Драгана Митровић: Истина о жртвама је наша дужност, Србија није ничији експонент

Разговор је почео од премијере филма "Златни рез 42: Дјеца Козаре" редитеља Лордана Зафрановића, који је, како је подсетио водитељ Бојан Билибија, највећи хрватски редитељ, а чије је сведочанство о Независној Држави Хрватској утолико важније јер долази од припадника тог народа. Митровићева је истакла да је тема страдања српског народа истовремено врло важна и запостављена, и то из много различитих разлога. Како је објаснила, та тема је шира од самог српског народа, јер представља и борбу против нацизма и фашизма, ревизије историје и поновног јављања фашизма и нацизма.

Ревизија историје и борба за бројеве жртава

Професорка Митровић је указала на то да ревизија историје сеже далеко и да је била присутна и када је обележавана годишњица избијања Првог светског рата, у шта је, како је навела, немачка држава много уложила.

"Немачка држава је уложила силан новац да мобилише различите историчаре и квазиисторичаре, и различите кампање", рекла је Митровићева, оцењујући да је циљ био да се прикрије одговорност Немачке за покретање Првог светског рата. Додала је да се кривица уместо тога приписује Србима преко кривице Гаврила Принципа, иако је, како је подсетила, Млада Босна била вишенационална организација.

Говорећи о страдању српског народа у Другом светском рату, Митровићева је подсетила на речи свог професора – да су устанци против окупатора избијали тамо где су у бившој Југославији живели Срби. Како је објаснила, један од разлога биле су слободарске традиције народа, а други борба за опстанак. На територији НДХ, поред збегова и избеглиштва, устанак је био начин да се избегне страдање у систему логора Јасеновац, о којем говори и Зафрановићев филм.

Митровићева је посебно нагласила значај очувања истине о броју жртава.

"Сада је борба за бројеве, неки људи из нашег народа смањују бројеве жртава. Сматрам да је и то злочин своје врсте, јер ко има право да заборави једну жртву", рекла је и подсетила на речи глумца Микија Манојловића да је свака жртва један човек и једна судбина, те да се о свакој може снимити филм.

Такође, поставила је и неколико питања: зашто српски комунисти после Другог светског рата нису водили рачуна о Космету и тим жртвама? Зашто се нису борили за комеморације и право откривање истине?

"Откривање потпуне истине је наша дужност према свим страдалим жртвама и према нашем народу, и доказ некаквог самопоштовања", нагласила је Митровићева.

"За дом спремни" – од злочина до стадиона

Водитељ је указао на то да се у Зафрановићевом филму види да пре и после сваког приказаног злочина усташе узвикују "За дом спремни", и то гласно и поносно, али да се ти исти покличи и данас чују на хрватским стадионима и на концертима Марка Перковића Томпсона, укључујући и онај у Вуковару, на самој граници са Србијом.

Митровићева је оценила да је у образовном програму Хрватске, а посебно у њеној политичкој јавности, усташоидна прошлост потпуно занемарена, уз напомену да су усташе, као и окупатори, имале подршку дела народа и Римокатоличке цркве у Хрвата.

"Ово је много опасније, ово је опасно, ово је прихватање зла, оправдавање зла", рекла је Митровићева и подсетила на протеривање Срба 1991. године, обележавање Срба кроз лична документа као припадника другог народа, као и на убиства цивила у Лици и Далмацији и случај породице Зец.

Како је навела, хрватски политичари добро знају да је, према њеним информацијама, Римокатоличка црква у Хрватској субвенционисала карте за концерте како би оне биле изузетно јефтине, управо да би што више људи могло да узвикује "За дом спремни".

Водитељ је подсетио да је Зафрановић деценијама непожељан у Хрватској, откако је дошао на идеју да сними такав филм. Навео је и да је пре седам до осам година премијеру филма понудио тадашњој хрватској влади, предвођеној Андрејем Пленковићем, уз предлог да Хрватска финансира снимање – управо зато што би то била племенита побуда која води очишћењу и смирењу.

Митровићева је оценила да таква влада никада не би могла да прихвати тај предлог јер би је, како је рекла, срушиле ултрадесничарске, пронацистичке и проусташке снаге у том друштву, које се данас глорификују и легитимизују. Подсетила је и да су у власти у Хрватској тренутно, како је навела, некакви ветерани, "пола стварни, пола измишљени", и ултрадесничарске снаге које су своје учешће у владајућој коалицији условиле изостанком представника српског народа.

На констатацију водитеља да су филм на крају финансирале Република Српска и Србија и да је одмах проглашен пропагандистичким пројектом, као и на питање да ли неко заиста мисли да се Лордан Зафрановић може "купити" и учествовати у било чијој пропаганди, Митровићева је одговорила да је то немогуће. Објаснила је да људи полазе од себе и тешко прихватају да постоји неко морално чист, поштен, креативан и храбар.

"Људи, наравно, полазе од себе и тешко ће поверовати да је могуће да постоји другачија особа, другачији човек. Просто, за њих је и увредљиво да је неко морална величина, да је чист, да је поштен, да је креативан, да је велики и да је толико храбар да може да уради тако нешто", рекла је саговорница.

Подсетила је да је Зафрановић један од мотива за снимање филма објаснио тиме да жели да Европи укаже на властиту одговорност, будући да је фашизам настао у Европи и да су европске колонијалне силе проузроковале два светска рата негујући империјализам и фашизам.

"Они су готово патентирали све зло познато свету, од етничког чишћења, пресељавања становништва, чак дечје логоре", рекла је Митровићева. Додала је да данас видимо земље Европске уније које окрећу главу од овог филма зато што неки центри моћи форсирају ревизију историје и славе ослобађање Европе од фашизма и нацизма "без ослободиоца", односно без Совјетског Савеза и Русије као наследнице те државе.

Митровићева је навела и да су силе које желе да ревидирају историју и одбаце властиту одговорност веома моћне. Подсетила је на "пацовске канале" и изнела тврдњу да у Немачкој никада није извршена денацификација.

"Ми знамо да у Немачкој никада није извршена денацификација, да су се и на средњим и на вишим нивоима, јако брзо после рата, појавили бивши стубови, што креативни, уметнички, инжењерски, политички, Трећег рајха", рекла је Митровићева. Изнела је и тврдњу о везама породице Буш са банкарством Трећег рајха, оцењујући да су те везе "јако дубоке, разгранате и вуку на различите стране, углавном до највећих центара моћи који у свету постоје".

Ипак, истина, поготово уметничка истина, нађе пут, па ће и овај филм наћи пут до многих гледалаца, оценила је Митровићева. Водитељ емисије "У среду са Бојаном Билибијом" подсетио је да филм није нашао пут до фестивала у Карловим Варима ни у Кану, а да су га у Берлину, како је навео, одбили чак и не погледавши га.

Сагласна са њим да је то срамота за те фестивале, Митровићева је додала да данас постоји један алтернативни, нови свет који има и своју уметничку и креативну страну и да је Европа ипак мањина човечанства.

"Већина света живи на неким другим континентима, у неким другим престоницама. Свакако је срамота за Карлове Вари поготово, а и за Берлин, наравно. Венецију, добро, она је више овако шоу-бизнис и слично, мада се и ту приказују извесни филмови, али хоћу да кажем да ја ипак верујем да ће тај филм наћи пут до гледалаца", рекла је Митровићева.

Спољнополитичко позиционирање Србије

Србија, иако географски припада Европи, последњих година налази све мање разумевања и заједничког језика са Европљанима, оценио је водитељ. Подсетио је да је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио да су односи са Србијом веома добри и да је све више конгресмена који желе да подрже резолуцију која у најпозитивнијем светлу говори о Србији. Навео је и да је председник Русије Владимир Путин отворено подржао кандидатуру Александра Вучића за премијера, као и да Србија гаји однос пун дубоког поштовања са Народном Републиком Кином, где је председник Вучић од председника Си Ђинпинга добио највиши државни орден.

"Долазимо до парадоксалне ситуације да три највеће глобалне суперсиле изузетно уважавају Србију, а да једино, некако, чини ми се, ови наши из региона који нас окружују, углавном они нешто стално имају неке замерке и примедбе", рекао је водитељ, питајући како то може да се тумачи.

Митровићева је најпре објаснила да је Србија војно неутрална држава и да још није увела обавезни војни рок, који је, према њеној оцени, неодвојив део таквог концепта. Изразила је наду да ће до тога доћи када економија буде способна да то финансира.

"Политички нисмо неутрални зато што се наше власти у континуитету залажу за придруживање Европској унији, и ми знамо да смо већ предуго земља кандидат", рекла је саговорница.

Додала је да Европска унија, са једне стране, има пет чланица које нису признале "самопроглашену, такозвану Републику Косово", а да бриселска администрација фактички глуми неутралну страну у преговорима између Србије и "дела наше територије под патронатом Уједињених нација".

На питање водитеља да ли се ту крије корен проблема, Митровићева је одговорила потврдно. Оценила је да је била велика грешка што је дозвољено измештање тог питања из Савета безбедности Уједињених нација у Брисел, као и избегавање гласања у Генералној скупштини у тренутку када је Србија могла добити већинску подршку.

Према њеној оцени, реч је о "лажно неутралном преговарању", чији је циљ потискивање Републике Србије са простора Космета и проглашавање таквог стања свршеним чином. Додала је да се тај процес убрзава институционалним насиљем привремених институција, нарочито откад је Курти на њиховом челу, док Европска унија "тобоже, некада некога и опомене, а углавном шире руке, тобоже су немоћни".

Када је реч о подршци председника три велике силе, Митровићева је рекла да никада не би изједначавала односе са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином са било којим другим билатералним односом, укључујући и онај са Сједињеним Америчким Државама.

Објаснила је да спољна политика Србије подразумева отвореност за сарадњу са великим силама, са којима појединачно постоји много разлога за сарадњу, али и са другим земљама, попут Уједињених Арапских Емирата, Азербејџана, Узбекистана, Турске, Индије, Јапана и Јужне Кореје. Турску је описала као земљу "у коју нико жив на свету не може да се поузда", али и као корисног партнера у многим стварима.

Говорећи о односима са Сједињеним Америчким Државама, Митровићева је оценила да су они доживели велики заокрет – од потпуно непријатељског односа, када су САД бомбардовале Србију 1999. године и биле на челу "те злочиначке алијансе која нас је бомбардовала", до сада "једног добронамерног приступа администрације председника Трампа и настојања да се суштински кроз овај дијалог ти односи промене".

Такође, изразила је сумњу у то колико је тај заокрет суштински и да ли ће САД имати смелости за искорак који се тиче Косова и Метохије. Додала је да се то можда може очекивати када се види повлачење америчких трупа из различитих земаља, као и повлачење америчких нуклеарних капацитета са територија блиских савезника.

На оцену водитеља да Брисел нема капацитете да решава статусна питања, односно да све што би евентуално било договорено у Бриселу не може да прође без Савета безбедности Уједињених нација, Митровићева је рекла да нико у Србији нема овлашћења за потписивање таквог договора. На питање чему онда служе бриселски преговори ако немају та овлашћења, одговорила је: "Па смисао је замајавање, обмањивање Србије."

Говорећи о притисцима, навела је бруталне и неуљудне притиске, организовање обојене револуције и деловање кроз агенте страног утицаја у Србији, који, према њеним речима, нису малобројни. Оценила је да је тај сектор "страховито разгранат" од средине деведесетих година, а нарочито после 2000. године.

"Јако много људи је ту ангажовано, као што смо могли да видимо кроз протесте протекле две године, а и неки од њих су се хвалили ко је све пролазио кроз њихове обуке, па смо чули да су ту били и полицајци, и судије, и тужиоци, и директори школа, и професори, и тако, милина једна, како се подрива систем од стране земаља које глуме да су пријатељске земље Србији", рекла је Митровићева.

Када је реч о Бриселу, оценила је да је "препун агената страног утицаја, инсталираних фигура које су толико гротескне да се неки озбиљни страни фактори чуде како је могуће да водећа, врло висока места у Бриселу заузимају фигуре изузетно скромних способности, капацитета, профила".

Као пример навела је "госпођу Аналену Бербок", од које се, како је рекла, могло чути да се њих и не тиче шта њихов народ мисли, јер они спроводе "неку" агенду.

На шалу водитеља о томе да ли и они спроводе наредбе некаквог пленума, Митровићева је рекла да они имају "далеко боље организованог и препознатљивог, да кажемо, инструктора или управљача тих процеса". Подсетила је да је Европска централна банка "препуна људи из Голдман Сакса", као и битне финансијске институције у државама Европске уније.

"То је много озбиљнија прича. И оног момента кад је Европска унија достигла технолошки ниво Сједињених Америчких Држава и величину бруто домаћег производа, онда се повлаче сви привилеговани статуси и креће фронтални напад на њу", рекла је.

Преговарачки процес оценила је као "један преварни процес", у којем се виде "огољени интереси" Немачке, која гура свој Берлински процес и која се чак супротставља Сједињеним Америчким Државама и њиховом пројекту Отворени Балкан.

"Дакле, имамо и преко такозваног високог представника у Босни и Херцеговини, дакле, то је огољени интерес Немачке који сада Американци покушавају да срежу, успевају, јер ипак је њихова моћ та која доминира", рекла је Митровићева.

Упркос свим причама и "кукњави у региону" како Србија "седи на много столица", показало се да у великој мери постоји завист, јер "ипак Србија није ничији експонент", рекла је професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду Драгана Митровић, гостујући у емисији "У среду са Бојаном Билибијом" Радио Београда 1.

Додала је да сматра да су наше власти прихватиле "тај глобалистички неолиберални концепт економије, што је велика штета". Изразила је наду да ће после избора, за које очекује да ће због озбиљности понуде владајуће, доминантне партије и неозбиљности понуде друге стране бити завршени убедљивом победом владајуће партије, доћи до промене економског концепта.

"Сматрам да је нужно да се промени економски концепт, да подразумева фокусирање на смањење неједнакости, јачање средњег слоја и неких битних сегмената наше економије који ће нас учинити далеко отпорнијим, уз подизање технологије. Све се то може учинити", закључила је Митровићева.

Сарадња са великим силама и енергетска криза

У наставку разговора саговорница је анализирала спољнополитичку формулу Србије кроз сарадњу са кључним партнерима. Како је навела, сарадња са Кином превасходно подразумева велике инвестиције, са Русијом политичку подршку поводом Косова и Метохије и енергетику, док се са Сједињеним Америчким Државама тражи и одређена политичка подршка, уз сарадњу у областима попут здравства, биотехнологије и технологије.

"Покривена је читава палета интереса кроз нашу спољну политику коју водимо", рекла је Митровићева. Додала је да Србија има и "француски стуб", који може да се сматра европским стубом, од којег такође добија политичку подршку, уз оцену да је Париз "много пута када је нешто било важно" био ту за Србију.

Навела је да су односи са Кином богати и обухватају војну, технолошку, образовну и културну сарадњу, као и да би сарадња са Руском Федерацијом била "далеко богатија и видљивија" да Србија није окружена земљама које су увеле санкције Русији, због чега постоје "огромне и велике препреке" у логистичком смислу.

Митровићева је додала да је конкурентска привлачност наше привреде и пословног амбијента – како за домаће привреднике, тако и за стране инвеститоре – један од разлога за долазак и инвестирање у Србију.

Оценила је да су односи са многим земљама које су признале "самопроглашену независност Косова" такви да, иако остају на задовољавајућем дипломатском нивоу, те земље финансирају разне невладине организације које "подривају ову државу".

"Политички односи и дипломатски односи остају на таквом нивоу, или таквог квалитета, да некако нас штите од претерано директних притисака, навала, и они остају овако субверзивни. Што не значи, морам признати, да су много мање опасни, али некако смо ми просто задржали макар једну дозу самопоштовања", рекла је Митровићева.

Оценила је да је са таквим земљама тешко и отворено разговарати, јер им је таква врста разговора страна, и да су често "промотери политика које финансирају некаква нарко-мафија, или мафија која се бави трговином људима, или наоружањем", док истовремено "глуме некакве моралне величине које нама спочитавају ово или оно".

"У својим земљама, на пример, најдиректније забрањују друге медије, шире најцрњу ратну пропаганду, спремни су да организују преврат у трећој земљи, или да гурну неку земљу у рат, и да гледају како та земља нестаје као марионета њихових политичких тежњи, или да се ангажују да прекроје изборе у некој земљи ако им се не допадне резултат", рекла је Митровићева.

Оценила је да се наша власт определила за неколико заштитних стубова који, када затреба, заустављају таласе и омогућавају да се иде даље.

Уз оцену да је Србија "за сада добро пролазила", јер је динамика велика и тешко је предвидети непредвидиве догађаје, али да "тај наш брод опет успешно плови", Митровићева је говорила и о Путиновој изјави којом даје подршку Србији.

Према њеним речима, то би требало да буде доказ исправности политике неутралности, али су се из опозиционих кругова одмах чуле оптужбе да је то мешање Русије у наше изборе.

"Они су навикли да се мешају њихови спонзори", рекла је Митровићева. Додала је да је оваква подршка руског председника Александру Вучићу и партији на чијој је листи први "за њих ударац", јер, како је навела, "огромно бирачко тело, огроман проценат народа обожава Владимира Путина због тога што је он толико другачији од огромне већине светских лидера".

Митровићева је подсетила да је на прошлогодишњем заседању Валдајског клуба речено да се у Србији одвија обојена револуција. Оценила је да је, ако Путин то тако процењује на основу извештаја обавештајних служби Руске Федерације, "логично да он даје подршку владајућој партији и њеном водећем човеку".

Како је додала, на међународној научној конференцији "Сусрет Истока и Запада за безбедност Евроазије" у Истанбулу, на којој је учествовала, чула је да је једна немачка професорка са Бонског универзитета добила отказ због ставова и сарадње са Русијом и Кином. Оценила је да је то "модел" и "алатка" која се примењује и на професоре на београдском и другим универзитетима.

Говорећи о енергетској кризи у Европи, Митровићева је оценила да народ сигурно страхује, јер поскупљења ударају по новчанику, уз раст цена грејања и несташицу дизела, као и да то схватају привредници.

"Страшно је што су владе ових земаља, и заправо бриселска бирократија, руковођене страним интересима, супротним интересима Европске уније, њених држава чланица, њихових народа, донеле одлуку да уведу санкције Руској Федерацији, санкционишући употребу, дакле, јефтиног руског горива", рекла је Митровићева.

Подсетила је да су руски енергенти још од средине седамдесетих година редовно долазили до ових земаља и били доступни по цени, количини и редовности испоруке.

Указала је и на "невероватну деструктивну, самоубилачку одлуку" да се од 2027. године у потпуности забрани коришћење руског гаса. Навела је да су те земље "тобожњу зависност од увоза енергената из Руске Федерације замениле зависношћу од увоза из Америке по два и по пута већој цени", оценивши да су тиме уништиле своје економије, нарочито Немачку, која се "буквално деиндустријализовала".

Митровићева је подсетила да су Сједињене Америчке Државе спречиле изградњу Јужног тока и утицале на бугарску владу да не пристане на тај пројекат, као и да Србија сада преко Турског тока снабдева и своје тржиште и мање земље, те да гради нафтовод ка Мађарској.

Говорећи о политичким променама у Европи, Митровићева је оценила да је становништво незадовољно опадањем животног стандарда услед повећања цена енергената, горива и огрева, као и губљењем радних места, уз податак да су хиљаде фабрика затворене.

Навела је да се због несташице керозина масовно укидају ваздушне линије, али и да се истовремено отварају нове, ка Пекингу и Њујорку. Издвојила је и податак да је Телеком Србија највећа регионална листирана компанија, оценивши да је то "велика ствар".

На питање докле ће довести политичке промене у Европи, Митровићева је одговорила да становништво излази на изборе и гласа за другачије опције, што се види у немачким покрајинама, Румунији, донекле у Бугарској и Чешкој, као и кроз протесте против рата и најаве обавезног војног рока.

Поставља се питање, како је рекла, да ли ће те промене довести до промене састава парламената и влада или ће бити опструисане, као што се до сада дешавало у Француској, Немачкој и Румунији, а још драстичније у Молдавији.

БРИКС као нови свет

Једна од тема био је и самит БРИКС-а, за који је водитељ оценио да је по свим показатељима већи од групе Г7 – економски, демографски, територијално, војно и енергетски.

Митровићева је подсетила да је ово била двадесета годишњица оснивања БРИКС-а, чији су се зачеци везивали за први сусрет министара спољних послова Кине, Бразила, Русије и Индије на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација. Навела је да им се 2011. године, после самита у Јекатеринбургу, придружила Јужна Африка, док је 2024. године уследило ново проширење на неколико афричких земаља и заливских монархија.

Оценила је да је БРИКС "још увек нека платформа за преговоре, договоре око тога како управљати глобалним питањима, од неких еколошких, економских, трговачких". Додала је да су земље чланице незадовољне начином на који функционишу међународне организације, сматрајући да оне одражавају интересе најразвијенијих земаља које су их и основале.

"Они себе називају растућим економијама. Они су моћни јер поседују енергију, тржишта, радну снагу", рекла је Митровићева. Додала је да поседују и производњу хране, прерађивачке капацитете и високу технологију у многим областима, те да тргују у националним валутама и тиме "врше дедоларизацију, убрзавају процес дедоларизације".

Земље БРИКС-а су инспирисане санкцијама које Сједињене Америчке Државе користе као контролор употребе долара, оценила је Митровићева, уз напомену да се јавно добро не сме претварати у геополитичку алатку.

Додала је да БРИКС мења реалност света креирајући нове дигиталне начине плаћања, има развојну банку, финансира пројекте, образовну и технолошку сарадњу и инсистира на "зеленој дигитализацији".

Говорећи о последњем самиту, Митровићева је навела да је Индија желела и предложила бољу координацију развојних економских политика, али да се битан део сарадње односи на мењање постојећих међународних институција.

На питање водитеља да ли очекује да би БРИКС у будућности могао да прими Сједињене Америчке Државе, Митровићева је одговорила да не очекује, јер САД себе "увек виде, ма шта радили и причали, као господара света".

"И док год имају снаге, они ће се тако понашати. Ја верујем да ће заувек видети тако себе", рекла је Митровићева, додајући да би можда тек неколико деценија после стварног губитка тог статуса могле да промене начин на који виде себе и конципирају своју политику.

Митровићева је подсетила да је председник Трамп претио појединим државама због дедоларизације. Оценила је да се долар користи као средство плаћања у више од педесет одсто случајева, док америчка привреда заузима можда шеснаест одсто глобалне производње, што САД даје огромну моћ.

"Они ће наставити да се боре против тога док год имају средства, а БРИКС је управо зато привлачан", закључила је професорка Драгана Митровић, гостујући у емисији Радио Београда 1 "У среду са Бојаном Билибијом", додајући да због тога постоји и толико претендената на чланство.