Положај Срба на КиМ – неизвесност, притисак и институционално насиљe

Као најважнији проблеми издвајају се најављена интеграција здравства и образовања, односно затварање институција које функционишу у српском систему, политичке и међуетничке тензије, неповољна економска ситуација и ограничене могућности запошљавања.

Председница Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Данијела Николић оценила је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, да ситуација у Покрајини осликава тешку реалност са којом се српски народ суочава деценијама, а посебно у протеклих пет година.

Седам деценија борбе за основно право – слободу

Николићева наглашава да је безбедносна ситуација најгора тачка и да народ у Покрајини пре свега вапи за слободом.

"Последњих пет година, од 2021. године до 2026. године, имамо преко 800 етнички мотивисаних напада. Ви сваку вест коју испратите са простора Косова и Метохије видите као неко дешавање које је тешко по српски народ", навела је Николићева.

Она додаје да је затварање институција срачунати покушај Аљбина Куртија да обесмисли Заједницу српских општина, која је део Бриселског споразума, са циљем да се тема дијалога потпуно минимизира.

Нереаговање међународне заједнице и монтирани процеси

Коментаришући континуирано привођење Срба и оптужбе за наводне ратне злочине, Николићева сматра да међународна заједница окреће главу и да својим ћутањем одобрава потезе Приштине.

"Многи поступци који се воде неправедно, воде се уз два сведока, монтирани процеси су чињеница да Аљбин Курти и власти у Приштини раде шта желе. Они имају под својим патронатом полицију, судове, тужиоце, и ту не суди право, него политика", поручује она.

Објашњавајући последња дешавања у вези са главним мостом на Ибру између јужног и северног дела Косовске Митровице, Николићева је упозорила да се прелазак надлежности са КФОР-а на тзв. косовску полицију користи као покушај рушења последњег бедема суверености на том делу територије.

Указала је и на недавни случај хапшења Ненада Рашковића из села Дрена код Зубиног Потока, наводећи да је реч о чистој провокацији и хапшењу „само зато што је Србин“.

Европске обавезе и статус Заједнице српских општина

Николићева истиче да технички мандат актуелних власти у Приштини не искључује примену Бриселског споразума нити ослобађа међународну заједницу обавезе да посредује.

"То је њихова међународна обавеза, а међународна заједница је дужна, као посредник, да их подсети на њихову међународну обавезу. Ми смо све урадили што је до нас, на Приштини је сада да одради своје", истиче председница одбора, додајући да ЗСО остаје међународна обавеза без обзира на политичке околности у Приштини.

Живот иза жице и изостанак подршке цивилног сектора

Говорећи о личном искуству и положају најмлађих, Николићева је нагласила да српска деца на Косову и Метохији расту у потпуно небезбедним условима и иза жице.

Посебно је указала на забрињавајуће податке о безбедности жена у Косовској Митровици након пада мрака, уз критику упућену делу цивилног сектора у централној Србији.

"Канцеларија за Косово и Метохију ту је, наравно, увек на висини задатка, али о томе невладине организације у централној Србији не говоре, нити их то занима, што је такође поразно, јер ја мислим да – када је у питању наш народ, сви треба да будемо јединствени“, указала је у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је Данијела Николић.