Билбија: Свет се мења и земље све чешће говоре "не" Бриселу; Вулетић: Код грађана Србије расте евроскептицизам
Од европских интеграција до постојеће изборне кампање у Србији – уредник "Политике" Бојан Билбија и професор социјологије Владимир Вулетић оцењују да су пред грађанима све сложенији политички избори. Вулетић поручује да се мора повући "црвена линија" између политичке кампање и насиља, док Билбија сматра да ће грађани пре свега мерити економске резултате и животни стандард.
Одлука грађана Исланда да током викенда на референдуму још једном одбију наставак преговора са Европском унијом, замрзнутих још од 2013. године, покренула је широк међународни одјек и отворила питање стварне привлачности европских интеграција у савременом свету.
Иако земља има статус кандидата који мирује, а преко чланства у Шенгену и Европском економском простору већ ужива бенефите заједничког тржишта попут Норвешке или Швајцарске, Исланђани су изнова поручили да им пуноправно чланство у Бриселу није циљ.
Уредник листа Политика и аутор подкаста Бојан Билбија истиче да је случај Исланда специфичан због чињенице да су се грађани већ два пута у последњој деценији изјаснили против наставка преговора, али да то пре свега осликава шире глобалне промене.
"То само сведочи о томе колико се данашњи свет мења, колико се већ променио и да неке ствари које су можда биле незамисливе пре десетак или петнаест, двадесет година, а данас се итекако дешавају... А са друге стране, имате земље попут нас који двадесет пет година стојимо у чекаоници и некако имамо стално утисак да ту нешто слабо иде, да тешко иде", наглашава Билбија.
Професор Владимир Вулетић објашњава да се специфичност Исланда огледа у врло конкретним националним интересима и економској зависности од рибарства, чији прописи у оквиру европских интеграција не одговарају домаћој привреди. Међутим, када је реч о Западном Балкану, проблем је двосмеран.
"Питање западног Балкана и његовог приступања Европској унији је много сложеније. Ради се и о нерешеним односима између земаља на западном Балкану... Како време одмиче, чини ми се да и код грађана Србије расте један евроскептицизам и нисам више сигуран као што сам био, рецимо, пре пет или десет година како би данас у Србији прошао референдум везан за питање приступања Европској унији", истиче Вулетић.
Србија уочи избора – између економских резултата и каменица
Док се на међународном плану ломе копља око будућности интеграција, у Србији се политичка температура нагло подиже са најавама ванредних избора за 18. или 25. октобар.
Говорећи о инцидентима у Ужицу, професор Вулетић упозорава да се политичке кампање и борба идеја морају јасно одвојити од основних правила јавног реда и мира, као и од физичког насиља.
"Пре свега мислим да оно што се догодило у Ужицу нас упозорава да морамо да раздвојимо две ствари. Једна је политичка кампања, а сасвим друго је нешто што је везано за поштовање јавног реда и мира, што је везано за аутономију новинарства, што је везано за насиље. Дакле, та црвена линија мора да се подвуче и то је сада питање државе", сматра Вулетић.
У трци која следи, грађани ће пре свега вагати економске резултате и животни стандард сматра Бојан Билбија. Указује на парадокс у којем поједини актери политичке сцене уместо идеја и програма нуде деструкцију и насиље.
"Ви дођете са двеста људи против петнаест хиљада људи да правите неку врсту контра митинга, па онда и то буде мало, па баците огроман камен, па умало убијете сниматеља РТС-а... Ви заправо нудите камен. Ваша политика је бацање камена и то оног великог и, и мислим да је то апсолутно погрешно", закључио је Билбија.
