Институционални вакуум после избора – када ће бити формирана нова власт и шта откривају постизборне афере

После поновљеног гласања на 53 бирачка места, објављени су резултати гласања. Након што локалне изборне комисије доставе збирни извештај о резултатима гласања на њиховим територијама, РИК има 96 сати да објави укупан извештај о резултатима избора. Затим почињу да теку рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине.

Иако коначни резултати још нису проглашени, отвара се питање када би могла да буде одржана конститутивна седница Народне скупштине и да ли евентуални приговори могу да одложе формирање нове власти.

Професор Факултета драмских уметности у пензији Милош Павловић, који је од почетка подржавао студентски покрет, каже да правни тим Студентске листе још разматра изборне резултате, али да није циљ да се додатно одлаже формирање парламента.

"Генерално, став је да не желимо да сада још више пролонгирамо оно што је, у ствари, Републичка изборна комисија свесно пролонгирала и учинила да се Скупштина што касније формира", тврди Павловић.

Истиче да је Студентска листа спремна да преузме власт и да је, према његовој оцени, неопходно што пре окончати период институционалне неизвесности.

"Нама није циљ да се Скупштина што касније формира, јер се сада налазимо у једном вакууму", наводи Павловић.

Јовановић: Почетком наредне недеље могли би да почну да теку рокови

Професор Факултета политичких наука Милан Јовановић објашњава да рокови за конституисање Народне скупштине зависе од завршетка изборног поступка и евентуалних приговора.

Наводи да локалне изборне комисије имају рок од 72 сата да утврде збирне извештаје и доставе их Републичкој изборној комисији, након чега следи објављивање укупних резултата, на које је могуће поднети приговор у року од 96 сати.

"Уколико не буде приговора, то је онда идеално. Крајем недеље стичу се услови да Републичка изборна комисија расподели мандате, достави извештај Народној скупштини и од тог дана, када се то деси, а то може да буде почетком идуће недеље, тече рок за конституисање Скупштине", објашњава Јовановић.

Ипак, наглашава да је важно поштовати све изборне процедуре, без обзира на потребу да се нова власт што пре формира.

"Разумем потребу и нестрпљење да се што пре формира Влада, али је важно испоштовати те изборне процедуре, јер на неки начин чувамо интегритет, бар почињемо да градимо интегритет изборног процеса", истиче Јовановић.

Оцењује и да победа Студентске листе има посебну тежину јер је, како тврди, остварена у недемократским изборним условима.

"Мислим да ће сви извештаји посматрачких мисија констатовати да ово нису били поштени избори и да су у многим елементима, ако не у потпуности, угрожени елементи слободе изборног процеса", каже Јовановић.

Орловић: Приговори би могли да одложе формирање Скупштине и до месец дана

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић указује да је неопходно разликовати поступак заштите бирачког права од евентуалног кривичног поступка због неправилности током избора.

"То су два одвојена поступка. Са једне стране имамо повреду бирачког права, која се решава кроз приговоре комисијама, а затим коначну реч има Управни суд", објашњава Орловић.

Према његовим речима, уколико буду поднети нови приговори, њихово решавање могло би значајно да продужи изборни процес.

"Ако буде приговора, о њима ће се решавати. Тај поступак, то је оно што можда може да забрине, ако се поднесе приговор, може да траје чак и до месец дана, отприлике", упозорава Орловић.

Објашњава да би у теоријски најнеповољнијем сценарију могло да дође и до поновног гласања, на чије би резултате поново било могуће уложити приговоре.

"Све док траје усвајање приговора, могло би да се окреће у круг. Наравно, то је сада у домену теорије. Надам се да ће тако и остати", каже Орловић.

Када је реч о сумњама на изборне неправилности у Алексинцу, где је Основно јавно тужилаштво формирало предмет, Орловић наглашава да евентуални кривични поступак тече одвојено од изборног.

"То су кривична дела у вези с изборима, примање и давање мита, тако да то иде својим током ако буде покренут", наводи Орловић, уз ограду да не треба прејудицирати исход поступка.

"Афере испливавају једна за другом, институционални вакуум није добар"

Осврћући се на дешавања после парламентарних избора 25. октобра, Милан Јовановић оцењује да је Србија у осетљивом периоду, који додатно оптерећују афере и поступци покренути након избора. Као један од примера наводи дешавања у Алта банци, уз оцену да се готово свакодневно појављују нове информације које стварају неизвесност.

"Сведоци смо из дана у дан, да не кажем из сата у сат, да испливавају афере и да испадају костури из ормара бивше власти. То су озбиљни инциденти. Једна вест сустиже другу и то није добра атмосфера", оцењује Јовановић.

Подсећа да је и у претходним изборним циклусима формирање Владе трајало месецима, али указује да је сада ситуација другачија јер долази до промене власти.

"Овде долази до смене једног система који је петнаест година прожимао читаву државу и ми смо свесни сада поступка урушавања тог система. То је озбиљан институционални вакуум и зато је потреба да победник што пре седне за кормило и почне да управља", сматра Јовановић.

Упозорава да би додатно одлагање формирања нових институција могло да отежа функционисање државне управе.

"Ако се не оствари оптимистички сценарио, онда можемо закључити да постоји опструкција система око редовне предаје власти, а то не би било добро и мислим да то не иде у корист никоме", поручује Јовановић.

"Откривање афера тек почетак, институције морају да раде свој посао"

Професор Слободан Орловић пак оцењује да су дешавања након парламентарних избора позитивна и да је откривање бројних афера последица промена у друштву.

"То што се открива афера за афером или што се открива да у полицији постоје људи који се не баве законом, већ подземљем, то је тек загребано у систем", тврди Орловић.

Сматра да ће бити потребно време да се утврде све неправилности и да институције почну да функционишу у пуном капацитету.

"Мислим да су ово добри почеци, али то је тек површинско гребање по ономе што ћемо тек открити када институције у пуном замаху буду радиле свој посао", истиче Орловић.

Говорећи о резултатима избора, Орловић оцењује да победа Студентске листе представља историјски преседан, јер је, како наводи, неформални студентски покрет успео да дође до власти изборним путем.

Истиче да су могуће опструкције у процесу примопредаје власти, али сматра да оне не могу да промене изборни исход.

"Може да се деси један или други вид опструкције, али ће се на крају та власт повући", закључује Орловић.

"Студентска листа неће се мешати у рад институција, од РЕМ-а затражено да поступа по закону"

Професор у пензији Милош Павловић поручује да промене након избора не представљају револуционарни процес, већ да је циљ успостављање институција које ће поступати у складу са законом.

"Цео процес је базиран на поштовању закона и функционисању институција. Студентска листа још не контролише институције и могуће је да долази до неких личних обрачуна између разних струја, било у полицији, било у другим институцијама, у Министарству финансија, у Народној банци", каже Павловић.

Наглашава да представници Студентске листе прате дешавања у државним органима, али да не могу да се мешају у рад полиције и тужилаштва.

"Ми то не пратимо као пасивни гледаоци. Не можемо да се мешамо у функционисање тужилаштва и полиције, али знамо да су људи који раде у тим институцијама вољни да комуницирају са кандидатима и људима у Студентској листи", истиче Павловић.

Наводи да су представници Студентске листе разговарали и са члановима Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), од којих су затражили да почну да обављају своје надлежности.

"Данас су представници Студентске листе разговарали и замолили чланове РЕМ-а да почну да раде свој посао у складу са својим овлашћењима, законом и пословником о раду, тако да ће се вероватно десити неки први помаци у раду РЕМ-а", наводи Павловић.

Објашњава да циљ није да оставке чланова РЕМ-а доведу до блокаде рада тог тела, већ да институција настави да функционише.

Говорећи о захтевима за оставке појединих функционера, Павловић истиче да се, осим законске и кривичне, поставља и питање моралне одговорности за поступање у претходном периоду.

"Није у питању само законска и кривична одговорност и то ће боље професори да вам кажу него ја. У питању је један степен велике моралне одговорности која је изгубљена у овом друштву нелегалним акцијама, али и између осталог и свим тим пласирањем различитих идеја преко медија", додаје Павловић.

"О саставу нове Владе одлучиваће се заједнички, о имену мандатара се већ разговара"

Професор Павловић изјавио је да се у оквиру Студентског покрета већ разговара о саставу будуће Владе и могућим кандидатима за мандатара, али да ће коначне одлуке бити донете заједнички.

"Хоризонтално одлучивање је и даље идеал рада целог студентског покрета. Паралелно са припремама за рад Скупштине, на тај начин се одлучује и о предлозима за састав Владе, али ће дефинитивне предлоге усвајати Скупштина и њени чланови", објашњава Павловић.

Говорећи о томе да ли ће свих 140 посланика Студентске листе бити у једном посланичком клубу или ће их бити више, Павловић каже да то није пресудно питање.

"Да ли ће бити више или један посланички клуб, мислим да је то мање битно. Битно је да ће постојати једна идеја која ће бити примарна у тим првим данима, а она ће бити везана искључиво за програм који је написан", истиче Павловић.

Наводи да ће у избору чланова будуће Владе учествовати представници универзитета који су чинили студентски покрет, њихови сарадници и кандидати за народне посланике.

"Влада ће бити формирана у договору између свих актера, а то су сви универзитети који су сачињавали студентски покрет, заједно са својим сарадницима и кандидатима. Изнеће се предлози и онда ће се заједно одлучивати о томе како да се формира та Влада", каже Павловић.

Потврђује да су разговори о потенцијалном председнику Владе већ у току, али да конкретно име још није усаглашено.

"О имену председника Владе се већ расправља. Када сви усвоје то име, мораће, наравно, и са тим човеком да се разговара, јер је у питању тимски рад", наводи Павловић.

Истиче да ће приликом избора мандатара бити важно да та особа може да окупи различите актере и обезбеди спровођење договореног програма.

"Име мандатара ће бити једно од имена за које се у том тренутку буде сматрало да представља највећи кохезивни фактор и да може да спроведе оно што ће спроводити и министри, а то су приоритетна питања", објашњава Павловић.

Поручује да ће фокус будуће Владе бити на решавању актуелних проблема грађана.

"Ова земља у овом тренутку има доста горућих проблема", закључује Павловић.

Емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.