Плећаш сматра да је нуклеарна енергија једина енергија будућности и да ће се земља која о томе не размишља вратити у камено доба.
"Међутим, то је једна врло софистицирана технологија која мора да се врло прецизно ради и ове нуклеарке четврте генерације су веома сигурне, чак и за пад авиона. Међутим, видите шта може да се деси. Ми смо и прошли пут рекли да би гађање нуклеарне електране могло да доведе до неких катастрофалних последица", рекао је Плећаш.
Навео је и да страхује да од нуклеарке у Запорожју "неће бити ништа", јер је јако тешко да се поново покрене након што је била искључена.
"Није то бојлер па да се укључи и искључи, то је огроман посао и огромне паре. Цео тај регион, без обзира на то да ли је руски или украјински, осетиће последице", навео је Плећаш.
Цело гостовање др Илије Плећаша погледајте у снимку на почетку текста.
Коментари