Да ли ће промена власти значити и отварање новог поглавља у односима Београда и Брисела

Победа Студентске листе отворила је питање да ли Србија, после готово пет година застоја, може да настави европске интеграције. Европски лидери брзо су честитали победницима избора и понудили подршку реформама.

Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела, каже да део аналитичара оцењује да су поруке европских званичника стигле са закашњењем и да је током готово две године протеста пропуштена прилика да Европска унија јасније подржи захтеве за демократским реформама.

Како наводи, критичари досадашњег приступа Брисела сматрају да су европски лидери често давали предност стабилности и предвидљивости односа са претходном влашћу, уместо да снажније указују на проблеме у области демократије.

Због тога се, према оценама појединих аналитичара, поставља питање колико ће будућа влада Србије бити заинтересована за европске интеграције и да ли ће оне бити међу њеним првим приоритетима. 

Европски пут Србије готово пет година је у застоју, а наредне недеље очекује се објављивање годишњег извештаја Европске комисије о проширењу. Према очекивањима из Брисела, извештај ће показати колико је Србија у међувремену заостала за другим земљама кандидатима, укључујући Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију.

Поједине дипломате и аналитичари оцењују да би изборни резултати могли да створе услове за превазилажење препрека повезаних са стањем демократије и владавине права.

Међутим, још није извесно да ли ће то довести до конкретних одлука у наредним недељама или месецима, пре свега о отварању Кластера 3 и деблокади дела средстава из европског Плана раста. 

Бојана Селаковић: Србија има прилику да обнови односе са ЕУ

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да прве поруке европских званичника после парламентарних избора у Србији види као подршку промени власти и спремност за успостављање другачијих односа Београда и Брисела.

"Верујем да након свих ових година блокаде и различитих тензија које су постојале у односима Србије и Европске уније сада имамо основни предуслов да можемо да ресетујемо односе", истакла је Селаковићева.

Оцењује да су поруке из Брисела охрабрујуће и да постоји спремност да се будућој влади пружи подршка у областима због којих је европски пут Србије годинама био у застоју.

"Верујем да постоји искрена воља да се са будућом владом ради и да се Србија подржи управо у областима које су биле најпроблематичније и због којих је у највећој мери стајао европски пут", навела је Селаковићева.

Сматра да претходна власт није показивала суштинску спремност за напредак у европским интеграцијама, што је, према њеној оцени, доводило до незадовољства и у Бриселу и међу грађанима Србије.

Одговорност ЕУ за губитак поверења грађана

Говорећи о ранијим критикама представника Студентске листе на рачун односа Европске уније према властима у Србији, Селаковићева је оценила да део одговорности за такву перцепцију сноси и сам Брисел.

"Начин на који је вођен процес европских интеграција и реакције појединих европских званичника стварали су перцепцију да је тај процес инструментализован и монополизован од стране владајуће странке и дела институција", рекла је Селаковићева.

Наводи да процес није био довољно транспарентан и да велики део друштва није имао увид у то шта се у оквиру приступних преговора дешава.

"То је створило слику у којој је Европска унија перципирана као савезник претходне власти. У томе постоји и одређени део одговорности саме Европске уније", истакла је Селаковићева.

Подсећа да до 2022. године, према њеној оцени, није постојала јасна стратешка визија проширења ЕУ, док су земље кандидати имале приступ одређеним фондовима, али без суштинског напретка у реформама.

Истиче да се успех европских интеграција не мери само отварањем преговарачких поглавља, већ пре свега променама које грађани осећају у свакодневном животу.

"Суштина европских интеграција и напретка земаља кандидата најдиректније је повезана са оним што грађани те државе осећају. Напредак у реформским процесима треба да значи да се дешавају ствари које су добре за грађане", објаснила је Селаковићева.

Слобода медија један од услова за наставак ЕУ интеграција

Селаковићева сматра да грађани Србије нису били довољно информисани о томе шта доноси чланство у Европској унији и да је на њихову перцепцију утицала дугогодишња противречна комуникација претходне власти.

"Истовремено се представљала и као искључиво проевропски и као искључиво антиевропски актер. Слате су веома збуњујуће поруке и грађанима и Европској унији", оценила је Селаковићева.

Указује да су проблеми у области медијских слобода били један од разлога због којих Србија готово пет година није отварала нове преговарачке кластере.

"Сваки даљи напредак у области медијских слобода неће бити само препознат као реформски напредак Србије, већ ћемо ми као грађани од тога имати најдиректнију корист, јер ћемо моћи да будемо правовремено и објективно информисани", истакла је Селаковићева.

Средства из Плана раста 

Као једно од важних питања издвојила је и коришћење средстава из Плана раста Европске уније за Западни Балкан.

"За сада је повучено можда неких десет одсто средстава. Ако тај новац не буде искоришћен за реформске активности за које је намењен, то ће бити још једна пропуштена прилика", упозорила је Селаковићева.

Сложенија питања не морају да зауставе остале реформе

На питање да ли Србија може да напредује у областима у којима постоји сагласност са Европском унијом, док се сложенија питања, попут односа према Русији и Косову и Метохији, решавају касније, Селаковићева је одговорила потврдно.

"Однос Србије и Европске уније је изузетно комплексан и широк и никако не подразумева само однос према Косову и Русији", нагласила је Селаковићева.

Према њеним речима, питања спољнополитичког усклађивања свакако ће доћи на дневни ред, али постоји простор да се у међувремену напредује у другим областима.

"Европска унија је од почетка рата у Украјини показала велики степен флексибилности када је реч о тежим темама у односима са државама кандидатима", навела је Селаковићева.

Оцењује да је свођење европских интеграција искључиво на питања КиМ и Русије у претходном периоду служило као објашњење за изостанак напретка, док је, према њеном мишљењу, суштински проблем био недостатак демократских реформи.