Студентска листа: Директна контрола НБС заказала у случају Алта банке, енергетски систем запуштен

На прес-конференцији Студентске листе поручено је да се чини да је у случају Алта банке контрола Народне банке Србије заказала.

“Гувернер и руководиоци НБС - њихов задатак је да контролишу ликвидност банака. Они по закону то морају да чине посредно, дакле дневно, посматрајући извештаје о ликвидности, али и директно - одласком у банку, и нама делује да је та директна контрола заказала у овом случају", рекао је економиста Емир Зилџовић, сарадник у писању програма Студентске листе из области економије.

Упитао је како је могуће да нека банка, која има више од десет пута више готовине у својим трезорима у односу на остале банке, гледано у односу на величину банке, није била предмет интензивне и директне контроле.

"Поред овога важно је испитати и друге ствари у вези са пословањем Алта банке, на пример како је НБС дозволила групацији Алта да преузме Јумбес банку 2019. године, јер је то незабележен пример у свету“, рекао је Зилџовић.

Зилџовић сматра да је важно испитати и како су чланови управног одбора "Алта банке" одабрани, као и како је новац у последњих седам, осам година од оснивања банке уношен и изношен и да ли су поштовани закони о спречавању прања новца.

Зилџовић тврди да постоје проблеми и у Банци Поштанска штедионица и сматра да је веома важно какав је квалитет стварне активе и какво је управљање било Поштанском штедионицом у последњем периоду.

"Енергетски систем запуштен, јавност има право да зна какво је стање у ЕПС-у"

Говорећи о ЕПС-у, проф. др Стеван Цветићанин, кандидат са Студентске листе и сарадник у писању програма из области електроенергетике, истакао је да је енергетски систем запуштен, опрема дотрајала и да се недовољно улагало у одржавање. Како оцењује, то доводи у питање поузданост производних капацитета.

“Као власт која претходних 14 година управља енергетским системом, актуелно руководство мора да преузме одговорност и одговори на неколико кључних питања - зашто је енергетски систем запуштен, зашто се јавности не саопштавају потпуне и правовремене информације о стању производних капацитета, да ли ЕПС располаже са довољно финансијских средства за стабилно пословање обезбеђивање потребних количина електричне енергије“, упитао је Цветићанин.

Истиче да јавност има право да зна у каквом је стању једно од најважнијих предузећа у земљи, какви су ризици за снабдевање електричном енергијом и да ли постоје реалне могућности за појаву додатних трошкова и евентуалних рестрикција електричне енергије.

“Истиче одлука о смањењу акцизе на нафтне деривате“

Професор на Рударско-геолошком факултету Дејан Радојевић је, говорећи о сектору нафте и гаса, рекао да одлука Владе Србије у техничком мандату о смањењу акцизе на нафтне деривате за 25 одсто истиче 8. новембра и навео да се целокупни износ од смањења акцизе прелива на малопродајне цене, те да се може очекивати поскупљење бензина за више од 21 динар, односно дизела за више од 22 динара по литру.

Говорећи о гасном аранжману између Србије и Русије, Радојевић је рекао да последњи краткорочни аранжман важи до 31. децембра и оценио да уговарање краткорочних продужења не обезбеђује довољно предвидивости, те да би циљ требало да буде дугорочније и стабилније решење.

Сматра да је оно на чему би држава требала да ради развијање алтернативних праваца и извора снабдевања.

“Потребно анализирати документацију о продаји руског дела НИС-а“

Говорећи о НИС-у, Радојевић је навео да продужена лиценца важи до 11. децембра и да НИС и даље зависи од одлуке америчких институција, а трајно решавање проблема је повезано са променом власничке структуре и одобрењем предложене трансакције.

Сматра да је потребно разјаснити саму трансакцију и уговорне обавезе у вези са будућим управљањем МОЛ-а НИС-ом.

"Потребно је прибавити и анализирати документацију о продаји руског дела МОЛ-у, укључујући купопродајни уговор, његове комерцијалне услове, цену, начин плаћања, будућу власничку структуру, укључујући евентуално учешће адвоката. Уговор између Владе Србије и МОЛ-а, права и обавеза Србије као мањинског акционара, обавезе будућег власника према рафинерији Панчево, Петрохемији и самим запосленима", рекао је Радојевић.