Катастрофа након рушења бране на Дњепру – водена претња за људе, биљке, животиње, земљиште и имовину

Брана Нова Каховка, изграђена за време Совјетског Савеза како би обуздала реку Дњепар на југу Украјине, урушена је. Вода је, њеним колапсом, поплавила села и градове, што је изазвало евакуације хиљада људи, потопила поља, а обрадиво земљиште је претворила у мочвару.

Након што је брана Хидроелектране Нова Каховка разорена, Дњепар је поплавио и низводне градове, као и град Херсон. Поплаве ће највероватније бити најгора еколошка катастрофа.

Проф. др Дејан Дивац, директор Института за водопривреду "Јарослав Черни“, гостујући у Јутарњем програму, рекао је да река Дњепар, која је мања од Дунава, формира велику акумулацију воде, те да је поплављено, према објављеним информацијама, око 600 квадратних километара територије.

"Велика је катастрофа. Ко није успео да се склони од воденог таласа, животно је угрожен. Имовина је девастирана. Биљни и животињски свет такође је угрожен. Питање када ће се стабилизовати", прича Дивац.

Снабдевање водом

Говорећи о води за пиће, Дивац објашњава да је брана Нова Каховка хидроелектрана, као и да се из ње захвата вода за снабдевање становништва и наводњавање.

"Сигурно је да ће бити угрожено снабдевање водом. Инжењери ће наћи решења, али није лако ни у мирним, а камоли ратним условима", наводи Дивац.

Према његовим речима, девастиран је услед рушење бране, дуге три километра, бетонски део, што је боље од разарања земљишног.

Истиче и да историја не памти овакву еколошку катастрофу, али да је било случајева у Европи и Америци када је дошло попуштања брана, због чега је био велики број жртава.

Старе бране у Србији

Говорећи о сигурности брана у земљи, Дивац каже да имамо око 75 од преко 15 метара, такозваних високих брана.

"Имамо доста старих брана, које су грађене од педесетих до седамдесетих година, али су добро прављене. Пројектанти и мајстори су имали високе стандарде. Последњих деценија се мало градило. Бране су значајни објекти", закључује Дивац.